Hejmdal [Heimdallr] se zove jedan od njih (Asa – prim blogera); zovu ga mudri As, jer je on i velik i svet. Rodilo ga je devet devica divovskog roda, devet devica – devet sestara. Plemeniti se hranio snagom zemlje, ledenim morem i veprovom krvlju. Nosi na nogama krplje za sneg, a zubi su mu od zlata.

Hejmdal stanuje kod mosta Bifrest [Bifröst, Bilröst, Dugin most], na mestu koje se zove Himinbjerg [Himinbjörg –nebeski zamak, nebeska planina – prim. blogera]. Pošto je čuvar bogova, sedi tu na ivici neba i štiti most od napada planinskih divova. San mu je manje potreban nego pticama, a noću vidi isto tako dobro kao i danju – na sto milja daljine. On može da čuje kako raste trava na Zemlji i runo na ovcama, ali i sve drugo što proizvodi ma i najmanji šum. Ima rog koji se zove Gjallarhorn i čiji se zvuk razleže kroz sve svetove. Zato pesma peva:

„Himinbjerg poznajem, Hejmdal po predanju prebiva tu; u pritajenom domu čuvar bogova bezbrižno pije prekrasnu medovinu.“

A sam Hejmdal je jednom rekao za sebe: „Devet devica dobih za majku, ležao sam u krilu devet sestara.“

Preuzeto iz knjige „Predanja starih Germana“, koju je priredio Milan V. Dimić.