Prva kraljeva naredba je bila: Neka vam san bude kratak kao ćutanje kukavice; odmarajte se samo onoliko koliko traje pevanje osrednje pesme. Frodi, prijatelju ljudi, nisi bio pri čistoj svesti kada si kupio device: izabrao si ih jer su ti izgledale snažne, a nisi se raspitao koga su roda. Rungni je bio smeo, pravi junak je bio njegov otac, a Tjazi je bio još silniji div; imamo slavne rođake jer smo i same potekle od planinskih divova. Kada bi ljudi znali naše poreklo, još bi ležao Groti u sivoj steni, tvrdi kamen bi još bio u utrobi zemlje, ne bi mlela devica iz roda divova. Mi smo, dve moćne device, provele kao deca devet zima u unutrašnjosti Zemlje; igrale smo se, ali smo izvršile i velike podvige – premeštale smo brda svojom divovskom snagom. Kotrljale smo kamenice ka zidinama divova tako da je podrhtavalo tlo; tako smo muškarcima dobacivale kamenje, moćne stene. Poznavale smo budućnost, pa smo kao Valkire krenule u borbu u zemlju Švedsku; lomile smo oklope, probijale štitove, sekle smo udove muškaraca u sivim oklopima. Oborile smo jednog vladara, pomogle drugom. Tako smo ratovale više leta i stekle venac slave u ljutim borbama; ranjavale smo oštrim kopljima, rumenilo se gvožđe od plemenite krvi. Sada smo došle u kuću kralja koji nas je besamilosno ponizio da budemo sluškinje; hladnoća nas napada odozgo, blato odozdo – tužno je mleti mir kod Frodija. Odmorite se sad ruke, zaustavi se kamenu, što se mene tiče: dovoljno sam mlela! Morala bih da radim bez predaha, ako bih htela da utolim Frodijevu gramzivost. A vama, ruke moje, više priliči čvrsto koplje, oružje sa koga se sliva rosa rana! Probudi se, Frodi, ako hoćeš da čuješ kako pevamo predanja iz pradavnine. Moje oko vidi plamen na istoku dvorane, vatra nam predskazuje borbu i ubistvo; brzo će stići odredi neprijatelja, ratnici će baciti ugarak u kraljevu tvrđavu. Nećeš više dugo vladati u prestonici svojih otaca, niti se radovati zlatu i sjajnim kovinama; okrećimo, Fenja, još brže ručicu, kad nam krv rana ne greje ruke. Kći moga oca mlela je snažno kad je predvidela smrt mnogih ratnika; već su na postolju pukli snažni podupirači, okovani gvožđem. Meljimo dalje! Meljimo hitro! Uskoro ćeš, Frodi, platiti što si ubio rođenog brata!“

Devojke su mlele silnim mišicama, snažne device je podsticao divovski bes; poluge su se tresle, sručilo se postolje, teški kamen je pukao na komade. Tada uzviknu kći divova: „Samlele smo, Frodi, dosta je muka devica u mlinu!“

To su pevale snažne device. I još pre nego što su završile pesmu, one su zbilja Frodiju samlele rat. Iste noći se iskrcao Mising, vladar pomorskog naroda. On je ubio Frodija i opljačkao ogroman plen; to je bio kraj Frodijevog mira. Mising je odneo i mlin Groti, a poveo je sa sobom i Fenju i Menju; naredio im je da melju so. Device su ga u ponoć upitale da li mu je dosta soli; on im je, međutim, naredio da produže sa mlevenjem. One su zato mlele još neko vreme; tada su potonuli brodovi i na tome mestu, na kome je nestao mlinski kamen, i danas postoji vrtlog, jer se voda sručuje u nastalu rupu. A otada je i more slano.

Iz knjige ,,Predanja starih Germana”, koju je priredio Milan V. Dimić

—-

Napomene blogera:

* Frōðr, Fróði, Fróðe, Fródi, Fróde  – od staroislandskog fróðr („mudar“), humanizovana verzija boga Freja, koji je bio poznatiji pod imenom Ingve [Yngve]. Otuda su njegovi potomci nazivani Inglinzi [Ynglinger], a njihova istorija opisana je u „Inglinga Sagi“ [Ynglingasaga]. Nekoliko danskih kraljeva pod imenom Fróði pojavljuje se u starim germanskim tekstovima:

Frōðr o kome je ovde bilo reči, pojavljuje se, osim u Grottasöngru, još i u Snorijevom Skáldskaparmálu („Poezija Skalda“) i u Gesta Danorumu („Istorija Danaca”) Saksa Gramatikusa.

Fróði, otac Halfdana Crnog, pominje se u Ynglinga sagi i u Gesta Danorumu.

Froda, otac Ingelda, junak iz dela Beowulf.