Jednom prilikom se Norne zaputiše u Dansku, pa posetiše plemićku kuću u kojoj se tek beše rodio sin. Norne predodrediše detetu da bude naočito, odvažno i prosperitetno, te ga obdariše veštinama skalda. Ovo mnogo obradova detetove roditelje, ali su komšije bile iznenađene, pa svi pohrliše da svojim očima vide šta se dešava. U tren oka se napravi gužva, te u toj pometnji posmatrači oboriše stolicu na kojoj je sedela Skuld.
Razjarena ovom uvredom, Skuld ponosito ustade, te objavi da će blagoslovi koje su njene sestre podarile detetu biti kratkog veka. Naime, oni će biti na snazi samo dok ne dogori sveća koja je stajala na stolu.
Ove zlosutne reči prestrašiše majku, te ona privi dete snažnije uz sebe, jer sveća je bila gotovo dogorela. Sad, Skuld nije nameravala da se razmeće praznim rečima, ali kako nije mogla da natera sestre da povuku svoj blagoslov, ona dograbi sveću, ugasi plamen, te je dade detetovoj majci, rekavši joj da je dobro čuva i da je ne pali sve dok se njen sin ne umori od života.
Detetu nadenuše ime Nornagest (Nornagestr), u čast Norni. Nornagest je izrastao u naočitog mladića, hrabrog i snažnog kakvog bi svaka majka poželela. Kada je navršio dovoljno godina da shvati teret istine, majka mu ispriča o poseti Norni, te mu dade sveću koju je svih tih godina čuvala sakrivenu u ramu svoje harfe.
Kada mu roditelji napustiše svet živih, Nornagest se zaputi u vaskoliki svet, gde je za sebe stvorio ime. Budući obdaren blagoslovom Norni, njemu je lako polazilo za rukom da iz svake bitke izađe kao pobednik, te su se o njemu pesme pevale gde god bi prošao. Kako je bio obdaren entuzijazmom i poetskim temperamentom, Nornagest se nije lako umarao od života. Dok su drugi heroji starili i slabili, on je uvek bio mlad duhom i telom. Zbog toga se zadesilo da je Nornagest bio svedok svih događaja iz herojskog doba, tokom koga je išao u društvu vremešnih ratnika.
The Death of Nornagest, autor: Gunnar Vidar Forssell
Nakon što je poživeo tri stotine godina, Nornagest je svojim očima video kako veru u stare Bogove zamenjuje nova religija – hrišćanstvo. Naposletku on ode na dvor kralja Ulava Trigvasona (Óláfr Tryggvason, kralj Norveške od 995. do1000. godine), gde ga kralj, po svom ustaljenom običaju, na silu pokrsti. Onda, želeći da ubedi svoj narod kako je vreme predrasuda prošlo, Ulav natera vremešnog Nornagesta da mu pokaže sveću koju je sa toliko truda čuvao preko tri veka. Nornagest učini kako je od njega traženo, te kralj Ulav upali sveću. Kako je bio prisilno pokršten, Nornagest nije imao mnogo vere u novu religiju. Sa zebnjom je gledao kako plamen sveće dogoreva i kada se ona, naposletku, ugasi, Nornagestovo telo pade beživotno na zemlju. Tako je svoj život okončao Nornagest, jedan od najvećih heroja svih vremena, koji je do poslednjeg daha verovao u Norne i stare Bogove.
Priredila: Ulmawen
Nornagestov život opisan je u sagi Norna-Gests þáttr, koja je napisana u ranom XIV veku, kada se staro predanje već bilo dobrano asimilovalo u hrišćanstvo.
