Kada je Geir Grenesbi, arheolog pri Muzeju norveškog univerziteta nauke i tehnologije, pronašao nagorelo kamenje na 24 farme u centralnoj Norveškoj, isto je dato na karbonsko datiranje kojim je utvrđeno da je ono Norvežanima služilo za spravljanje piva.

 „Ovog kamenja je mnogo, a nađeno je na većini starih farmi”, kaže Grenesbi.

On je fasciniran istorijom norveških farmi, a za to ima i dobar razlog. Naime, većina arheoloških nalaza iz Vikinškog doba potiče iz humki, a većina srednjevekovnih nalaza – sa iskopavanja, kaže Grenesbi.

„Prosto rečeno, norveške farme izgrađene su na ogromnom izvoru blaga koje datira od 600 godine n.e. naovamo”, dodaje Grenesbi. „Zato sam počeo da radim iskopavanja „na sitno” kako bih razaznao različite kulturološke slojeve. O kamenju sam morao da napišem reč-dve, zato što ga ima mnogo.”

Radoznali sociolog

Grenesbi nije prvi koji je govorio o nagorelom kamenju sa farmi u centralnoj Norveškoj. Ta čast pripada sociologu-pioniru Ejleru Sundtu, koji je zabeležio šta mu se desilo na farmi u Hedmarku 1851. godine. On je naveo da je u šetnji naišao na farmera koji je stajao pokraj gomile čudnog, malog kamenja.

„Čemu služi ovo kamenje? ”, upitao je Sundt.

„Za spravljanje piva”, odgovorio mu je farmer. „Korišćeno je u doba kada nisu postojali gvozdeni lonci. ”

Sundt je zabeležio da je ovakvo kamenje našao na većini farmi. Svaki put kada je pitao ljude čemu služe dobijao je isti odgovor: kamenje je služilo za kuvanje. Grejano je do usijanja, a potom ubacivano u drvene lonce da zagreje njihov sadržaj. Sundt dalje piše da je ovog kamenja toliko mnogo da su mnoge kuće izgrađene na slojevima odbačenog kamenja.

Arheolozi koji su vršili istraživanja na ovim farmama u skorije vreme navode iste podatke. Jedan arheolog je u osamdesetim godinama prošlog veka prilikom iskopavanja na farmi Steinšer [Steinkjer], severno od Trondhejma, pronašao sloj nalaza dubok više od jednog metra, koji je mahom bio sačinjen od nagorelog kamenja.

Grenesbi je lično iskopao više od 700 kubnih metara kamenja na delu farme u Ranhejmu, takođe severno od Trondhejma. On je takođe otkrio da 71% nalaza sa 24 farme čini – nagorelo kamenje.

Izgnanstvo zbog piva

Nema ničega neobičnog u tome što su Vikinzi spravljali pivo na ovaj način. Grenesbi podseća da je kuvanje uz pomoć vrelog kamenja takođe bio običaj u Finskoj i Engleskoj kao i među baltičkim narodima. Ta tradicija još uvek se očuvala u Nemačkoj, gde se ponegde i danas može naći pivo „spravljeno na kamenju”.

Grenesbi smatra da ovoliki broj kamenja koji je pronađen na farmama naglašava kulturnu vrednost piva, koje se tradicionalno ispijalo tokom socijalnih i religijskih praznovanja.

Na primer, Gulating [Gulaþing], preteča norveškog parlamenta koji se sastajao od 900. do 1300. godine, propisivao je do detalja kako pripremati pivo i u kojim prilikama ga valja konzumirati.

Tako je, na primer, Gulating propisao da trojica farmera imaju da zajedno spravljaju pivo koje je potom valjalo blagosiljati. Onaj ko ne bi pripravio pivo tri godine zaredom morao je da daruje jednu polovinu farme vladiki, a drugu polovinu kralju, a potom da napusti zemlju. Samo veoma male farme bile su izuzete od ovog pravila.

Ono što je interesantno je da se nagorelom kamenju gubi trag oko 1500. godine, negde u vreme reformacije. Grenesbi smatra da ovo može i ne mora biti slučajnost. Jednako je verovatno da običaj ima veze sa dolaskom nove religije kao i sa sve učestalijom upotrebom gvozdenih lonaca.

Potrošna roba

Svaki put kada bi usijani kamen bio ubačen u hladnu tečnost, on bi napukao. Nakon nekoliko upotreba, kamenje bi postalo premalo za dalju upotrebu, pa su ih pivari bacali na gomilu.

To takođe ukazuje na to da gusti nalazi ovog kamenja kriju i dodatne artefakte, kao što su tegovi za vez, perle i životinjske kosti. Ovo je još jedan razlog zašto je nalazište toliko značajno.

„Arheolozi uvek nalaze ovakve slojeve, ali se njima do sada nije pridavao veliki značaj”, kaže Grenesbi i dodaje da oni „predstavljaju arhivu perioda od Vikinškog doba do srednjeg veka, pa ih valja podrobnije istraživati. ”

Uzgred, Grenesbi je napisao knjigu o svojim saznanjima, “The Agrarian Life of the North: 2000 BC to AD 1000: Studies in Rural Settlement and Farming in Norway”.

Priredila: Ulmawen