Nordijska mitologija Gardar

Zašto su nestali Vikinzi sa Grenlanda? (I)

Ova doskora opšteprihvaćena teorija dalje tvrdi da su ubrzo nastupili problemi. Učestala ispaša dovela je do erozije tla, a manjak drvne građe (na Grenlandu raste samo mali broj drveća, i to  uglavnom zakržljalih breza i vrba, i to samo na najjužnijim fjordovima) sprečio je Vikinge da grade nove brodove ili popravljaju stare. Ali, najveći udarac, i poslednji, kako se smatralo, nastupio je sa globalnim zahlađenjem.

Naime, 1257. godine se desila erupcija vulkana na ostrvu Lombok (Indonezija). Geolozi smatraju da je ovo bila najsnažnija erupcija u poslednjih 7,000 godina. Naučnici su pronašli njene tragove u jezgru leda sa Antarktike i Grenlanda, koji pokriva oko 80% zemlje. Sumpor koji je vulkan izbacio u stratosferu reflektovao je solarnu energiju nazad u svemir, što je dovelo do drastičnog zahlađenja na Zemlji.

„Erupcija je imala globalan učinak”, kaže Mekgavern. „Evropom je zavladao dug period gladovanja, sličan onom koji je zadesio Škotsku 1690-tih godina, ali gori. Nastupio je oko 1300. godine i trajao je sve do 1330-tih ili 1340-tih. Mnogo ljudi je umrlo od gladi.”

Usred te meteži, tvrdi dalje doskora opšteprihvaćena teorija, Vikinzi – kojih je na vrhuncu kolonije bilo oko 5,000 – odbili su da promene način života. Ništa nisu naučili od Inuita, koji su na severni Grenland stigli vek ili dva pošto su se Vikinzi naselili na jugu. Vikinzi su i dalje uzgajali svoja stada, a kada su životinje poskapavale od gladi, i njima je došao kraj. Inuiti, sa druge strane, veoma su prosperirali. Naime, njihov način života podrazumevao je lov na morske životinje.

To su, barem, arheolozi verovali do pre nekoliko godina. Mekgavernova doktorska disertacija potkrepljena je ovom argumentacijom. Džared Dajmond, geografičar UCLE (Univerzitet Kalifornije), izneo je sledeću teoriju u svojoj knjizi Collapse: „Vikinge je dotukao isti socijalni poredak koji im je omogućio da prebrode sve poteškoće kad su stigli na Grenland. Vrednosti kojih se ljudi najtvrdoglavije drže pod  nepodesnim uslovima su upravo one koje su prethodno bile izvor njihovog najvećeg trijumfa nad nedaćama.”

Nordijska mitologija Gardar

Međutim, poslednjih godina je iz ruševina kolonije na Grenlandu počela da se pomalja radikalno drugačija slika svakodnevnog života njenih negdašnjih stanovnika. Izvan akademskih krugova, o njoj se u javnosti malo zna.

„Sva sreća pa doktorska disertacija ne može da se opozove jednom kada je dobiješ”, našalio se Mekgavern. Ni on ni studenti koji izučavaju život vikinške kolonije na Grenlandu više ne veruju da je Vikinga ikada bilo u tolikom broju na Grenlandu, niti da su potrošili resurse nepažnjom, niti da nisu uspeli da se adaptiraju na novonastale okolnosti.

„Ova priča veoma se razlikuje od moje disertacije”, kaže Mekgavern. „Ona je još strašnija. Čovek može da radi mnoge stvari kako treba. Može da bude veoma adaptibilan, veoma fleksibilan, veoma izdržljiv, a da ipak bude istrebljen na kraju.”

Sudeći po teorijama arheologa, zaplet se ovde dodatno komplikuje. Lako može biti, tvrde oni, da Vikinzi sa Grenlanda nisu nestali sa lica zemlje, barem ne svi od njih.

(nastaviće se)

DRUGI DEO ČLANKA
Fotografije: Ciril Jazbec
Priredila i prevela: Ulmawen

Share on FacebookShare on Google+Tweet about this on TwitterShare on TumblrShare on StumbleUponShare on LinkedInShare on Reddit