Tag Archives: Odin

Nordijska mitologija Brinhilda

Valkirje, Einherjar i Valhala

Odin je znao da će nastupiti Sumrak Bogova, stoga je  blagovremeno počeo da se priprema za konačnu bitku. Elitne ratnike koje je Sveotac regrutovao nisu bili ni Asi ni Vani, već su dolazili od rase smrtnih ljudi. Najbolje među palim ratnicima Odin je regrutovao za Valhalu, a oni su se nazivali einherjar.

Nordijska mitologija Einherjar Na slici: Einherjar

(Odin je dobijao samo polovinu palih ratnika. Druga polovina odlazila je kod Freje.) Za odabir najboljih einherjara bile su zadužene neustrašive ratnice Valkirje.

Nordijska mitologija valkirje Na slici: Valkirje

Valhala ima pet stotina četrdeset vrata i kroz svaka od njih može da prođe po osam stotina ratnika. Einherjari bi svaki dan vežbali međusobno, kako bi bili spremni za poslednju bitku. Oni koji bi bili ranjeni bili bi zalečeni, a posle treninga bi se gostili u Valhali.

U Valhali se služi veprovina. Serimni [Sæhrimnir] je ime vepra koga svaki dan ubijaju i pripremaju njegovo meso, a koji svako jutro vaskrsava. Pije se medovina koja se spravlja od mleka koze Heidrune, a koju ratnicima toče Valkirje.

Priredila: Ulmawen

nordijska mitologija Vali

Proročanstvo Rostjofa: Odin prosi Rind (2)

Biling, kralj Rutena (u pitanju je jutun/džin), bio je očajan kada je čuo da se velika vojska sprema za napad na njegovo kraljevstvo. On je bio prestar da se bori, a njegovo jedino dete – kći Rind – odbijala je da se uda i tako pridobije savezništvo koje bi njenom ocu osiguralo pobedu.

Dok je Biling razmišljao šta mu je činiti, pojavi se na vratima jedan stranac. Čovek je bio srednjih godina, a nosio je veliki plašt i širok šešir koji mu je dobrano padao preko lica, uistinu jer je želeo da sakrije činjenicu da ima samo jedno oko. Stranac se ljubazno raspita za uzrok domaćinove očigledne depresije, a kad dobi odgovor, on se spremno ponudi da predvodi vojsku Rutena. Kralj radosno prihvati ovu ponudu, te Odin (jer to, naravno, beše on), lako odnese presudnu pobedu za kralja.

Vrativši se trijumfalno, Odin od kralja zatraži dozvolu da zaprosi njegovu kćer Rind. Biling, koji se ponadao da bi Rind ovu ponudu mogla da prihvati (jer prosac je, uprkos svojim godinama, bio veoma ugledan), smesta dade svoj pristanak. Tako Odin, i dalje se ne predstavivši, dođe pred Rind, ali ona sa prezirom odbi njegovu prosidbu.

No Odin ne nameravaše da odustane. Zahvaljujući proročanstvu Rostjofa, znao je da samo Rind može biti majka njegovog sina osvetnika. Stoga se preruši u kovača, pa se vrati na Bilingove dvore pod imenom Rosterus. Nosio je ukrase od zlata i srebra tako majstorski urađene da je Biling bio više nego srećan da mu dopusti da ponovo zaprosi Rind. No ona ga jednako odbi kao i prvi put. Iako mu je uvo zujalo od siline njenog udarca, Odin je bio još više rešen da načini Rind svojom ženom.

Treći put se Odin vrati na Bilingove dvore prerušen u moćnog ratnika, misleći da bi se snažan mladić mogao svideti devici. No, kada opet pokuša da je poljubi, ona ga odgurnu takvom žestinom da on pade na kolena. Ovo toliko ražesti Odina da on izvuče svoju runsku palicu koja beše sakrivena, te baci takvu strašnu kletvu da Rind pade gotovo beživotno na zemlju.

Kada joj se naposletku povratila svest, prosac beše nestao, ali kralj Biling sa užasom otkri da mu je kći izgubila razum, te postala melanholična i gnevna. Zalud su lekari dolazili na dvor i prizivali svo svoje znanje – Rind niko nije mogao da pomogne. Najzad se pojavi starica pod imenom Vak (Veka) koja je, u stvari, bila prerušen Odin. Vak ponudi da izleči Rind, te prvo prepisa kupku za stopala. Kako ovo, naravno, nije pomoglo, Vak reče da će morati da primeni radikalniji pristup. To se jedino može postići, reče Vak, ako joj se pacijentkinja poveri na negu uvezana, a kako ne bi mogla da se opire tretmanu. Rešen da pomogne Rind po svaku cenu, Biling na ovo prostade. Tako Odin uspe da nagovori Rind da mu postane žena, u zamenu za njeno izlečenje od kletve koju je on sam bacio.

Tako je Rostjofovo proročanstvo bilo ispunjeno, jer Rind na svet ubrzo donese sina [Váli], koji je rastao takvom brzinom da je za samo jedan dan po rođenju dostigao zrelost. Bez da je pomislio i da se očešlja ili obrije, ovaj mladi As požuri u Asgard naoružan lukom i strelom, a kako bi osvetio svog brata Baldra. Vali uistinu ubi Heda, kako je Rostjof i prorekao.

Priredila: Ulmawen

Prvi deo članka

 

nordijska mitologija Vali

Proročanstvo Rostjofa: Hermod i čarobnjak (1)

Zadesilo se da je jednom Odin, mučen crnim mislima o budućnosti i činjenicom da Norne ne žele da odgovore na njegova pitanja, rekao Hermodu da obuče svoj oklop, osedla Slejpnija (koga je, osim Odina, jedino još Hermod imao dozvolu da jaše), te požuri u zemlju Finaca. Verovalo se da ovaj narod, koji je živeo na zaleđenoj zemlji blizu Severnog pola, ima velike okultne moći. Pričalo se da mogu da prizovu ledene oluje koje bi se obrušile sa severa i pokrile svet snegom i ledom. Najistaknutiji od njih zvao se Rostjof (doslovan prevod: „kradljivac konja”), koji je uz pomoć magije mamio putnike u svoju zemlju, samo da bi ih opljačkao i ubio. Rostjof je mogao da predvidi budućnost, ali je to nerado činio.

Hermod učini kako je Odin od njega tražio, pa uzjaha Slejpnija i zaputi se put zemlje Finaca. Umesto svog vernog mača nosio je Odinovu runsku palicu, koja je imala moć da anulira sve magije koje bi Rostjof bacio. Uprkos fantomskim napadačima i nevidljivim ponorima koje je Rostjof pripremio, Hermod bezbedno stiže do čarobnjakove kolibe. Rostjof (koji je bio divovskog stasa) napade Hermoda, ali ga As savlada bez problema, te ga sveza od glave do pete, rekavši da će ga osloboditi samo ako mu kaže ono što je došao da sazna.

Videvši da nema nade za bekstvo, Rostjof reče da će učiniti sve što Hermod od njega traži, te čim bi oslobođen, čarobnjak poče da recituje strašne bajalice, zbog kojih se Sunce sakrilo iza oblaka, zemlja počela da podrhtava, a olujni vetrovi zavijaju kao čopor gladnih vukova.

Vali

Rostjof pokaza Hermodu ka horizontu, gde As vide kako bujica krvi pokriva tlo. Dok je začuđeno gledao viziju, Hermod vide prelepu devojku pored koje se nakon nekoliko momenata pojavi i jedan dečak. Na Hermodovo čuđenje, dečak je pred njegovim očima rastao takvom neverovatnom brzinom da posle samo nekoliko momenata stasa u naočitog momka u punoj snazi. Tek tada Hermod primeti da on nosi luk i strele.

Tada Rostjof reče Hermodu da bujica krvi predskazuje ubistvo jednog od Odinovih sinova, ali da ako Odin isprosi Rind iz zemlje Rutena (Rusija), ona će mu roditi sina koji će stasati za samo nekoliko sati i osvetiti ubistvo svog brata.

Zadovoljan što je dobio odgovor na svoje pitanje, Hermod se srećan vrati u Asgard, gde podnese raport Odinu o svemu što je čuo. Tako je Sveotac saznao da je jednom od njegovih sinova predodređeno da umre mučkom smrću, a drugom – da osveti svog brata.

Priredila: Ulmawen

Drugi deo članka

 

Nordijska mitologija Ásatrúarfélagið

Na Islandu počinje izgradnja hrama paganskim božanstvima

Na Islandu će u februaru započeti izgradnja hrama u kome će se štovati Odin, Tor i Friga. Ovo će biti prva svetinja posvećena paganskim božanstvima od Vikinškog doba!

Ásatrúarfélagið

Naime, Asatru (Asatro, neo-paganizam) je sve popularniji na Islandu, što pokazuje i činjenica da članovi grupe Ásatrúarfélagið danas broje 330,000 ljudi (u poređenju sa 2,400 koliko ih je bilo tokom poslednje decenije)! Islandski neo-pagani i dalje obeležavaju drevne običaje, kao što je blót, kojom prilikom se svira i peva, jede i pije, ali se žrtvovanje životinja više ne upražnjava.

Hram će biti lociran na brdu koje gleda na Rejkjavik. Biće cirkularan, sa kupolom koja će propuštati sunčeve zrake. U hramu će se održavati venčanja i sahrane, a pružaće se i usluge davanja religijskog imena, slično kao kod ostalih religija.

Priredila: Ulmawen

 

nordijska mitologija Baldrova smrt

Baldrova smrt

Tužna je i tragična povest o Baldrovoj smrti. Evo kako se to zbilo:

Baldr, najbolji među Bogovima, bio je odjednom mučen teškim snovima koji su nagoveštavali neku nesreću. Ispričao ih je zato Asima i oni su svi došli na sudijske stolice i počeli da se savetuju zašto tako teški snovi muče Baldra. Najzad je ustao Odin, stari stvaralac sveta, osedlao je svog osmonogog konja Slejpnija i odjahao naniže u dubine Niflhela (Nifheim, Svet Senki). Tu mu je iz pećine izašao u susret pas Garm. Grudi su mu bile umrljane krvlju, lajući je progonio oca svih čarolija. Odin je jahao dalje, zemlja se tresla; stigao je ubrzo pred visoke dvore Hel, vladarke podzemnog sveta magle. Odin je upravio konjica ka istočnim vratnicama, znao je da se tu nalazi humka veštice; lukavoj ženi pevao je čarolije za oživljavanje sve dok joj se glas nije oteo sa usana:

»Ko je taj čovek koga ne poznajem, koji me nagoni da koračam teškim putevima? Pokrio me je sneg, tukla me je kiša, kapala je na mene rosa, mrtva sam odavno.«

Pobojao se Odin da ženi iz roda Divova oda svoje pravo ime, plašio se da mu onda ne bi rekla istinu, pa je zato odgovorio:

»Zovem se Vegtam, Valtamov sam sin! Govori mi o podzemnom svetu, jer i sam poznajem gornji: za koga su postavljene klupe ukrašene svetlucavim prstenjem, za koga su pragovi prekriveni žeženim zlatom?« A Vegtam znači »naviknut na putovanje«, dok Valtam znači »naviknut na borbu«.

Međutim, proročica ovako odgovori:

»Za Baldra je ovde pripravljena medovina, štit pokriva penušavo piće, nestaće nada sinova Asa! Nerado zborih, sada bih htela da ćutim.

Odin: »Ne ćuti, proročice, reci mi još, onome ko pita odgovori do kraja: ko će proliti Baldrovu krv i Odinovom sinu pripremiti kraj?«

Proročica: »Slavnu biljku prineće Hed, on će proliti Baldrovu krv i Odinovom sinu pripremiti kraj. Nerado zborih, sada bih htela da ćutim.«

Odin: »Ne ćuti, proročice, reci mi još, onome ko pita odgovori do kraja: ko će osvetiti odvratno delo, na lomaču staviti Baldrovog ubicu?«

Proročica: »Rind će roditi Valija u zapadnoj dvorani; star samo jednu noć boriće se Odinov sin; neće se očešljati, ni ruke oprati, pre nego što Baldrovog neprijatelja ne stavi na lomaču. Nerado zborih, sada bih htela da ćutim.«

Odin: »Ne ćuti, proročice, reci mi još, onome ko pita odgovori do kraja: čije će kćeri bezmerno plakati i svojim uzdasima slati jedra do pod samo nebo?«

Proročica: »Ti znaš, dakle, da će Egijeve kćeri, morski talasi, toliko plakati za Baldrom i toliko uzdisati da će uzburkano more uzdići jedra brodova do pod samo nebo! Nisi ti Vegtam, kako mišljah do sad, Odin si ti, stari stvoritelj sveta!«

Odin: »Nisi ni ti mudra žena, ni proročica: tri diva nosila si u krilu.« Proročica: »Jaši kući, diči se svojom slavom! Neće me opet posetiti neki čovek pre nego što se oslobodi Loki, reši veza, pre nego što nemani dođu da sruše Bogove!«

nordijska mitologija Gautreks Saga

O Starkadovom usudu i žrtvovanju kralja Vikara

Kralj Vikar [Víkarr Haraldsson] je postao veliki vojskovođa koji je na raspolaganju imao nemali broj izvanrednih ratnika. Najbolji od svih bio je Starkad [Starkaðr]*, a njega je kralj najviše i voleo. Starkad je bio prvi do kralja; smatran je za njegovog savetnika i zapovednika odbrane. Vikar je Starkadu dao mnogo poklona, od kojih je najpoznatila zlatna brazletna koju je junak rado nosio. Zauzvrat, Starkad je kralju poklonio ostrvo Truma (Þruma, danas Tromøy, oblast Aust-Agder, komuna Arendal, Norveška), koje je kralj Harald [Haraldr] bio dao Starkadovom ocu Storvirku [Stórvirkr]. Ostrvo je bilo u vlasništvu kralja Vikara petnaest godina.

Kralj je iz Adgera zaplovio sa silnom vojskom ka Hordalandu [tadašnji Hördaland, danas Hordaland, oblast u Norveškoj), ali ih vreme nije poslužilo. Silna oluja se digla i brod je bio u velikoj nevolji. Stoga se kralj sa vojskom usidri kod obližnje grupe ostrva, te pokuša da divinacijom sazna kako da se izvuku iz nevolje. Bogovi im poručiše da Odin zahteva žrtvu** koja ima da bude izabrana ždrebom. Koliko god da su ždrebali, uvek je kralj Vikar bio odabran. Ovo je ozbiljno uzdrmalo moral kraljeve vojske, stoga se čelnici dogovoriše da se sutradan sastanu da razmotre problem.

Međutim, malo posle ponoći, Starkadov očuh Grani Konjska-Griva [Hrosshárs Grani] probudi posinka, pa mu reče da krene sa njim. Oni u jednom čamčiću otploviše do obližnjeg ostrva. Iskrcavši se, zaputiše se kroz šumu, pa naposletku izbiše na veliki proplanak na kome se beše okupilo mnogo sveta: jedanaestoro ljudi sedelo je na tronovima, ali je dvanaesti tron bio prazan. Starkad i Grani im se pridružiše, te se Grani posadi na dvanaesti tron. Svi prisutni ga pozdraviše kao Odina, a on sam reče da su se Bogovi tu okupili da odluče Starkadovu sudbinu.

Tada jedan od okupljenih, Tor, reče:

– Starkadova majka, Alfhild, izabrala je džina umesto mene samog za oca njenog sina. Stoga ja određujem da Starkad neće imati ni sinova ni kćeri, već će biti poslednji od svoje loze.

Onda Odin reče:

– Ja ću mu podariti tri ljudska veka!

– A ja određujem da će u svakom počiniti neoprostivo delo, reče Tor.

– Ja ću mu podariti najbolje oružje i odeću, reče Odin.

– A ja određujem da neće imati ni zemlje ni doma, dodade Tor.

– Ja ću mu podariti neizmerno bogatstvo, reče Odin.

– A ja ću ga prokleti da uvek želi još veće bogatstvo, reče Tor.

– Ja ću mu podariti pobedu i slavu u svakoj bici, reče Odin.

– A ja ću ga prokleti da ni iz jedne ne izađe bez teške ozlede, reče Tor.

– Ja ću mu podariti umeće skalda (pesnika); moći će da smišlja rime brzinom kojom priča, reče Odin.

– A ja određujem da će zaboraviti svaku poemu čim je sklepa, dodade Tor.

– Ja ću mu podariti ljubav svih visokorodnih ljudi, reče Odin.

– Ali će ga pučanstvo mrzeti, dodade Tor.***

Onda okupljeni Bogovi rekoše da će sve što je izrečeno biti Starkadov usud. Skup se raspusti, a Grani i Starkad se vratiše do čamca. Tada Grani reče:

– Valjalo bi da mi se pošteno odužiš za sve što sam učinio za tebe, posinče.

– To i nameravam, reče Starkad.

– Onda mi pošalji kralja Vikara. Reći ću ti kako da to učiniš, reče Grani.

Starkad se složi, te mu Grani dade koplje koje je izgledalo kao trščani prut. Njih dvojica se, potom, pridružiše ostatku vojske.

—-

* Starkad je legendarni mitski heroj čija se dela (i slavna i neslavna) pominju u mnogobrojnim izvorima. Njegovom ćemo se biografijom podrobnije pozabaviti na drugom mestu.

**Ljudske žrtve su se prinosile Odinu tako što bi ih obesili, a potom proboli kopljem. Ovaj ritual (kao, uostalom, i svaki drugi) ima mitološki značaj: naime, Odin je sebe sebi prineo na žrtvu viseći sa Igdrasila (napomena: iako se nigde u izvorima ne pominje eksplicitno da je drvo u pitanju baš Igdrasil, danas je to mišljenje opšteprihvaćeno, stoga ćemo ga se i mi držati), a kako bi doživeo prosvetljenje i naučio tajnu Runa. Obesivši se o drvo, Odin se proboo svojim kopljem i tako visio devet dana i noći, kao što je opevano u Hovamolu [Hávamál]:

Znam, visio sam
u granama na vetru
devet dugih noći,
proboden kopljem,
posvećen Odinu,
na žrtvu samom sebi,
na onome drvetu
što su mu koreni skriveni
u neznanoj nutrini.

Zato se Odin naziva još i Bog obešenjaka i gospodar vešala. Krvne žrtve su se morale Odinu prinositi striktno, a, iako je bio vrhovni bog nordisjkog panteona, ljudi su ga se plašili. Ovo stoga što je Odin i mudar i lukav, i u mnogim spisima je zabeleženo da je, pojavivši se na bojnom polju i dajući blagoslov jednoj od sukobljenih strana (za više detalja o ovom običaju, videti Hermod), često običajavao da izda vojsku koju je blagosiljao, a kako bi pridobio najbolje ratnike za Valhalu.

***Ovde su lepo prikazane ključne razlike između Odina i Tora. Uzevši u obzir samo njihovu ratničku funkciju, napomenućemo da je Odin uvek naklonjen višim slojevima društva (koje vrlo rado prima u Valhalu) , dok je Tor naklonjen pučanstvu. Za razliku od Odina, prema kome su ratnici gajili strahopoštovanje, Tor je bio veoma omiljen. Ova diferencijacija je, takođe, lepo oslikana u priči Kako su se nadgovarali Odin i Tor.

nordijska mitologija Kako su se nadgovarali Odin i Tor 2

Kako su se nadgovarali Odin i Tor

Tor se vraćao sa pohoda na istok, protiv divova, pa je naišao na jedan sund; na drugoj obali moreuza bio je skeledžija sa čamcem. Ali to nije bio običan čamdžija, nego preobučeni Odin, oran šale. Tor je viknuo:

–          Kakav to čova čuči u čamcu s onu stranu sunda?

Skeledžija je odgovorio:

–          Kakav to selja silovito zeva preko zaliva?

Tor:

–          Prevezi me preko zaliva, nahraniću te sutra; na leđima mi leži hrpa hrane, bolje od nje nećeš naći. Pre nego što jutros pođoh na put založih se haringom i ovsenom prekrupom, zato još ne osećam glad.

Skeledžija:

–          Hvališ se doručkom kao divovskim podvigom; slabo znaš šta ti još predstoji: zlo ti je i naopako u domu, umrla ti je mati, ako se ne varam.

Tor:

–          Javljaš mi jad pakosno, mada niko ne voli čuti da mu je preminula mila mati!

Skeledžija:

–          Ne izgledaš mi kao neko ko ima tri dobra imanja: bos si, u prosjačkom ruhu, nemaš čak ni pantalona.

Kako su se nadgovarali Odin i Tor 1

Tor:

–          Priteraj čamac, pokazaću ti pristajalište; ko je vlasnik čamca u kome stojiš na drugoj obali?

Skeledžija:

–          Ratnički vuk Hildolf ovlastio me je da čuvam čamac. Oprezan je to junak; zabranio mi je da prevozim razbojnike i konjokradice, nego smem samo poštene ljude i one koje dobro poznajem. Reci mi ko si ako hoćeš da pređeš preko sunda.

Tor:

–          Mada sam još uvek na nemirnoj obali divova, reći ću ti bez straha ime i rod iz koga sam potekao: ja sam Odinov sin i otac Magnija. Munjobija je pred tobom, možeš da govoriš sa Torom. Sada valjda smem znati kako se ti zoveš?

nordijska mitologija Odin stiže na Mimijev izvor

Odin žrtvuje oko za mudrost sa Mimijevog izvora

Strašna je cena koju Mimi traži za gutljaj vode sa Izvora mudrosti, mišljaše Odin. Iako se bio zaputio ka Mimiju, Odin sad neodlučno nastavi svoj put – ni ka Izvoru, ni nazad ka Asgardu. Išao je tako Sveotac i gledao vaskoliki svet. Gledao, i video: daleko na jugu svet vatre Muspelheim, gde caruje Surd sa svojim plamenim mačem; opaki Surd koji će se jednog dana pridružiti džinovima u svom pohodu na Bogove.

Odin stiže na Mimijev izvor

Na severu – strašni svet Niflheim, odakle se iz izvora Hvergelmi [Hvergelmir] rasipaju reke po celom svetu. Gledao je Odin, i znao je da svet ne sme biti ostavljen u procepu između Surda i Niflheima, koji će ga jednog dana zasigurno gurnuti u ništavilo. On, najstariji od svih Bogova, mora da stekne mudrost kako bi svet bio spašen.

I tako, odlučan uprkos ceni koju će morati da plati, Odin se naposletku zaputi ka Mimijevom izvoru u Jutunheimu. Kada stiže, vide Mimija pokraj izvora, zagledanog u njegove dubine. A Mimi, koji je svaki dan pio vodu sa izvora, znao je ko je njegov posetilac.

,,Pozdrav, Odine, najstariji Asu“, reče Mimi.

Odin se nakloni Mimiju, najmudrijem biću na celom svetu.

,,Pio bih sa tvog izvora, Mimi”, odgovori Odin.

,,Da bi pio sa Izvora mudrosti, moraš da platiš cenu. Svi koji su ovamo došli sa istom namerom ustuknuli su pred njom. Da li ćeš ti, najstariji od svih Asa, pristati na to?”, upita Mimi.

,,Ja neću ustuknuti pred njom”, reče Odin.

,,Onda pij”, reče Mimi, pa napuni veliki rog vodom sa izvora i dade ga Odinu.

Odin uze rog u obe ruke i poče polako da ispija vodu. Dok je pio, video je stvari koje će se tek zbiti. Video je nesreću koja će zadesiti Bogove i ljude. Video je i zašto će ona nastupiti, i kako jednog dana – dana koji je uistinu daleko! – ona može da se prevaziđe.

A kada u rogu ne ostade ni kapi vode, Odin podiže ruku ka licu i izvadi svoje desno oko. Strašna je bila agonija koja ga je zadesila, ali on ne pokaza znake patnje. On se onda pokloni Mimiju, dade mu svoje oko i, pokrivši velom desni deo lica, ode svojim putem.

Mimi je Odinovo oko spustio u izvor, gde će ono ostati do kraja vremena. A svako ko je posle došao do Mimija znao je koja je cena koju je Sveotac platio za svoju mudrost.

Priredila: Ulmawen

nordijska mitologija Vegtam

Kako je Odin nadmudrio Vaftrudnera, najmudrijeg od roda jutuna

Zaputio se jednom Odin na svom atu Slejpniju preko Midgarda i Jotunheima do Mimijevog izvora. Išao je pod imenom Vegtam, a svoj je sjajan oklop i mač zamenio teget ogrtačem i štapom za putovanja po nepristupačnim planinskim predelima. Dok je prolazio kroz Jotunheim, naiđe Odin na jednog džina koji je jahao na svom atu. On ga upita za ime.

,,Ja sam Vaftrudner [Vafþrúðnir], najmudriji od jutuna”, odgovori džin.

Odin je usitinu znao ko je Vaftrudner, koga su mnogi posećivali u nadi da će postati mudriji. Ali, svako ko bi došao morao je da odgovori na tri džinove zagonetke, a ko u tome ne bi uspeo, izgubio bi glavu.

,,Ja sam Vegtam Lutalica”, reče Odin. ,,Znam ko si ti, mudri Vaftrudnere. Ako dozvoliš, rad sam da odgovorim na tvoje zagonetke i zauzvrat dobijem odgovor na moje pitanje.”

Vegtam

Džin se nasmeja:

,,Rad sam da udovoljim tvojoj želji, no da li znaš koja je cena za pogrešan odgovor? Daću ti svoju glavu ako ne budem mogao da odgovorim na tvoje pitanje, ali ako ti ne budeš znao odgovor na moja tri, tvoja glava će pripasti meni. Sad, započnimo igru!”

,,Spreman sam”, reče Odin.

,,Onda mi reci kako se zove reka koja odvaja Asgard od Jotunheima”, reče Vaftrudner.

,, Ifling”, reče Odin. ,,Ifling je pogibeljno ledena, ali nikada zamrznuta.”

,,Pravo si odgovorio, reče džin. Ali imam još pitanja za tebe! Navedi mi imena konja koje Noć i Dan jašu na nebesima!”

,,Skinfaksi [Skinfaxi] i Hrimfaksi [Hrímfaxi]”, reče Odin.

Vaftrudner se začudi da lutalica zna imena atova koja su poznata samo Bogovima i najmudrijima među džinovima. No, ostalo je da postavi još treće, poslednje pitanje, pre nego što dođe red na Vegtamovo.

,,Reci mi ime polja na kome će se odigrati poslednja bitka!”, reče džin.

,,Polje Vigrid [Vígríðr], koje se prostire hiljadama milja”, odgovori Odin.

Sada je došao red na Odina da postavi svoje pitanje. On reče:

,,Koje će biti poslednje reči koje će Odin uputiti svom voljenom sinu Baldru?”

Vaftrudner preblede kad ču ovo pitanje. On skoči sa ata na zemlju i reče:

,,Samo Odin zna koje će poslednje reči uputiti Baldru, i samo Odin bi postavio to pitanje. Ti si Odin glavom i bradom, lutalice, i na tvoje pitanje ne znam odgovor”, reče Vaftrudner.

,,Ako je tako”, odgovori Odin, ,,odgovori mi na ovo pitanje ako želiš da sačuvaš glavu na ramenima: koju će cenu tražiti Mimi za gutljaj vode sa svog izvora?”

,,Tvoje desno oko, o Odine”, odgovori džin.

,,Zar ga neka blaža cena neće zadovoljiti?”

,,Ne, samo tvoje desno oko može biti nadoknada. Mnogi su dolazili Mimiju kako bi pili sa njegovog izvora, ali niko nije bio spreman da plati cenu”, reče Vaftrudner. ,,Sad, odgovorio sam na tvoje pitanje kao što si tražio, Odine. Poštedi mi život kako si obećao!”

,,Odričem se prava na tvoju glavu”, reče Odin, te džin ode svojim putem, a Odin nastavi ka Mimijevom izvoru.

Priredila: Ulmawen

nordijska mitologija Mimir Hansen

Mimi, čuvar Izvora mudrosti

Mimi [Mímir, prevod: ,,mudar”] je, kako mu ime nagoveštava, bio najmudriji od svih stanovnika Igdrasila. Mimi je bio čuvar Izvora mudrosti (,,Mimijev izvor”, Mímisbrunnr) podno korena Igdrasila u Jutunheimu. Ko god bi pio sa izvora postajao bi mudriji od drugih, ali za to je morao da plati strašnu cenu. Sam Odin je žrtvovao jedno oko za gutljaj sa izvora mudrosti.

Mimir, Hansen Na slici: Mimi. Autor: Constantin Hansen

Tokom rata Asira i Vanira, Asiri su poslali Vanirima Mimija i Henija, ali kako su Vaniri mislili da su ih Asiri prevarili, oni ubiše Mimija, te poslaše njegovu glavu u Asgard. Odin je Mimijevu glavu začarao tako da je mogla da priča, te se redovno savetovao sa njom.

Priredila: Ulmawen