nordijska mitologija Huldra

Huldra

Huldra (reč je nastala od staroislandskog glagola hylja – sakriven) je natprirodno biće, najsličnije ideji grčke nimfe, sećanje na koje se najbolje očuvalo u norveškom folkloru. Huldra živi u planinama i u šumama, gde se često čuje njena melanholična pesma. Pojavljuje se u obličju lepe žene, najčešće u plavoj podsuknji, i sa belom mrežom za kosu. Huldra ima dugačak rep, sličan kravljem, koji ona svim silama pokušava da sakrije. I uopšte, Huldra voli krave, posebno one prugaste, koje i sama gaji. Njene krave su specifične po tome što nemaju rogove.

O Huldrinoj naravi najbolje govori narodna priča:

Jednom prilikom, Huldra je bila na seoskom veselju, gde su svi momci jedva čekali da plešu sa njom zbog njene neizmerne lepote. Zadesilo se, međutim, da je jedan mladić, dok su pleseli, zapazio njen rep. Momentalno shvativši sa kim ima posla, momak se nemalo prestrašio, ali, uspevši da savlada strah, on joj samo reče: ,,Lepa gospo, izgubićete podvezicu.” Huldra je potom nestala sa veselja, ali je kasnije nagradila uviđavnog momka lepim poklonima i dobrim govedima.

Huldra se u različitim delovima Norveške zamišlja drugačije. Gdegod se opisuje kao lepa devojka, ali samo gledano spreda: gledano otpozadi je samo praznina, ili plava mrlja. U drugim krajevima zemlje, Huldra se prikazuje kao devica plave kože u zelenoj podsuknji, i poznata je pod imenon Skogsnerte (izgovor: Skugsnerte).

Huldra

Na slici: najpoznatija ilustracija Huldre, čuvenog norveškog ilustratora bajki Theodora Kittelsena

U nekim delovima Norveške, pak, Huldra nije jedna specifična šumska nimfa, već čitav rod natprirodnih bića, najsličnijih keltskim vilama i vilenjacima (fairies, faeries; ne mešati sa drugom grupom natprirodnih bića koja se u nas isto prevode kao vile i vilenjaci, ali su kod Germana potpuno različita bića – elf, álf). Oni su poznati pod imenom Huldre ili Huldrefolk. Žive u planinama i obučeni su u zelene nošnje. Uzgajaju plave krave koje daju mnogo mleka. Huldrefolk vode krave na ispašu samo u onim krajevima zemlje gde nema ljudi. Njihova pesma (huldraslaat), tiha je i melanholična.

Diljem Laplanda (oblast u kojoj žive Saami, starosedeoci Skandinavije, koja se prostire u četiri države: Norveškoj, Švedskoj, Finskoj i Rusiji) veruje se u bića pod imenom Huldrafolk, koja su nešto nalik šumskim vilama. Oni žive pod zemljom, ali često izlaze na površinu, a kako bi se brinuli o šumskim životinjama. Tokom zime, oni hrane životinje u hibernaciji – posebno medvede – toliko pažljivo da ih nikada ne probude. Inače, kod Saama postoji slično verovanje u ovakvu šumsku nimfu, koja se naziva Ulda.

Priredila: Ulmawen

 

Share on FacebookShare on Google+Tweet about this on TwitterShare on TumblrShare on StumbleUponShare on LinkedInShare on Reddit