Sif skide veo koji je beše skrivao i Tor vide da od njene zlatne kose, zaista, ne ostade ni vlasi.
,,Ko ti je to učinio? Ja sam Tor, najjači od svih Asa, i lično ću se pobrinuti da se sva sila Bogova upregne da se ova nepravda ispravi. Pođi sad sa mnom, Sif.”
I, uzevši je za ruku, Tor zapuca pravo u većnicu [Gladsheim – prim. blogera] u kojoj se Asi behu okupili.
Sif se ponovo pokrila velom, kako Boginje i Bogovi ne bi gledali njeno ruglo. Ali iz besa koji je isijavao iz Tora, Asi zbilja videše da je šteta koja je načinjena Sif bila strašna. Onda Tor ispriča šta se zbilo. Šapat se razleže među Asima.
,,Loki je to učinio; niko drugi u Asgardu ne bi učinio nešto tako podlo!”, govoraše Bogovi među sobom.
,,Loki je to učinio”, reče Tor. ,,On se sakrio, ali ja ću ga pronaći i skratiti ga za glavu!”
,,Ne, Tore”, reče Odin. ,,Ne. Oni koji prebivaju u Asgardu ne mogu da se ubijaju međusobno. Pozvaću Lokija da dođe pred nas, a ti ćeš ga naterati (ne zaboravi da je Loki lukav i može da izvede svakakve stvari) da povrati zlatne vlasi tvoje Sif.”
Odinov poziv stiže u sve delove aAsgarda; poziv od Sveoca koji se ne odbija. Naposletku on stiže i do ćumeza u kome se Loki beše sakrio,i on moraše da dođe u Gladsheim. A kada je video kako Tor cepti od besa, znao je da će morati da nadoknadi štetu koju beše počinio.
Odin naloži Lokiju da ima povratiti kosu za Sif kako zna i ume. Loki pogleda Odina, pa Tora, i shvati da mu nema druge nego da posluša. Njegove brze misli već su smišljale kako to može biti učinjeno.
,,Učiniću kako zapovedaš, Odine Sveoče”, reče Loki.
Loki se potom zaputi u Svartheim, podzemni svet u kome žive patuljci. Svi patuljcu su majstori kovanja, a Loki je to itekako znao. On siđe u ogromnu podzemnu kovačnicu i dugo ih gledaše kako rade. Među predmetima koje patuljci behu iskovali beše jedno koplje i čamac. Koplje je bilo iskovano sa takvim majstorstvom da je uvek pogađalo metu, bez obzira na preciznost svog vlasnika. Brod je mogao da plovi i po najgorim uslovima, a mogao se spakovati tako da stane u džep. Koplje se zove Gungni [Gungnir], a čamac – Skidbladni [Skíðblaðnir].
