Onda svaki radnik stade zahtevati brus samo za sebe i dok su se tako svađali, stranac ga baci visoko u vazduh i natera ih da se bore za njega, što su oni i učinili. Toliko su se ljuto borili da je svako kosom ubio onoga do sebe, te naposletku stranac ostade sam na polju. On baci brus daleko u travu i ode dalje, a sa zalaskom sunca stiže do džinove kuće i upita da li može tu da prespava. Bauge pristade da obezbedi strancu večeru i krevet (što je u ono vreme bilo normalno), te ga pusti da uđe. Nakon večere oni stadoše pričati i Bauge reče da su se njegovih devetorica slugu potukla u polju i pobila, te da je sada on u strašnoj nevolji jer ne zna gde da nađe ljude koji bi radili za njega.

–   „Ja ću raditi za tebe“, reče stranac.

–   „Da“, reče džin, „ali ti si sam.“

–   „To je tačno“, odgovori stranac, „ali iskušaj me i ja ću raditi posao za svu devetoricu.“

Bauge nije mogao da veruje svojim ušima, ali ipak, jedan čovek je bolji nego nijedan, te on upita pre nego što bi se stranac mogao predomisliti:

–   „Šta tražiš kao nagradu?“

Stranac se zamisli, kao da ne zna šta bi tražio.

–   „Ja ću raditi za tebe“, reče on napokon, „ako mi daš jedan gutljaj medovine iz podruma tvog brata.“

To mnogo iznenadi džina, jer nije mogao da pojmi kako je stranac mogao znati išta o tome. Ipak, bio prilično siguran da Sutung neće dati ni kap medovine, te pomisli kako je to dobra prilika da dobije radnika bez naknade.

–   „Pa“, reče Bauge, „to ne mogu da ti obećam jer Sutung dobro pazi na svoju medovinu, ali učiniću sve što mogu da ti pomognem da do nje dođeš.“

I tako je pogodba zaključena, a sledećeg jutra stranac dođe na polje da kosi. Celo leto, dan i noć, radio je stranac posao za devetoricu. Bauge se često pitao kakav je to čudnovat čovek, ali dok je posao bivao urađen džinu to nije bilo bitno, te ništa nije pitao. Stranac je jednom rekao da se zove Bolverk, i to je sve što je ikada rekao o sebi. Meseci su prolazili i naposletku dođe zima. Tada Bolverk zatraži svoju nagradu.

–   „Pođimo da upitamo mog brata“, reče Bauge, te obojica dođoše pred Sutunga.

Bauge mu ispriča kako je načinio pogodbu i zatraži od brata malo medovine.

–   „Ne“, reče Sutung veoma grubo i pogleda Bolverka popreko, „to nije moja pogodba i nećeš dobiti ni kapi!“

Ovo uopšte ne iznenadi Bolverka, a Bauge pomisli da je dobio sav otkos bez naknade, ali kad stigoše do drveća podalje kuće, Bolverk izvadi svrdlo iz skuta svoje odeće.

–   „Bauge“, reče on džinu, „obećao si da ćeš mi pomoći da dođem do medovine. Idemo u Sutungov podrum po nju.“