Tor:
– Lažljivim srcem nagradio si dobročinstvo.
Harbard:
– Ako ogulimo jedan hrast, bolje će proći drugi; svako se brine o sebi. A šta si ti učinio za to vreme, Tore?
Tor:
– Na istoku sam pobio mnoge žene divova, koje su se opasno pentrale po planinama; suviše bi bilo divova da su sve ostale žive, ne bi više bilo ljudi u Midgardu. A šta si ti učinio za to vreme, Harbarde?
Harbard:
– Bio sam na bojnom polju, raspaljivao sam borbu, plemenite borce bacao sam u bitku, smirivao nisam nikad. Poginuli plemeniti, gvožđem pogođeni, dolaze Odinu, a gomila seljaka i kmetova tebi, Tore.
Tor:
– Nepravedno bi ti delio ljude među Asima, kada bi imao veliku vlast.
Harbard:
– Veliku snagu ima Tor, ali je bez srčanosti: sramno i strašljivo si se sakrio u rukavici Skrimija; strah te je saterao, šćućurio si se pred divom.
Tor:
– Harbarde, mekušče, poslao bih te u pakao, samo kad bih rukom mogao domašiti do druge obale.
Harbard:
– Zašto bi hteo da domašiš rukom do druge obale, kada nema spora među nama? Nego reci mi, a šta si ti učinio za to vreme, Tore?
Tor:
– Bio sam daleko na istoku, branio sam graničnu reku od navale divova; bacali su na mene stene, ali nisu mogli da slave pobedu: uskoro su molili za mir. A šta si ti učinio za to vreme, Harbarde?
Harbard:
– Bio sam i ja daleko na istoku, čavrljao sam sa gospođicom, igrao se sa prebelom, mamio je na tajne sastanke; usrećio sam zlatom ukrašenu devicu i ona mi je poklonila svoju ljubav.
Tor:
– Imao si, dakle, prijatno žensko društvo.
Harbard:
– Potrebna bi mi bila tvoja pomoć, Tore, da sam tada hteo da sačuvam beloputu devicu.
Tor:
– Rado bih ti pomogao kad bih mogao.
Harbard:
– Poverio bih ti se kad bih bio siguran da nećeš pogaziti reč.
Tor:
– Ne ujedam ja s leđa, kao što stara obuća s proleća grize petu.
Harbard:
– A šta si ti učinio za to vreme, Tore?
Tor:
– Podavio sam na ostrvu žene koje su umele da se pretvore u obličje medvedice; počinile su bile grdne gadosti i namučile sav narod.
Harbard:
– Ipak je, Tore, neslavno ubijati žene.
Tor:
– Trebalo bi ih pre nazvati vučicama nego ženama; prevrnule su bile moj brod koji je bio poduprt gredama, preteći su izmahivale gvozdenim topuzima i odjurile mog Tjalfija*. A šta si ti učinio za to vreme, Harbarde?
Harbard:
– Bio sam u vojsci ratnika, podizao zastavu borbe i krvlju bojio čelik.
Tor:
– Hvališ se junaštvom, a mene stalno vređaš.
Harbard:
– Ako hoćeš, daću ti u znak pomirenja prebijenu paru.
Tor:
– Otkuda ti samo tako podrugljive reči, da podrugljivijih nikada nisam čuo?
