Među Ase [Æsir]  je bio primljen i onaj koga mnogi nazivaju klevetnik Asa ili otac podvale i sramota svih bogova i ljudi. Ime mu je Loki; sin je diva Farbautija, a mati mu se zove Laifeja. Loki je likom lep i privlačan, ali po naravi zao i vrlo nepostijane ćudi. On je često Ase bacao u veliku nevolju, ali ih je takođe više puta izbavio iz teškog položaja. Njegova supruga se zove Sigin, a s njom je imao sinove Narfija i Valija.

Međutim, Loki je imao i druge dece. Jedna žena iz roda divova u Jetunhejmu zove se Angrboda; Loki je sa njom izrodio troje dece: prvo je vuk Fenri [Fenrir, Fenrisúlfr, Vánagandr, Hróðvitnir], drugo Midgard-zmija Jormungand [Jörmungandr], a treće Hel (boginja podzemlja koja obitava u Helheimu – prim. blogera). Ova Lokijeva deca su uzrasla u Jetunhejmu.

Bogovi su, međutim, na osnovu proročanskih predznaka doznali da će im ova deca jednog dana naneti mnoge jade i da treba očekivati od njih mnoga zla zbog nasleđa po majci, ali još više zbog nesreće zbog nasleđa po ocu. Zato je Odin poslao bogove deci, s naređenjem da ih dovedu njemu; a kada su deca došla, bacio je zmiju u duboko more koje okružuje sve zemlje. Zmija je u njemu toliko porasla da ona sada, usred mora, opasuje sva kopna i sama sebe grize za rep. Hel je zavitlao naniže u podzemni svet Niflheim (ili Helheim – prim. blogera) i dao joj vlast nad ovim svetom da bi onima koji dođu k njoj – a to su ljudi koji umru od bolesti ili starosti* – odredila boravište. Hel tu ima veliko stanište; zidovi su bezmerno visoki, a vratnice široke. Dvorana se zove „Mučitelj“, „glad“ njena činija, „oskudica“ njen nož; njen sluga se zove Spori, a sluškinja Polagana; kapija se zove Nevolja koja pogađa, a prag preko koga se stupa Mučitelj strpljenja. Njena postelja se zove „bolest“, a posteljina i zastor pred ležajem „bleda nesreća“. Hel je dopola crna, a otpola boje mesa, tako da je lako uočljiva. Glava joj je uvek oborena naniže i uopšte je strašna kad se pogleda.

Vuka su Asi uzgojili kod sebe, a samo se Tir usuđivao da ga hrani. Pošto su bogovi videli koliko je rastao svakog dana i pošto su svi predznaci nagoveštavali da će im doneti grdnu nevolju, odlučili su da ga svežu. Fenri će ostati svezan sve do Ragnareka, kada će, proročanstvo veli, ubiti Odina.

Eto, takav je bio Lokijev čudnovat nakot, a ogromna je snaga te dece. Imao je on, međutim, još jednog neobičnog sina. Bio je to osmonogi sivi pastuv Slejpni [Sleipnir], najbolji konj za koga znaju bogovi i ljudi, i on pripada Odinu.

——

*Vikinzi su verovali da je jedini dobar način da se umre – onaj u bici. Ratnici koji su pali u bitkama odlazili su ili Odinu u Valhalu [Valhöll] ili Freji u Folkvang [Fólkvangr]. Oni koji su umirali od starosti ili bolesti odlazili su u boginji Hel u Helheim.

Preuzeto iz knjige „Predanja starih Germana“, koju je priredio Milan V. Dimić.