Category Archives: Skandinavska kulturologija

Nordijska mitologija kufsko pismo 2

Nedavno otkrivena Vikinška pogrebna odeća nema inskripciju na kufskom pismu

Stefani Molder, vodeći ekspert u struci i profesor sredjevekovne islamske umetnosti pri Univerzitetu Teksasa, Ostin, kaže da pretpostavljeno kufsko pismo na Vikinškoj pogrebnoj odeći uopšte nije arapsko. Greška je, smatra posledica „ozbiljnog previda u datiranju”.

Nordijska mitologija kufsko pismo 2

„Kufsko pismo je ušlo u upotrebu 500 godina po završetku Vikinškog doba”, kaže Molder. „Ovo je tzv. kvadratno kufsko pismo, koje je tipično za iransku arhitekturu posle XV veka.Čak i da je kufsko pismo postojalo u Vikinško doba, inskripcija na tekstilu ne znači ništa na aparskom jeziku”, dodaje Molder.

„Pretpostavimo da postoji tekstil iz desetovekovne centralne Azije sa kvadratnim kufskim pismom. Čak i u tom slučaju, inskripcija للله se čita „Ilah”, što na arapskom jeziku ne znači ništa”, kaže Molder. „Nadalje, pretpostavke koje je iznela [Anika] Larson su zasnovane na pretpostavkama, a ne na faktima.Tekstil u pitanju prikazuje samo tri vertikalna znaka povezana horizontalnom linijom”, dodaje Molder.

Nordijska mitologija Bergen artefakti

Norveška traži od Irske da pomogne povraćaj „nezamenjivih” artefakata iz Vikinškog doba

Muzej pri Univerzitetu u Bergenu zatražio je od irskih kolega da pomoćnu povraćaj 400 artefakata iz Vikinškog doba, koji su ukradeni iz muzejskih prostorija12. avgusta. Kradljivci su ušli na sedmi sprat muzeja preko skele.

Nordijska mitologija Bergen artefakti 4Nordijska mitologija Bergen artefakti 3

Viši potpredsednik Muzeja, Šel Bernstrom, kaže da je u pitanju propust u obezbeđenju.

„Naše obezbeđenje očigledno nije dovoljno dobro. Već smo preduzeli mere da to popravimo, a radimo i na dodatnom unapređenju. Spremni smo da uložimo koliko god je potrebno da to postignemo”, kaže Bernstrom.

Nordijska mitologija Bergen artefakti 2Nordijska mitologija Bergen artefakti

Ironično, deo kolekcije koji je otuđen doneli su u Norvešku Vikinzi iz pohara u Irskoj pre više od jedng milenijuma. Artefakti su u prošlosti bili izloženi u Nacionalnom muzeju Irske.

Irska policija sumnja da bi čin mogao biti delo lokalnih kriminalnih krugova. Sa druge strane, bergenski detektiv Even Aspli kaže da još uvek nema konkretnih osumnjičenih, ali da policija smatra da je oguće da su artefakti izneti iz zemlje.

„Stručnjaci smatraju da je artefakte teško prodati, jer su oni veoma prepoznatljivi”, kaže Aspli.

Izvor: Universitetsmuseet i Bergen

Nordijska mitologija kufsko pismo

Vikinška pogrebna odeća otkrila neočekivano kufsko pismo

Takozvane tipične sheme iz Vikinškog doba bi mogle biti gemoetrijski oblici kufskog pisma. Istraživači sa Univerziteta u Upsali pokazali su da se reč „Alah” pojavljuje na delovima odeće koji su pronađeni u pogrebnim brodovima na više mesta širom Skandinavije. Tkanina pronađena u Birki, Švedska, samo je jedan od primera.

Nordijska mitologija kufsko pismo 2Anika Larson, arheolog pri Univerzitetu u Upsali, kaže da je pretpostavka da su objekti sa istoka pronađeni u vikinškim humkama plod pohare i trgovine pogrešna. Natpisi se pojavljuju na tipičnim odevnim predmetima iz Vikinškog doba, a vide se i na sačuvanim prikazima Valkirja.

Tokom pripreme izložbe o Vikinzima za Muzej u Enkepingu (Enköping), Švedska, istraživači su otkrili da se na tekstilu pojavljuje drevno arapsko pismo, i da su reči „Alah” i „Ali” ispisane na više mesta. Kufsko pismo se pojavljuje u centralnoj Aziji, na mozaicima grobnica i mauzoleja koji datiraju iz Vikinškog doba. Isto pismo ispisano je na pogrebnim kostimima iz Vikinškog doba koji su pronađeni u Birki i Staroj Upsali.

„Pretpostavlja se da su vikinški pogrebni običaji bili pod uticajem islama”, kaže Larson. „Fini odevni predmeti od egzotičnih tkanina teško da oslikavaju svakodnevni život pokojnika. Radije, valja pretpostaviti da su oni prikaz vrednosti zagrobnog života. ”

Nordijska mitologija kufsko pismo

U svojim prethodnim istraživanjima, Larson je ukazala na sveprisutnost istočnih tkanina u grobnicama iz Vikinškog doba. U pogrebnim brodovima iz Valsgerdea (Valsgärde), istočno od Stare Upsale, tkanina sa istoka ima mnogo više nego vune i lana. Analiza materijala, kao i tehnika tkanja i dizajna, sugeriše uticaj drevne Persije i centralne Azije.

„U Kuranu se navodi da stanovnici raja nose svilenu odeću, što bi, zajedno sa inskripcijama, moglo da objasni sveprisutnost svile u grobnicama iz Vikinškog doba. One su jednako zastupljene i u grobnicama muškaraca i žena”, kaže Larson.

nordijska mitologija alah prsten

Podsetimo, pre dve godine je u ženskoj grobnici u Birki otkriven vikinški prsten sa inskripcijom „za Alaha” .

Priredila: Ulmawen

Fotografije: Anika Larson

Nordijska mitologija Saga Six Pack

Digitalno izdanje serijala „Saga Six Pack” dostupno po bagatelnoj ceni

Na Amazonu je trenutno u toku velika akcija na kojoj se po bagatelnoj ceni ($0.99) mogu nabaviti prvih šest e-knjiga iz serijala „Saga Six Pack” (sedma kolekcija knjiga još uvek nije digitalizovana), i to:

  1. Saga Six Pack 1 – Beowulf, Prozna Eda, Saga o Gunlaugu Crv-jeziku, Saga o Eriku crvenom, Pomorska bitka i Saga o Sigurdu Velsungu (ilustrovano)
  2. Saga Six Pack 2 – Pesmarica Eda, Pesma o Nibelunzima, Saga o Torstejnu, Saga o Fridtjolu odvažnom, Saga o Ingolfu i Saga o kralju Haraldu (ilustrovano)
  3. Saga Six Pack 3 – Saga o Njalu, Saga o Magnusu dobrom, Pesma o Atliju, Pakleno jahanje Brinhilde, Saga o Olafu Kiru i Pesma o Hamdiru (ilustrovano)
  4. Saga Six Pack 4 – U danima džinova, Saga o Halfdanu crnom, Istinito i neistinito, Sigurd krstaš i njegova braća, Guščarica Eni i Vikinzi kralja Alfreda (ilustrovano)
  5. Saga Six Pack 5 – Saga o Erlingu odvažnom, Veliki i mali Peter, Saga o Haraldu Hardradi, Kralj lopova, Plovidba morske kraljice i Bruin i Rejnard (ilustrovano)
  6. Saga Six Pack 6 -Vlastelin Veseksa, Saga o Haraldu lepokosom, Saga o Eriku pametnookom, Valkirje, Saga o Hakonu plećatom i Vilovnjaci (ilustrovano)
Nordijska mitologija Qassiarsuk

Zašto su nestali Vikinzi sa Grenlanda? (II)

Bujna trava danas pokriva većinu onoga što je nekada bila najvažnija vikinška kolonija na Grenlandu. Gardar (Garðar), kako su je Vikinzi zvali, bila je rezidencija njihovog biskupa. Samo nekolicina kamenova temeljaca je danas ostala od gardarske katedrale, ponosa vikinškog Grenlanda, i nešto vitraža uz teško bronzano zvono.

Daleko impresivnije su obližnje ruševine ogromne štale.Vikinzi su se rangirali po tome koliko grla poseduju – više stoke, viši društveni status. Otuda ne čudi da nisu štedeli resurse da zaštite svoju stoku. Deo štale nalik na stounhendž i kameni zidovi obrasli gustom travom koji su štitili dragocene životinje od brutalnih zima izdržali su duže od svete arhitekture Gardara.

Ruševine katedrale zauzimaju mali ograđeni deo polja, na samoj granici sa Igalikuom, inuitskom zajednicom koja broji oko trideset drvenih kuća koje gledaju na fjord iz zakrilja 5,000 stopa visokih planina ovenčanih snegom. Na Grenlandu ne postoje putevi koji povezuju gradove; samo se avionom ili čamcem može stići do obalskih naseobina koje su izdeljene nebrojenim fjordovima i glacijalnim ledom.

Nordijska mitologija Grenland trase

Neobično toplog i svetlog avgustovskog dana, Tim Folger, dopisnik časopisa Discover i On Earth i urednik antologije The Best American Science and Nature Writing, ukrcao se na brod iz Igalikua sa slovenačkim fotografom Cirilom Jazbecom, te otplovio nekoliko milja jugozapadno od fjorda  Aniak (Aniaaq) – područja koje je Erik Crveni zasigurno dobro poznavao. U kasno popodne stigoše do stenovite plaže gde ih je dočekao inuitski zemljoradnik Magnus Hansen, koji ih je odvezao do vikinške farme na čijem je iskopavanju radio Konrad Smiarovski, jedan od Mekgavernovih postdiplomaca. Farma se nalazi na kraju prašnjavog puta, nekoliko milja kontinentalno od Hansenove farme. Nije slučajno to što je većina inuitskih farmi nikla nadomak negdašnje vikinške kolonije. Svaki zemljoradnik na Grenlandu zna da su severnjaci birali najbolje lokacije za svoje farme.

Vikinzi su na Grenlandu imali dve naseobine: jednu uz fjordove na jugozapadnoj obali – Istočnu koloniju (Eystribyggð) i drugu, manju, udaljenu oko 240 milja ka severu – Zapadnu koloniju (Vestribyggð). Smiarovski se gotovo svakog leta u poslednjih par godina vraćao u Istočnu koloniju, pokušavajući da odgonetne kako je Vikinzima polazilo za rukom da tu prežive tolike vekove i šta se sa njima dogodilo na koncu.

Ove godine, Smiarovski sa grupom od sedmoro studenata radi iskopavanja na hiljadu godina staroj farmi, koja je nekada pripadala zajednici od vitalnog značaja. Grupa je provela nekoliko dana proučavajući jedan miden, gde su pronađene kosti od foke. Mnogo njih.

Smiarovski pretpostavlja da će polovina kostiju koja tu bude pronađena biti kosti od foke. On priča iz iskustva. Naime, na svakom lokalitetu koji je proučavao, pronađeno ih je u izobilju. Ovo otkriće se pokazalo kao ključan faktor u preispitivanju teorije kako su se Vikinzi adaptirali na novi život na Grenlandu. Prisustvo kostiju u ovolikoj meri ukazuje na to da su Vikinzi počeli da love foke ubrzo po dolasku na Grenland.

Ishrana na mesu foka bila bi drastična promena, s obzirom na to da su Vikinzi uživali goveđe, ovčje i kozije meso i mlečne proizvode. Međutim, istraživanje zemnih ostataka ljudi koji su tu živeli ukazuje na to da su se Vikinzi brzo privikli na novi način ishrane. Hrana koju unosimo vremenom ostavlja trag na našim kostima – ishrana bazirana na mesu vodenih životinja ostavlja drugačije srazmere određenih hemijskih elemenata u kostima u odnosu na ishranu baziranu na kopnenim životinjama. Pre pet godina, istraživači iz Skandinavije i Škotske analizirali su 118 skeleta – ljudi koji su naseljavali Grenland od najranije do najkasnije faze kolonije. Rezultati potvrđuju teoriju Smiarovskog. Vremenom su ljudi unosili sve više mesa vodenih životinja: u ranoj fazi je ona sačinjavala 30% do 40%, dok je pri kraju kolonije taj procenat iznosio 80%. Smiarovski smatra da je meso kopnenih životinja vremenom postalo luksuz, verovatno zato što je klimatska promena koja je nastupila sa erupcijom vulkana otežala uzgoj stoke.

Nordijska mitologija Gardar

Zašto su nestali Vikinzi sa Grenlanda? (I)

Na travnatom obronku fjorda nadomak najjužnije tačke Grenlanda, nalazi se ruševina crkve koju su izgradili vikinški kolonisti čitav vek pre nego što je Kolumbo otplovio ka Americi. Debeli granitni blokovi od kojih su napravljeni zidovi i dalje su netaknuti, baš kao i 20 stopa visoki zabati. Drveni krov, stropovi i vrata odavno su kolabirali i istruleli. Sada tuda šetaju ovce, grickajući majčinu dušicu na mestu gde su, nekada davno, pokršćeni Skandinavci klečali u molitvi.

Vikinzi su ovo mesto nazivali Valsej (Hvalsey (staroisl.) – „Ostrvo kitova”). I upravo ovde se Sigrid Bjornsdotir udala za Torstejna Olafsona u nedelju, 16. septembra 1408. godine. Par je putovao iz Norveške na Island kada ih je jak vetar naneo na pogrešan kurs pa tako završiše na Grenlandu, gde je vikinška kolonija postojala već nekih 400 godina. Njihov brak se pominje u trima pismima napisanim između 1409. i 1424. godine, koja su srednjovekovni islandski notari zabeležili za buduća pokolenja. Jedna druga beleška govori o tome kako je jedna osoba u Valseju spaljena na kocu zbog veštičarenja.

Nordijska mitologija Valsej

Međutim, ovi zapisi su još značajniji – i daleko više zbunjujući – zbog onoga što ne pominju: niti jedan nagoveštaj nevolja ili predstojeće katastrofe koja će zadesiti vikinšku koloniju na Grenlandu, a koja je tamo živela sve od kada je odbegli Islanđanin, imenom Erik Crveni, tamo pristigao sa flotom od 14 ratnih brodova (drakkar) 985. godine. I uistinu, ova pisma su poslednje što je iko ikada čuo o severnjacima sa Grenlanda.

Zbrisani su iz istorije.

„Da je postojala ikakva nevolja, moglo bi se pomisliti da bi negde bila pomenuta”, kaže Jan Simpson, škotski arheolog pri Univerzitetu Stirlinga. Sudeći po pismima, ovo je bilo jedno „obično venčanje u običnoj zajednici”, dodaje on.

Evropljani se nisu vratili na Grenland do ranog XVIII veka. Kada su pristigli, tamo su pronašli  ruševine vikinške kolonije, ali ni traga ni glasa od njenih stanovnika. Sudbina grenlandskih Vikinga intrigira i zbunjuje generacije arheologa.

Ovi žestoki pomorski ratnici stigli su u jedno od najsurovijih okruženja i tu se nastanili. Kolonija nije samo preživljavala: ljudi su gradili posede i imanja, uvozili vitraže, uzgajali ovce, koze i goveda. Trgovali su krznom, morževim kljovama, živim polarnim medvedima i drugim egzotičnim arktičkim dobrima.

„Ti ljudi su dobro živeli”, kaže Endrju Dagmor, geograf pri Univerzitetu Edinburga. „Oni nisu tamo bili samo nekoliko godina. Tamo su odrastale generacije, vekovima.”

Šta im se, onda, desilo?

Tomas Mekgavern, arheolog pri koledžu Hanter u Njujorku, nekada je mislio da zna odgovor na to pitanje. Mekgavern je proveo preko 40 godina proučavajući istoriju vikinške kolonije na Grenlandu. On je nekada ovako sažimao stvari: „blesavi severnjaci odlaze dalje na sever izvan dometa sopstvene ekonomije, srede okruženje, a onda svi pomru kad nastupi zima.”

Samo što Vikinzi nisu bili samo blesavi, nego su imali i ludu sreću. Otkrili su Grenland u toku tzv. srednjovekovnog toplog perioda, koji je okvirno trajao između 900. i 1300. godine.

U tom periodu je bilo manje leda na morima, pa je tako plovidba od Skandinavije do Grenlanda bila manje opasna. Duža topla godišnja doba pogodovala su uzgoju koza, ovaca i goveda na zakriljenim livadama jugozapadne obale grenlandskih fjordova. Vikinzi su, jednostavno, preselili svoj srednjovekovni način života u novu zemlju koja je čekala samo na njih.

Nordijska mitologija igračka drakkar

Igračka broda iz Vikinškog doba preplovila vekove

Tokom arheološkog iskopavanja započetog za potrebe proširenja glavne vazdušne stanice u Erlandu (Ørland)  nadomak Trondhejma, pronađena je igračka u obliku broda. Brodić je počivao u napuštenom bunaru napunjenom zemljom – lociranom negde na povelikih 120,000 kvadratnih metara, koliko je do sada prekopano.

Drveni brodić ima podignut pramac nalik na vikinški ratni brod (drakkar) i rupu na sredini palube gde je nekada, možda, stajao jarbol.

Naučnici sa Norveškog univerziteta nauke i tehnologije (NTNU) koji rukovode iskopavanjem smatraju da ovo otkriće puno govori o ljudima koji su živeli na toj farmi. Arheolog Ulf Franson kaže da se stvari koje se vezuju za decu retko nalaze; stoga ovaj brodić ukazuje na to da je dete koje je tu živelo imalo dozvolu i da se igra – namesto da radi u polju ili pomaže oko farme, što je bilo uobičajene za siromašne porodice onog doba.

Taj fakat, ipak, ne znači da su ljudi koji su tu živeli bili bogati (a na ovo ukazuju i još neki artefakti koji su tu pronađeni, između ostalog i jedna cipela tipa mokasine). Naime, Erland je u srednjem veku bio poprilično udaljen od mora, što je otežavalo zaradu trgovinom, budući da je luka u Trondhejmu bila podaleko. Zbog toga su i šanse da se detetu kupi igračka bile poprilično slabe. Ipak, neko na farmi je imao dovoljno vremena da detetu napravi drveni brodić, a i dete je imalo vremena da se sa njim igra. Ovo ukazuje na to da porodica nije bila ni posve siromašna.

Franson navodi da je brod jedan od najnaprednijih srednjevekovnih objekata. U ono doba je ovakva igračka detetu morala izgledati onako kako savremenoj deci izgledaju sportski automobili ili avioni.

Zbog čega je bunar bio zatrpan zemljom i kako je brodić dospeo tamo nikada nećemo saznati, ali zato zasigurno možemo da uživamo zamišljajući kako su se deca igrala u minulim vekovima dok su neustrašivi vikinzi bili strah i trepet severnih mora (i okeana).

Priredila: Ulmawen
Izvor: Norveški univerzitet nauke i tehnologije (NTNU)

Nordijska mitologija Sagastad

Počinje izgradnja replike najvećeg vikinškog broda (Miklebust)

Fondacija Sagastad i Sagastad Drift AS potpisali su ugovor o izgradnji naučnog centra Sagastad i replike vikinškog broda Miklebust (Myklebust). Izgradnja replike započeće ove godine.

Nordijska mitologija Sagastad

Miklebust je najveći do sada otkriveni vikinški brod – veći je i od broda Useberg (Oseberg) i Gokstad. Pronađen je u humci  Rundehogjen u Nurfjurdejdu (Nordfjordeid, Norveška). Dugačak je 30 metara, širok – 6, a visok – 5.5 metara. Pretpostavlja se da je pripadao nekom uglednom vikingu, a neki istoričari čak smatraju da je u pitanju kralj Audbjorn koga je ubio Harald Hárfagri (Harald Lepokosi) 876. godine u drugoj bici kod Solskjela. Miklebust je, smatra se, bio dugačak 25 do 30 metara i širok oko 6 i po metara. Verovatno je imao po 22 štita na oba boka – ukupno 44 vesala. Pripada tipu broda Useberg.

Nordijska mitologija Miklebust

Humke Miklebust nalaze se na 300 metara udaljenosti od Sagastada. Najveća od ukupno 5 očuvanih humki je Rundehogjen, koja počiva nadomak fjorda. Originalno je humka bila dugačka preko 30 metara, a visoka – 4 metra. Miklebust je 1874. godine otkrio arheolog Anders Lund Lorange. Druga po veličini humka je Skjoratipen (Skjoratippen), koja je otkrivena 1902. godine.

Naučni centar Sagastad u kome će biti izložena replika broda Miklebust biće otvoren u proleće 2019. godine.

Priredila: Ulmawen

Nordijska mitologija vikinski muzej

Danci grade novi Vikinški muzej u Oslu

Danska arhitektonska firma AART gradiće novi Vikinški muzej u Oslu. U AART-ov cirkularni dizajn nazvan Naust biće inkorporiran Muzej vikinških brodova, koji je izgrađen davne 1926. godine. Nova zgrada će obuhvatati 13.000 kvadratnih metara, što je tri puta više nego što zauzima Muzej vikinških brodova.

Nordijska mitologija vikinski muzej

Norveški ministar obrazovanja i istraživanja Torbjørn Røe Isaksen rekao je da će izgradnja početi najranije 2020. godine. Kompletan politički vrh podržava projekat, rekao je Isaksen i dodao da će država sigurno obezbediti sredstva jer je ovaj muzej važan deo kulturne istorije Norveške.

Nordijska mitologija Point Rosee

Otkrivena još jedna vikinška naseobina u Kanadi

Ostaci na arheološom nalazišti na jugu Njufaundlenda sugerišu da su ovu lokaciju možda naseljavali Vikinzi. Ukoliko bi se ovo dokazalo kao tačno, to bi bila druga vikinška naseobina u Kanadi, i jedina otkrivena u poslednjih pedeset godina.

Sara Parcak, arheolog sa Univerziteta Alabama u Birmingemu koja predvodi istraživanja, otkrila je nalazište preko satelitskih snimaka. Njen tim je snimao istočnu obalu Kanade i severni deo Nove Engleske koristeći Google Earth. Kada su otkrili deo tla gde je rastinje poremećeno, naručili su satelitske snimke visoke rezolucije. Oni su ih odveli do jugozapadnog dela Njufaundlenda i do nalazišta kome su dali ime „Point Rosee”.

Poznata je samo još jedna vikinška naseobina u severnoj Americi – L’Anse Aux Meadows u Kanadi, gde se iskrcao Leif Erikson. Detalji vezani za ovo otkriće biće tema dokumentarca koji će se biti emitovan 6. aprila.