Posle Odina, na prvom mestu među Asima stoji Tor, koga još nazivaju Asator ili Tor kola. On je najjači As i snažniji je od svih bogova i ljudi.

Tor vlada krajem koji se zove Trudvang, dok se njegova dvorana zove Bilskirni [Bilskirnir]. U toj građevini ima pet stotina četrdeset prostorija i to je najveća kuća za koju su čuli ljudi. Zato Odin, u pesmi o Grimniju [Grímnir], veli:

„Pet storina i četrdeset prostorija postoji u palati Bilskirni; od svih kuća koje pokriva krov ponajveću poseduje moj sin.“

Tor ima i dva jarca i kola. Vozi se ovim kolima kada krene protiv divova, u Jutunhejm [Jotunheim], a jarci su tada upregnuti u vozilo. Zato se on zove i Tor kola.

Uz to, ima još tri skupocene dragocenosti: prva je čekić Mjelni [Mjölnir], koji divovi inja i planinski divovi prepoznaju čim poleti kroz vazduh – a to i nije nikakvo čudo, jer je Tor njime razmrskao mnoge lobanje njihovih predaka i rođaka. Druga izvrsna dragocenost je pojas snage [Megingjörð]: kada ga opaše, udvostručuje se njegova snaga. Treća dragocenost, čija je cena takođe neizmerna, jesu gvozdene rukavice [Járngreipr, Járnglófi]; one su mu potrebne kada hoće da se maši drške čekića.

Slavne su Torove pustolovine, kao što su putovanje u zemlju Udgarda-Lokija, otimanje kotla od divova, megdan sa divom Hrungnijem, borba bez čekića, ponovno osvajanje čekića, nadmudrivanje patuljka sveznalice… Međutim, niko nije tako mudar da bi mogao navesti sve njegove podvige, mada svi znaju bar toliko da bi pala noć pre nego što bi bile iznete samo najvažnije.

Dok je Odin bog junaka i moćnih, dotle je Tor bog naroda, pa zato neprijateljski gleda na život velikaša, čije je prokletstvo neplodnost i neverstvo, besciljno lutanje po tuđini, neutoljiva žudnja za blagom, duboke rane i večiti zaborav – uprkos trenutnoj slavi. O toj suprotnosti Odina i Tora šaljivo govori predanje o njihovom nadmudrivanju, a nagoveštena je i u tragičnoj povesti, sagi o Starkardu.

Naime, velikog junaka Starkarda, sina diva i žene iz ljudskog roda, uzgajio je sam Odin, lažno se predstavljajući kao Hrosharsgrani. Jednom je Starkard u snu video kako ga poočim vodi pustom delom šume; tu je sedelo jedanaest Asa koji su Hrosharsgranija pozdravili kao Odina. Trebalo je da bogovi zajednički odrede Starkardovu sudbinu. Tor, koji ga nije trpeo jer je u njemu video samo sina diva, uskratio mu je potomstvo. Odin mu je dao tri ljudska veka, ali je Tor odredio da u svakom ima da počini neko nedelo koje se kažnjava progonstvom; Odin mu je podario najbolje oružje, a Tor mu je oduzeo posed zemlje; Odin mu je poklonio izobilje novca i dragocenosti, Tor je dodao da treba da bude nezasitan. Odin je odredio da će pobediti u svakom sukobu, ali je Tor napomenuo da će u svakom zadobiti tešku ranu; Odin ga je obdario umetnošću skalda, najveštijih pevača i pesnika, a Tor je odredio da mora zaboraviti sve svoje pesme; Odin ga je učinio omiljenim kod moćnih, Tor omraženim u narodu. I kako su mu rekli, tako mu je i bilo.

Preuzeto iz knjige „Predanja starih Germana“, koju je priredio Milan V. Dimić.