Category Archives: Nordijski panteon

Nordijska mitologija Ásatrúarfélagið
Nordijski panteon, Skandinavska kulturologija, Skandinavski folklor

Na Islandu počinje izgradnja hrama paganskim božanstvima

Na Islandu će u februaru započeti izgradnja hrama u kome će se štovati Odin, Tor i Friga. Ovo će biti prva svetinja posvećena paganskim božanstvima od Vikinškog doba!

Ásatrúarfélagið

Naime, Asatru (Asatro, neo-paganizam) je sve popularniji na Islandu, što pokazuje i činjenica da članovi grupe Ásatrúarfélagið danas broje 330,000 ljudi (u poređenju sa 2,400 koliko ih je bilo tokom poslednje decenije)! Islandski neo-pagani i dalje obeležavaju drevne običaje, kao što je blót, kojom prilikom se svira i peva, jede i pije, ali se žrtvovanje životinja više ne upražnjava.

Hram će biti lociran na brdu koje gleda na Rejkjavik. Biće cirkularan, sa kupolom koja će propuštati sunčeve zrake. U hramu će se održavati venčanja i sahrane, a pružaće se i usluge davanja religijskog imena, slično kao kod ostalih religija.

Priredila: Ulmawen

 

nordijska mitologija Skirni donosi poruku Gerdi
Feljton, Nordijska mitologija, Nordijski panteon

Skirni prosi za Freja Gerd, devicu iz roda jutuna (2)

Pred Gimijevom [Gymir] kućom, Skirni [Skírnir] zastade. Uistinu, to beše kuća na čijem pragu je Frej video Gerdu, devicu iz roda jutuna. Moćni psi stajaše ispred kuće, ali sjaj Frejovog magičnog mača ih je držao na odstojanju. Tako Skirni prođe neozleđen do kuće, a njegov konj kopitima pokuca na vrata Gimijeva.

Skirni donosi poruku Gerdi Na slici: Skirni donosi poruku Gerdi. Autor: W. G. Collingwood

Zadesi se da je Gimi bio u dvorani za gozbe sa svojim prijateljima jutunima, pa nije čuo ni lajanje pasa ni Skirnija ispred vrata. Ali Gerd [Gerðr] je prela sa svojim sluškinjama u dvorani.

– Ko dolazi pred Gimijev prag?, upita ona.

– Ratnik na moćnom konju, reče jedna od devica.

– Čak iako je on neprijatelj koji je ubio mog brata, mi ćemo mu otvoriti vrata i dati mu da kuša Gimijevu medovinu, reče Gerd.

Jedna od sluškinja otvori vrata, te Skirni stupi u Gimijeve odaje. On odmah prepoznade Gerd, pa joj, prišavši, pokaza dragocenosti koje joj Frej beše poslao.

– Ovo blago je za tebe, lepa Gerd, samo ako pristaneš da podariš ljubav Freju, reče Skirni.

– Pokaži svoje dragocenosti drugim devicama, reče Gerd. Zlato i dragulji ne mogu da kupe moju ljubav.

Onda Skirni, prečuvši ove reči, isuče magičan mač koji mu Frej beše dao.

– Podaj ljubav Freju, koji mi je podario ovaj mač, ili ću te njime saseći, reče on.

Na ove se reči Gerd, Gimijeva kći, samo nasmeja.

– Možda Frejov mač može da zaplaši kćeri ljudi, ali ne preti njime kćerima jutuna!, reče ona.

Ove reči razljutiše Skirnija, koji podiže Frejov mač i uzviknu strašnim glasom:

– Gerd, ovim te proklinjem. Ovim magičnim mačem ću te dotaknuti, a njegova moć je tolika da ćeš svenuti kao cvet pred naletom zime.

Čuvši ove reči, Gerd se baci na zemlju, moleći za milost. Ali Skirni se ne pomeri; magičan mač je šištao i piskao nad njom. Tada Skirni reče:

– Načiniću te najružnijom od svih devica koje ikada hodiše zemljom; rugaće ti se i ljudi i jutuni. Samo kakav patuljak usudiće se da te oženi. Kada te dotaknem ovim mačem, moj usud će pasti!

Pages: 1 2
nordijska mitologija Frejove ljubavne muke
Feljton, Nordijska mitologija, Nordijski panteon

Skirni prosi za Freja Gerd, devicu iz roda jutuna (1)

Zadesilo se jednom da je Freja predugo izbivala iz Asgarda, što je zadavalo mnogo briga njenom bratu Freju. On stoga naumi da sedne na Odinov tron, Lidskjalf [Hliðskjálf], sa koga je Sveotac imao pogled na sve svetove. Kad je dospeo podno trona, međutim, Odinovi vukovi Freki i Geri preprečiše Freju put. Ali on im se obrati jezikom Bogova, te vukovi moraše da ga propuste.

Sad, predobro je znao Frej još dok se penjao uzanim stepeništem ka tronu da čini neoprostivu stvar, jer nikome osim Odinu, čak ni samom Toru, branitelju Asgarda, pa ni dobrom Baldru, najomiljenijem među Bogovima, ne beše dopušteno da sede na Lidskjalfu. Ali, ako bih samo jednom video Freju, bio bih zadovoljan i nikakvo zlo me ne bi zadesilo zato što sam gledao svetove sa Odinovog trona, mislio je Frej.

Naposletku se Frej pope na tron, te sede na njega i stade tražiti svoju sestru. Video je tako Frej Midgard [Miðgarðr], njegove gradove i kuće ljudi, beskrajne farme koje su se prostirale dokle doseže pogled. Iza Midgarda vide Frej Jotunheim [Jötunheimr], prebivalište jutuna (ili divova), sa svojim mračnim i surovim planinama okovanim večitim ledom. I tada spazi Freju, koja je stupala putem Asgarda. Sada mogu da budem miran, pomisli Frej, i nikakvo zlo neće proizići iz moje rabote.

Frejove ljubavne mukeNa slici: Frejove ljubavne muke. “The Lovesickness of Frey” (1908). Autor: W.G. Collingwood.

Ali, još dok se nosio ovom mišlju, pažnju mu privuče kuća koja stajaše nasred Jotunheima, a da ni sam nije znao zašto je impresioniran njom. Uto se vrata kuće otvoriše, a na pragu stajaše devica iz roda divova takve lepote da Frej nije mogao da odvrati pogled sa nje. Kratko stajaše devica na pragu, i naposletku zatvori vrata, pogledavši po svom imanju.

Dugo nakon toga sedeo je Frej na Odinovom tronu, zadubljen u misli. Onda se zaputi nazad u Asgard, ali ne mogaše da nađe nikoga u gradu Bogova ko bi mu odvratio misli.  Te večeri Frej nije mogao da zaspi; morile su ga misli o lepoti device iz Jotunheima koju beše video. A kada nastupu jutro, Frej se osećao toliko usamljenim da se opet zaputi ka Odinovom tronu. Ali, ovoga puta Freki i Geri ne htedoše da ga propuste, iako im se Frej obratio jezikom Bogova. Ne znavši šta da radi, zaputi se napose Frej svom mudrom ocu Njerdu.

– Ona koju si video, sine moj, je Gerda [Gerðr], ćerka jutuna Gimija [Gymir]. Moraš da se maneš razmišljanja o njoj, u suprotnom će ti tvoja ljubav doći glave, reče Njerd.

– Zašto bi mi ljubav došla glave?, upita Frej.

– Zato što ćeš, da bi zadobio njenu ljubav, morati da daš ono što ti je najdragocenije, reče Njerd.

Pages: 1 2
nordijska mitologija Odin stiže na Mimijev izvor
Nordijska mitologija, Nordijski panteon

Odin žrtvuje oko za mudrost sa Mimijevog izvora

Strašna je cena koju Mimi traži za gutljaj vode sa Izvora mudrosti, mišljaše Odin. Iako se bio zaputio ka Mimiju, Odin sad neodlučno nastavi svoj put – ni ka Izvoru, ni nazad ka Asgardu. Išao je tako Sveotac i gledao vaskoliki svet. Gledao, i video: daleko na jugu svet vatre Muspelheim, gde caruje Surd sa svojim plamenim mačem; opaki Surd koji će se jednog dana pridružiti džinovima u svom pohodu na Bogove.

Odin stiže na Mimijev izvor

Na severu – strašni svet Niflheim, odakle se iz izvora Hvergelmi [Hvergelmir] rasipaju reke po celom svetu. Gledao je Odin, i znao je da svet ne sme biti ostavljen u procepu između Surda i Niflheima, koji će ga jednog dana zasigurno gurnuti u ništavilo. On, najstariji od svih Bogova, mora da stekne mudrost kako bi svet bio spašen.

I tako, odlučan uprkos ceni koju će morati da plati, Odin se naposletku zaputi ka Mimijevom izvoru u Jutunheimu. Kada stiže, vide Mimija pokraj izvora, zagledanog u njegove dubine. A Mimi, koji je svaki dan pio vodu sa izvora, znao je ko je njegov posetilac.

,,Pozdrav, Odine, najstariji Asu“, reče Mimi.

Odin se nakloni Mimiju, najmudrijem biću na celom svetu.

,,Pio bih sa tvog izvora, Mimi”, odgovori Odin.

,,Da bi pio sa Izvora mudrosti, moraš da platiš cenu. Svi koji su ovamo došli sa istom namerom ustuknuli su pred njom. Da li ćeš ti, najstariji od svih Asa, pristati na to?”, upita Mimi.

,,Ja neću ustuknuti pred njom”, reče Odin.

,,Onda pij”, reče Mimi, pa napuni veliki rog vodom sa izvora i dade ga Odinu.

Odin uze rog u obe ruke i poče polako da ispija vodu. Dok je pio, video je stvari koje će se tek zbiti. Video je nesreću koja će zadesiti Bogove i ljude. Video je i zašto će ona nastupiti, i kako jednog dana – dana koji je uistinu daleko! – ona može da se prevaziđe.

A kada u rogu ne ostade ni kapi vode, Odin podiže ruku ka licu i izvadi svoje desno oko. Strašna je bila agonija koja ga je zadesila, ali on ne pokaza znake patnje. On se onda pokloni Mimiju, dade mu svoje oko i, pokrivši velom desni deo lica, ode svojim putem.

Mimi je Odinovo oko spustio u izvor, gde će ono ostati do kraja vremena. A svako ko je posle došao do Mimija znao je koja je cena koju je Sveotac platio za svoju mudrost.

Priredila: Ulmawen

nordijska mitologija Egi i njegove kćeri
Nordijska mitologija, Nordijski panteon

Egi i Ran

Egi [Ægir] gospodari morima, ali za razliku od Njerda, koji je od roda Vana, Egi najverovatnije pripada starijem sloju verovanja. U izvorima relevantnim za vikinško doba se ponegde navodi i kao džin Hlér (Ler), a najčešće samo kao ,,gospodar mora”.

Egi se zamišlja kao starac sa dugom belom bradom, često sa prstima nalik na kandže koji predstavljaju njegovu želju da dobije sve što naumi. Kad god bi se pojavio iznad talasa, obarao bi brodove koje je sa zadovoljstvom vukao na dno mora.

Egi i njegove kćeri

Njemu se još pripisuje moć kroćenja oluja, ali bi se time bavio samo ako je u dobrom raspoloženju.

Egi često priređuje terevenke za Bogove. Čak je i sam Tor jednom prošao kroz grdne nevolje ne bi li došao do kotla kad je ponestalo medovine.

Egijeva supruga se zove Ran [Rán]. I ona je, baš kao i njen suprug, pohlepna i nezajažljiva. Ran ima mrežu u koju rado hvata mornare i brodove, koje smireno razbija o stene, a preživele utapa.

Ran voli zlato. Zbog ovog verovanja, mornari bi često nosili blago kad bi isplovljavali. Kad bi se utopili, Ran bi bila zadovoljna njihovom žrtvom.

Egi i Ran imaju devet talasa za kćeri. Njihova imena su: Himinglæva, Dúfa, Blódughadda, Hefring, Udr, Hrönn, Bylgja, Dröfn i Kólga. Svako od ovih imena odnosi se na neki od epiteta vezanih za talase, baš kao i imena Egija i Ran.

Priredila: Ulmawen

nordijska mitologija Jahanje Valkira
Nordijska mitologija, Nordijski panteon

Freja i Valkirje

Iako je Freja boginja ljubavi, smatra se da ona ne uživa samo u čarima ljubavi i lepim stvarima, već da ima sklonosti i ka umeću ratovanja. Skandinavci su verovali da je Freja često predvodila Valkirje i sama birala koji će pali ratnici pripasti njoj. Stoga je Freja često predstavljana sa kopljem, kacigom i u oklopu.

Freja u oklopuPali ratnici koje bi Freja odabrala  dolazili su u njeno prebivalište Folkvang, gde su uživali iste počasti kao i njihovi pali saborci koji su odlazili u Valhalu. Osim njih, u Folkvangu su bile dobrodošle i device i verne supruge, kojima je bilo dozvoljeno da uživaju društvo svojih izabranika i supruga i posthumno. Ova je predstava bila toliko primamljiva Skandinavkama, da se često dešavalo da žene idu u boj sa svojim supruzima, ili da se dobrovoljno samospaljuju na pogrebnom piru svojih palih saputnika.

Priredila: Ulmawen

nordijska mitologija Bragi 2
Nordijska mitologija, Nordijski panteon

Bragi i Idun

Bragi se rodio u pećini gde je Odin osvojio njegovu majku Gunlodu. Po rođenju, Bragiju su patuljci poklonili magičnu zlatnu harfu i položili ga u čamac kojim su ga poslali u svet. Kada je čamac isplovio iz tame podzemlja na svetlost dana, Bragi naglo sede, pa dohvati harfu i poče da peva pesmu života, koja je se čula od Asgarda do Helheima. Kada čamac pristiže na obalu, Bragi nastavi peške kroz do tada neme šume u kojima se prvi put ču njegova pesma. Od ove božanske melodije drveće poče da zeleni, a pupoljci da cvetaju.

Bragi i IdunTu je Bragi sreo Idun, Ivaldovu kćer, lepu boginju besmrtne mladosti. Kako se samo i moglo očekivati, dvoje srodnih duša se ubrzo zbližiše, te Idun postade Bragijeva saputnica. Oni se zajedno uputiše u Asgard, gde behu lepo dočekani. Odin onda odredi da će Bragi biti minstrel Bogova i tvorac poezije u čast Bogova i palih ratnika koji dolaze u Valhalu.

Priredila: Ulmawen

nordijska mitologija Skadin žal za planinama
Nordijska mitologija, Nordijski panteon

Skadi i Njerd

Zadesilo se da se nakon smrti diva Tjazija [Þjazi] na kapijama Asgarda pojavila devica iz roda jutuna, naoružana do zuba i oklopljena od glave do pete. Ona reče:

– Ja sam Skadi [Skaði], kćer diva Tjazija. Mog oca su ubili Asi, a ja sam ovde da ga osvetim!

Kako su Bogovi bili i mudri i strpljivi, oni uspeše da nagovore Skadi da prihvati odštetu umesto da traži osvetu.

Skadi von Saltza Na slici: Skadi; autor: Carl Fredrick von Saltza

Prvo je Odin postavio Tjazijeve oči na nebo, gde one postadoše zvezde koje i danas vidimo. Kao drugi deo odštete, Bogovi se zarekoše da će vratiti osmeh na Skadine usne. Međutim, šta god da su pokušali, njeno lice ostade kameno. Naposletku Loki zaveza jedan kraj kanapa za kozu, a drugi deo za svoje testise, i dvoje stadoše potezati konopac. Tako su se nadjačavali sve dok Loki ne pade u Skadino krilo. Ovo je bilo toliko smešno da čak i Skadi moraše da se zakikoće.

Kao treći deo odštete, Bogovi dopustiše Skadi da za supriga odabere jednog od njih. Ali, Odin reče:

– Dopustićemo ti da sama odabereš supruga, ali će jedini kriterijum koji budeš imala na raspolaganju biti njegove noge.

– Izabraću ga kako god vi odlučite, reče Skadi, te se dobro zagleda u Baldra, najlepšeg od svih stanovnika Asgarda.

Potom Bogovi svezaše povez preko Skadinih očiju, pa svi Asi i Vani koji prebivahu u Asgardu sedoše u polukrug oko nje. Skadi je išla od jednog do drugog, opipavajući im stopala. Naposletku naiđe na par stopala koja su delovala savršena, pa pomisli da ona zasigurno pripadaju Baldru. Tada Skadi reče:

– Ovo je Bog koga biram za supruga!

Onda se Bogovi stadoše smejati, pa skidoše povez sa Skadinih očiju. Sada ona vide da nije odabrala lepog Baldra, već Frejovog oca Njerda [Njörðr]. Ali, pogledavši ga malo bolje, Skadi shvati da nije nezadovoljna svojim izborom, jer Njerd je bio i snažan i lep.

Skadi i Njerd Na slici: Skadi i Njerd na putu u Noatun. Originalan naziv dela: Njörðr and Skaði on the way to Nóatún (1882). Autor: Friedrich Wilhelm Heine

Tako Skadi i Njerd postadoše supružnici. Dogovoriše se da će prvo provesti devet dana u Skadijevom prebivalištu na planinskom vrhu pod večnim ledom (Thrimheim [Þrymheimr], doslovan prevod: ,,olujni dom”), a potom – devet dana u Njerdovoj palati pokraj mora (Noatun  [Nóatún], doslovan prevod: ,,dom brodova”).

Kada par provede devet dana u Thrimheimu, zaputi se u Noatun. Tada Njerd reče Skadi:

– Iako sam kratko boravio u tvom domu, vreme mi je prošlo izuzetno sporo. Više volim zvuk labudova u mojoj palati nego zavijanje vukova u Thrimheimu!

Nakon devet dana provedenih u Noatunu, Skadi je imala slične zamerke:

– Kreštanje galebova mi para uši. Od njih ne mogu da spavam!

Tako se Skadi vrati u Thrimheim, a Njerd ostade u Noatunu.

Priredila: Ulmawen

—

Izvori: Skáldskaparmál („Poezija Skalda”), Gylfaginning („Obmanjivanje Gilfija”).

nordijska mitologija Idun
Nordijska mitologija, Nordijski panteon

Idun i njene jabuke

U Asgardu ima jedna bašta i u njoj drvo na kome rastu zlatne jabuke. Sve pod ovim Suncem mora jednom doći do svog kraja, pa tako i ljudi i Bogovi, vremenom, stare i slabe, i na koncu – umiru. Ali onaj koji kuša zlatne jabuke nikada ne stari. A jabuke rastu samo kad ih Boginja Idun neguje; niko drugi ne može da ih ubere.

Svako jutro Idun bere zlatne jabuke, i svaki dan Bogovi i Boginje dolaze u njenu baštu da ih kušaju. Tako Bogovi ostaju uvek mladi. Idun nikada ne napušta svoju baštu. Svaki dan ona je ili u bašti ili u svojoj kući od zlata nadomak nje, i svaki dan ona sluša Bragija, svog supruga, kako pripoveda priču bez kraja. Samo jednom je Idun napustila svoju baštu, i to zaslugom nikog drugog do prevrtljivca Lokija, o čemu se pripoveda na drugom mestu.

Priredila: Ulmawen