Monthly Archives: June 2013

nordijska mitologija Baldrova smrt
Nordijska mitologija

Baldrova smrt

Tužna je i tragična povest o Baldrovoj smrti. Evo kako se to zbilo:

Baldr, najbolji među Bogovima, bio je odjednom mučen teškim snovima koji su nagoveštavali neku nesreću. Ispričao ih je zato Asima i oni su svi došli na sudijske stolice i počeli da se savetuju zašto tako teški snovi muče Baldra. Najzad je ustao Odin, stari stvaralac sveta, osedlao je svog osmonogog konja Slejpnija i odjahao naniže u dubine Niflhela (Nifheim, Svet Senki). Tu mu je iz pećine izašao u susret pas Garm. Grudi su mu bile umrljane krvlju, lajući je progonio oca svih čarolija. Odin je jahao dalje, zemlja se tresla; stigao je ubrzo pred visoke dvore Hel, vladarke podzemnog sveta magle. Odin je upravio konjica ka istočnim vratnicama, znao je da se tu nalazi humka veštice; lukavoj ženi pevao je čarolije za oživljavanje sve dok joj se glas nije oteo sa usana:

»Ko je taj čovek koga ne poznajem, koji me nagoni da koračam teškim putevima? Pokrio me je sneg, tukla me je kiša, kapala je na mene rosa, mrtva sam odavno.«

Pobojao se Odin da ženi iz roda Divova oda svoje pravo ime, plašio se da mu onda ne bi rekla istinu, pa je zato odgovorio:

»Zovem se Vegtam, Valtamov sam sin! Govori mi o podzemnom svetu, jer i sam poznajem gornji: za koga su postavljene klupe ukrašene svetlucavim prstenjem, za koga su pragovi prekriveni žeženim zlatom?« A Vegtam znači »naviknut na putovanje«, dok Valtam znači »naviknut na borbu«.

Međutim, proročica ovako odgovori:

»Za Baldra je ovde pripravljena medovina, štit pokriva penušavo piće, nestaće nada sinova Asa! Nerado zborih, sada bih htela da ćutim.

Odin: »Ne ćuti, proročice, reci mi još, onome ko pita odgovori do kraja: ko će proliti Baldrovu krv i Odinovom sinu pripremiti kraj?«

Proročica: »Slavnu biljku prineće Hed, on će proliti Baldrovu krv i Odinovom sinu pripremiti kraj. Nerado zborih, sada bih htela da ćutim.«

Odin: »Ne ćuti, proročice, reci mi još, onome ko pita odgovori do kraja: ko će osvetiti odvratno delo, na lomaču staviti Baldrovog ubicu?«

Proročica: »Rind će roditi Valija u zapadnoj dvorani; star samo jednu noć boriće se Odinov sin; neće se očešljati, ni ruke oprati, pre nego što Baldrovog neprijatelja ne stavi na lomaču. Nerado zborih, sada bih htela da ćutim.«

Odin: »Ne ćuti, proročice, reci mi još, onome ko pita odgovori do kraja: čije će kćeri bezmerno plakati i svojim uzdasima slati jedra do pod samo nebo?«

Proročica: »Ti znaš, dakle, da će Egijeve kćeri, morski talasi, toliko plakati za Baldrom i toliko uzdisati da će uzburkano more uzdići jedra brodova do pod samo nebo! Nisi ti Vegtam, kako mišljah do sad, Odin si ti, stari stvoritelj sveta!«

Odin: »Nisi ni ti mudra žena, ni proročica: tri diva nosila si u krilu.« Proročica: »Jaši kući, diči se svojom slavom! Neće me opet posetiti neki čovek pre nego što se oslobodi Loki, reši veza, pre nego što nemani dođu da sruše Bogove!«

Pages: 1 2 3 4
nordijska mitologija Kako su se nadgovarali Odin i Tor 2
Nordijska mitologija

Kako su se nadgovarali Odin i Tor

Tor se vraćao sa pohoda na istok, protiv divova, pa je naišao na jedan sund; na drugoj obali moreuza bio je skeledžija sa čamcem. Ali to nije bio običan čamdžija, nego preobučeni Odin, oran šale. Tor je viknuo:

–          Kakav to čova čuči u čamcu s onu stranu sunda?

Skeledžija je odgovorio:

–          Kakav to selja silovito zeva preko zaliva?

Tor:

–          Prevezi me preko zaliva, nahraniću te sutra; na leđima mi leži hrpa hrane, bolje od nje nećeš naći. Pre nego što jutros pođoh na put založih se haringom i ovsenom prekrupom, zato još ne osećam glad.

Skeledžija:

–          Hvališ se doručkom kao divovskim podvigom; slabo znaš šta ti još predstoji: zlo ti je i naopako u domu, umrla ti je mati, ako se ne varam.

Tor:

–          Javljaš mi jad pakosno, mada niko ne voli čuti da mu je preminula mila mati!

Skeledžija:

–          Ne izgledaš mi kao neko ko ima tri dobra imanja: bos si, u prosjačkom ruhu, nemaš čak ni pantalona.

Kako su se nadgovarali Odin i Tor 1

Tor:

–          Priteraj čamac, pokazaću ti pristajalište; ko je vlasnik čamca u kome stojiš na drugoj obali?

Skeledžija:

–          Ratnički vuk Hildolf ovlastio me je da čuvam čamac. Oprezan je to junak; zabranio mi je da prevozim razbojnike i konjokradice, nego smem samo poštene ljude i one koje dobro poznajem. Reci mi ko si ako hoćeš da pređeš preko sunda.

Tor:

–          Mada sam još uvek na nemirnoj obali divova, reći ću ti bez straha ime i rod iz koga sam potekao: ja sam Odinov sin i otac Magnija. Munjobija je pred tobom, možeš da govoriš sa Torom. Sada valjda smem znati kako se ti zoveš?

Pages: 1 2 3 4
nordijska mitologija Tor Freja Trim
Nordijska mitologija

Kako je Tor bio nevesta diva Trima i kako je povratio čekić

Razjario se munjobija Tor kada se probudio, a kraj njega nije bilo moćnog čekića Mjelnija. Protresao je glavom, odmahnuo kosom i nestrpljivo pipao rukom oko sebe. Prve reči koje je prozborio bile su:

»Čuj, Loki, šta ti imam reći, a što još ne sanja niko od ljudi sa Zemlje, ni od Bogova na nebu: Toru je otet čekić!«

Otišli su do veličanstvenog dvorca Boginje Freje, Njerdove kćeri i Frejeve sestre. Prve reči koje je Tor prozborio bile se ove:

»Pozajmi mi, Frejo, košulju od sokolovih pera da bih mogao da povratim čekić koji mi je ukraden!«

Freja odgovori: »Rado ću ti dati košulju; pozajmila bih ti je pa makar bila i od zlata ili od svetlog srebra!«

Košulju je obukao Loki, pa je odleteo tako brzo da su zahujala pera; ostavio je za sobom dvore Asa i uskoro stigao u domovinu divova. Na brežuljku je sedeo Trim, gospodar divova; pravio je psima trake od zlata i gladio grivu konjima. Kada je ugledao Lokija, rekao mu je: »Šta ima novo kod Asa, šta ima novo kod Elba? Zašto putuješ sam u zemlju divova?«

Loki odgovori: »Zlo je snašlo Ase, zlo je snašlo Elbe; nisi li ti sakrio Torov čekić?«

Trim uzvrati: »Sakrio sam Torov čekić osam milja pod zemlju; niko ga neće dobiti pre nego što mi dovedete Freju za ženu!«

Odleteo je Loki tako brzo da su zahujala pera; ostavio je za sobom domovinu divova i pohitao dvorima Asa. Tor mu je izašao u susret do dvorišta i prve reči koje je prozborio bile su ove: »Donosiš li vesti da se isplatio trud? Ostani u vazduhu dok mi predaješ dug izveštaj! Ko sedi lako zaboravi šta je trebalo da kaže, a lako laže onaj ko leži.«

Loki reče: »Donosim vesti da se isplatio trud: čekić je kod Trima, vladara divova; niko ga neće dobiti ako mu ne odvedemo Freju za ženu.«

Otišli su do veličanstvenog Frejinog dvorca. Prve reči koje je Loki prozborio bile su ove: »Ukrasi se, Frejo, nevestinim velom, nas dvoje moramo putovati u zemlju divova!«

Pages: 1 2 3
nordijska mitologija Torov čekić
Nordijska mitologija

Kako je iskovan Torov čekić

Jednom je Torova lepa žena Sif zaspala u palati Bilskirni u Trudvangu (svetu groma), a kosa joj je padala oko ramena kao zlatna zavesa. Bilo je lepo gledati ovu suncem okupanu devu koja je usnula sedeći, ili je bar tako pomislio Loki kad ju je spazio. Učinila mu se kao zlatna statua boginje u kakvom hramu, pre nego kao živa boginja u svojoj palati. Loki nikada nije video nešto lepo, a da nije poželeo da ga pokvari, te kada je video da je Sif zaspala, pomislio je kako je pravo vreme da prisvoji njene zlatne lokne i uskrati joj ono na šta je njen muž Tor bio najviše ponosan. Najtiše što je mogao, više kao lopov nego kao bog, Loki se ušunja u palatu i odseče boginjinu zlatnu kosu. Kada se Sif probudila i videla šta ju je snašlo, ona se sakri, kako Tor ne bi pomislio da je njena lepota išta manja nego što je u njegovim očima uvek bila. (Cela priča dostupna ovde.)

I upravo tada stiže munjobija Tor, ali ne beše njegove žene da ga dočeka i samo jednim nežnim pogledom odagna sve muke sa kojima se redovno susretao. Ona nikada ranije ne bi propustila da ga dočeka, a jako Torovo srce – koje nikada ustuknulo ni pred jednim džinom nije! – zakuca brže nego ikada u strahu da ju je kakva nesreća zadesila. On stade pretraživati sobu po sobu (Bilskirner ima 540 soba – prim. blogera), a naposletku je nađe sakrivenu iza stuba, lica zarivenog u šake i oblivenu suzama. U nekoliko ispresecanih reči ona ispriča Toru šta se dogodilo, a dok je govorila Tor je postajao sve bešnji. Do kraja priče bio je toliko besan da je bilo strašno i pogledati ga: munje su mu sevale iz očiju, palata je odjekivala njegovim besnim koracima, a izgledalo je kao da će njegov bes izbiti kao kakva strašna oluja spremna da uništi sve na svom putu.

–   „Znam ko je ovo učinio!“, dreknu Tor, kada je Sif završila svoju priču. „To je onaj nitkov Loki, a ja ću polomiti svaku koščicu u njegovom kukavnom lopovskom telu!“

I ne rekavši više ni reči svojoj uplakanoj ženi, okrete se i odjuri kao kakav olujni oblak u Asgard i, naišavši na Lokija, dograbi ga za vrat i bio bi ga ubio na licu mesta da Loki nije priznao svoje zlodelo i obećao da će povratiti zlatnu kosu za Sif.

–   „Otići ću do tamnih vilenjaka (ili patuljaka – prim. blogera). Oni će napraviti lepšu zlatnu kosu od one koju je Sif imala!“, izusti Loki iz čeličnog stiska besnog munjobije, a Tor, koji je više brinuo za lepotu svoje žene nego za Lokijevu kaznu, pusti lopova, nateravši ga da obeća da će ispuniti svoj zavet bez odlaganja.

Pages: 1 2 3
nordijska mitologija Grottasöngr 1
Nordijska mitologija

Kako je zlato dobilo ime „Frodijevo brašno“ i kako je more postalo slano

Skjeld (Skjöldr) je bio Odinov sin i od njega su potekli Skjeldlinzi (Skjöldungar);  stanovao je i vladao u zemlji koja se danas zove Danska, ali je onda nazivana Jotland. Skjold je imao sina koji se zvao Fridlejf [Friðleif] i koji je vladao zemljom posle njega. Sin toga Fridlejfa bio je Frodi [Frōðr], koji je zavladao kraljevinom posle očeve smrti. Tada je na svetu carovao mir, a kako je Frodi bio najmoćniji kralj Severa, ovaj mir je u svim oblastima u kojima je govoren danski jezik nazivan „Frodijev mir“. Tada niko nije nanosio uvreda nikome, čak ni kada bi naišao na vezanog ili slobodnog ubicu oca ili brata; tada nije bilo ni lopova ni razbojnika, tako da je zlatan prsten mogao dugo ležati na tlu pre nego što bi ga neko podigao.

Kralj Frodi je jednom otišao u Švedsku, u goste kralju Fjelniju [Fjölnir]. Bio je to čuven vladar, sin Freja i Gerd, a toliko je voleo da banči da se jednom, kada je uzvratio posetu Frodiju, udavio u čabru medovine. Kralj Frodi je za vreme svoje posete kod kralja Fjelnija kupio dve sluškinje – Fenju i Menju, a obe su bile velike i snažne.

U to vreme pronađena su u Danskoj dva mlinska kamena tako velika da niko nije bio dovoljno jak da ih pokrene. A kamenovi su imali tu osobinu da mlin, u kome se oni okreću, melje sve što odredi njegov vlasnik. Mlin se zvao Groti [Grótti], a Hengikjept je bilo ime čoveka koji ga je bio poklonio kralju Frodiju. Kralj Frodi je naložio da device odvedu u mlin, a njima je naredio da melju za njega zlato, mir i sreću; dozvolio im je da se odmaraju i da spavaju samo onoliko koliko kukavica ćuti ili koliko traje pevanje osrednje pesme.

Grottasöngr 1To se njima dvema nije dopalo i one su, posle nekog vremena, zapevale pesmu koja se zove Grotaseng [Grottasöngr – „Pesma o Grotiju“]. Evo reči te pesme:

– Kralju su došle, poznavale su budućnost, dve žene: Fenja i Menja; Frodi, Fridlejfov sin postupao je sa moćnim devicama kao sa sluškinjama. Device su odvedene u mlin da okreću kamenove; njima dvema nije dopušteno ni da miruju ni da se odmore, sem kad zapevaju vedru pesmu. Pokrenule su škripavi mlin: „Podesimo grede na kojima počiva mlinski točak, pokrenimo kamenove, naređeno je devicama da melju bez prestanka.“ Okretale su krepko kamenove koji se kotrljaju, pesmom su uspavale Frodijeve ljude; tada je, meljući, progovorila Menja: „Meljemo zlato; mlin sreće obogatiće Frodija sjajnim blagom; neka bi sedeo u raskoši, počivao na mekim prostirkama, budio se radostan! Onda smo dobro mlele. Ovde niko ne sme uvrediti drugoga, naneti mu zlo, smišljati zločin; ne sme upotrebiti mač čak ni kada bi našao vezanog bratovljevog ubicu.

Pages: 1 2
nordijska mitologija Frolich Thrall
Nordijska mitologija

Kako je stvoren čovek i kako su nastali prvi staleži

Kao što se vidi iz priče o stvaranju sveta, kada su se jednom Burovi sinovi, Odin, Vili i Ve šetali morskom obalom, naišli su na dva drveta i stvorili su od njih prve ljude. Bili su isprva bez daha, bez volje, bez toplote, bez pokreta i lepog izgleda. Prvi bog dao je dušu, drugi život, treći sluh i vid; prvi bog dao je dah, drugi volju, treći toplotu i lep izgled. Čovek se zvao Aska, a žena Embla. Od njih potiču svi ljudi, a ljudima je određeno da žive među bedemima Midgarda; u početku su svi bili jednaki, ali je mnogo docnije jedan bog utemeljio staleže. Evo kako je to bilo:

Stare povesti pričaju da je jednom bog Hejmdal, koji obično čuva most Bifrest, krenuo duž morske obale i naišao na ljudsko stanište. Predstavio se kao Rig. Mada je bio smeo i hrabar, kao i neumoran pešak, Hejmdal je već bio umoran od dugog hodanja preko zelenih puteva, te se obradovao kada je video krovinjaru. Kad je otvorio vrata, ušao je i video veselu vatricu, a kraj ognjišta stari bračni par: muž se zvao Aj, a žena Eda. Bili su tako stari da im je ime zbilja priličilo, jer Aj znači praded, a Eda prababa. Na sebi su imali starinsko ruho.

Rig je umeo da govori sa ljudima i da im pruži korisne savete, ali je ipak ubrzo ustao od stola i potražio postelju; on je legao na sredinu ležaja, a muž i žena su prilegli levo i desno od njega. Tako je kod tih ljudi proveo tri dana i tri noći. Zatim je produžio put.

Prošlo je devet meseci i Eda je rodila dečaka. Koža mu je bila žuta, a kosa crna; okupali su ga i nazvali Trel [thrall – rob, prim. blogera], jer je imao izgled roba: hrapava mu je bila koža na rukama, grubi zglobovi, kvrgave ruke i ružno lice, leđa povijena, stopala ogromna. Dete je dobro raslo i uvek je bilo zdravo. Zarana je pokazalo veliku snagu, umelo je da plete liku i da vezuje snoplje; od zore do mraka nosilo je kući drva za ognjište.

Frolich_ThrallNa slici: Thrall (kmet); autor: Lorenz Frølich.

Jednog dana se domogla imanja devojka-lutalica; bila je suncem opaljena, a tabani su joj bili puni ožiljaka. Imala je spljošten nos i zvala se Tir (služavka), što je i odgovaralo njenom izgledu. Došla je do sredine dnevne sobe, pored nje je seo sin kuće, dopala su me, a i on se njoj svideo. Dani su prolazili i oni su izrodili dvanaestoricu sinova i devet kćeri. Od nih je potekao stalež kmetova i slugu.

Pages: 1 2 3
nordijska mitologija Kako je Loki prevario Boginju Sif
Nordijska mitologija

Kako je Loki prevario boginju Sif

Svi koji prebivaju u Asgardu, Asi i Vani, bili su besni na Lokija. A kako i ne bi bili, kada je prevrtljivac dopustio divu Tjaziju da otme Boginju Idun. Ali, mora se ovde reći, dreka koju su tom prilikom nadigli Bogovi samo je podstakla Lokija na na nove nepodopštine.

Jednom je tako Loki video novu šansu za podvalu od koje mu je srce zaigralo. Boginja Sif, Torova žena, dremala je ispred kuće. Njena predivna zlatna kosa bila je raspuštena. Loki je znao koliko Tor voli tu svetlucavu kosu i koliko je Sif ceni zbog ljubavi svog muža. Tu je video priliku da napakosti Toru, svom najljućem neprijatelju. Smešeći se samozadovoljno, Loki dohvati makaze pa odseče tri zlatne pletenice, ostavljajući Sif bez vlasi kose na glavi. Ona se ne probudi, a Tor je bio daleko od Asgarda.

Kad se Tor vratio, na vratima ne beše njegove žene da ga dočeka. On je pozva, ali ne dobi nikakav odgovor. Uputi se potom Tor u obilazak svih palata Bogova i Boginja, ali nigde ne nađe Sif. Na putu nazad, ču da ga neko doziva šapatom. Tor zastade, a prilika koja beše sakrivena iza kamena se ukaza ispred njega. Veo je pokrivao njeno lice i on jedva prepoznade Sif. Ona zarida, te naposletku procedi: ,,O Tore, ne gledaj me. Stid me je da me i pogledaš. Napustiću Asgard i društvo Bogova i Boginja i nastaniti se u Svartheimu [prebivalište patuljaka – prim. blogera]. Ne bih mogla da podnesem da me iko u Asgardu pogleda ovakvu!”

,,O Sif, šta se desilo pa tako zboriš?”, upita Tor.

,,Ostadoh bez kose; bez moje divne zlatne kose koju ti toliko voliš, Tore. Sada me više nećeš voleti, te ja moram da odem. U Svartheimu ću boraviti u društvu patuljaka, jer sada sam i ja ružna kao oni.”

Pages: 1 2 3
nordijska mitologija Idun
Nordijska mitologija, Nordijski panteon

Idun i njene jabuke

U Asgardu ima jedna bašta i u njoj drvo na kome rastu zlatne jabuke. Sve pod ovim Suncem mora jednom doći do svog kraja, pa tako i ljudi i Bogovi, vremenom, stare i slabe, i na koncu – umiru. Ali onaj koji kuša zlatne jabuke nikada ne stari. A jabuke rastu samo kad ih Boginja Idun neguje; niko drugi ne može da ih ubere.

Svako jutro Idun bere zlatne jabuke, i svaki dan Bogovi i Boginje dolaze u njenu baštu da ih kušaju. Tako Bogovi ostaju uvek mladi. Idun nikada ne napušta svoju baštu. Svaki dan ona je ili u bašti ili u svojoj kući od zlata nadomak nje, i svaki dan ona sluša Bragija, svog supruga, kako pripoveda priču bez kraja. Samo jednom je Idun napustila svoju baštu, i to zaslugom nikog drugog do prevrtljivca Lokija, o čemu se pripoveda na drugom mestu.

Priredila: Ulmawen

nordijska mitologija Kako je Odin doneo medovinu u Asgard
Nordijska mitologija

Kako je Odin doneo medovinu u Asgard

Pored bogova koji žive u Asgardu i upravljaju Midgardom, svetom ljudi, postoje i bogovi koji se nazivaju Vani [Vanir]. Oni upravljaju morem i vazduhom. Najmoćniji od Vana je Njerd, koji šalje oluje ka moru i smiruje besne vetrove. Njegov sin Frej brine o žetvi i šalje kišu i lepo vreme na zemlju, a njegova ćerka Freja je toliko ispunjena ljubavlju da je ceo svet načinila lepim i nežnim, a ljudska srca je obdarila najlepšim užicima za koje su ikada čuli.

Desilo se na samom početku sveta da su Asi [Æsir] i Vani zaratili međusobno, a ta je bitka bila duga i ljuta. Kada je mir napokon sklopljen, Njerd, Frej i Freja su došli u Asgard i otada su oni svi jedna porodica.

Dok se održavao mirovni savet, između dve strane je stajao veliki krčag, a kada je sastanak završen, bogovima je bilo toliko drago što je rat završen da su odlučili da naprave nešto što će ih uvek podsećati na taj trenutak. Stoga su od krčaga izvajali čoveka i nazvali ga Kvaser. Kvaser je bio već odrastao momak kad mu je podaren život, i bio je veoma lep. Na celom svetu ne beše mudrijeg od njega – on je znao odgovor na svako pitanje. Kvaser je znao kako bogovi žive, kako je postao svet i sve svetove Igdrasila. Kvaser je, povrh toga, bio i dobar – kao što svi mudri ljudi i jesu. On je bio veliki putnik i svugde je bio dobrodošao jer, gde god da je išao, ljudi su postajali pametniji i bolji. Ljudi ponekad misle da su pesnici beskorisna sorta, ali bogovi se ne slažu sa tim, jer kada su stvorili prvog pesnika on je imao sve najbolje ljudske osobine koje su bogovima mogle pasti na pamet. Ali pesnici ne mogu da izbegnu nevolje ništa lakše nego obični ljudi, a ponekad im to čak i teže polazi za rukom.

Pages: 1 2 3 4 5
nordijska mitologija O podizanju bedema Asgarda
Nordijska kosmogonija, Nordijska mitologija

O podizanju bedema Asgarda

Između Bogova i divova vazda je besneo rat. Naime, divovi su želeli da unište svet i zatru ljudski rod, a Bogovi su hteli da zaštite ljude i načine svet boljim.

Mnogo je priča o drevnim Bogovima, a prva koja zaslužuje pomen je ona koja govori o izgradnji njihovog grada – Asgarda [prebivalište Bogova – prim. blogera]. Evo kako se to zbilo.

Jednom prilikom, Bogovi se popeše na visoki planinski vrh i odlučiše da na velikoj zaravni sagrade grad koji divovi nikada neće osvojiti. Naumiše da oko grada podignu visoke bedeme, najjače i najviše koje je svet ikada video.

Latiše se tako izgradnje bedema. Nisu daleko odmakli kad se pojavi jedno čudno stvorenje. Odin, glavni među Bogovima, obrati mu se: ,,Neznanče, kakva posla imaš na planini Bogova?”

,,Znam šta Bogovi smeraju”, reče stvorenje. ,,Oni žele da ovde izgrade grad. Ja ne mogu da gradim dvore, ali mogu da podignem visoke bedeme koji nikada neće pasti. Dopustite mi da izgradim zid oko vašeg grada.”

,,Koliko vremena treba da se ozgradi zid koji bi opasavao grad?”, upita Odin.

,,Godinu dana, o Odine”, reče stranac.

Sad, Odin je znao da ukoliko bi se podigao zid oko Asgarda, Bogovi ne bi morali da troše vreme na odbranu grada od divova, a on bi mogao da boravi među ljudima, učeći ih i pomažući im. Sa tim na umu, Odin je smatrao da nijedna cena koju bi stranac mogao imenovati nije previsoka.

Tog dana stranac dođe pred Bogove i zavetova se da će pre nego što istekne jedna godina izgraditi veliki zid koji će opasavati grad. Onda se Odin zakle da će mu Bogovi podariti šta god bude tražio kao naknadu za izgradnju bedema, ukoliko on bude završen u rečenom roku.

O podizanju bedema AsgardaPotom stranac ode i vrati se sutra. Bio je prvi dan leta kad je započeo rad. U radovima mu nije pomagao niko do jednog sjajnog ata. Bogovi su mislili da at ne može da radi ništa drugo do da vuče teške kamene blokove, ali prevarili su se. On je postavljao blokove jedan na drugi i cementirao ih. Danju i noću radio je at neumorno i uskoro se oko grada koji gradiše Bogovi uzdiže veliki bedem.

Pages: 1 2 3