Jedne večeri Kvaser je putovao kroz jednu od onih dubokih dolina koje izlaze na more i došao je do kuće u kojoj su živela dvojica patuljaka sa čudnim imenima: Galar i Fjalar. Oni nisu bili samo niski rastom, već su bili i vrlo zlobni, a kao što je slučaj kod svih zlobnih ljudi, oni behu zavidljivi i okrutni i mrzeli su Kvasera jer je bio mnogo plemenitiji od njih. Galar je imao tamno, neprivlačno lice, koje je poprimilo još strašniji izraz kada je video da se Kvasir približava kući.
– „Fjalare, Fjalare!“, pozvao je brata, „stiže mudar čovek koji uvek govori u stihovima i misli da zna mnogo više od svih drugih.“
A kada je Fjalar video pesnika kako stupa preko polja, nadvi se nad njega crna senka kao kakav olujni oblak.
– „Galare“, prošaputa Fjalar, okrećući se da proveri da ga niko ne može čuti, „sam je. Hajde da ga ubijemo i vidimo koliko će mu sva njegova mudrost pomoći!“
U međuvremenu se Kvaser već polako beše približio kući i moru, a talasi koji udaraše o kamenje su inspirisali pesmu u njemu. Ako bi ga ko čuo kako peva, čuo bi šum talasa kako se peni i prelama na plaži. Kada je Kvasir stigao do patuljaka, oni su se pretvarali da im je drago da ga vide, i rekoše mu da je on osoba koju su najviše želeli da sretnu jer imaju pitanja koja su dugo čekali da mu postave. Kvaser je bio toliko dobar da nikada ne bi pomislio zlo o bilo kome, te kad su ga upitali da pođe sa njima u veoma mračan i usamljen deo doline, kako niko ne bi mogao da čuje o čemu pričaju, on nije ni pomislio da mu oni žele kakvo zlo. Čim stigoše tamo, patuljci ga ubiše s leđa. Potom sakupiše njegovu krv u dva krčaga i kotao i pomešaše je sa medom. Tako je nastala prekrasna medovina. Za istinsku poeziju nije dovoljna samo slast – potreban je i život.
Nedugo potom, Gjalar i Fjalar ubiše džina Gilinga, a zbog toga behu kažnjeni, jer Gilingov sin Sutung, kada je saznao kako mu je otac ubijen, odvede patuljke na malo kameno ostrvo nasred mora, da se podave kada nadođe plima. Kad ih ostavi tamo, Sutung se spemi da otplovi nazad na kopno, ali su lupeži toliko molili da ih povede, da im on naposletku obeća da će ih ostaviti u životu ako mu daju medovinu. Tako Sutung odnese medovinu kući i stavi je u podrum, te reče svojoj kćeri da je čuva dan i noć, jer znao je Sutung kako je dragocen taj napitak. I tako je medovina prešla iz ruku patuljaka u posed divova.
