Alkoholno piće koje se na gozbama konzumira pravi se od ječma ili drugih žitarica, a fermentiše se na isti način kao vino. Ljudi koji žive uz obalu reka takođe kupuju vino.
Hrana im je prosta i sastoji se od voća, sveže ulovljene divljači i ukiseljenog mleka. Oni utoljavaju glad bez složene pripreme i prefinjenosti. U utoljavanju žeđi su jednako umereni. Ukoliko namirite njihovu ljubav za pićem dovoljnim količinama alkohola, njihovi će ih poroci pobediti jednako lako kao oružje neprijatelja.)
Na slici: pehar iz danskog sela Jelling. U X veku, danski kralj Gorm (Gorm den Gamle, stari Gorm) je vladao kraljevstvom danskih vikinga. Prestonica njegove teritorije bio je Jelling, gde je kralj 958. godine i sahranjen po paganskim običajima onog vremena. Njegova grobnica je toliko velika da je i danas dominantna na ovom arheološkom lokalitetu . Pretpostavlja se da je u drugu veliku grobnicu pohranjena njegova supruga Tira (Thyra). Severna grobnica je otvorena u XIX veku i u njoj je otkriven srebrni pehar na slici.
Ječam je kultivisan tokom vikinškog doba i, uopšte, u srednjevekovnoj Skandinaviji, i moguće je da je to jedina žitarica koja je uspevala na Islandu do XIV veka (u XIV veku je Island preživeo Ledeno doba u malom i od tada je tamo nemoguće gajiti žitarice). Većina roda ječma je korišćena za proizvodnju slabog piva (u našem jeziku ne postoji razlika uzmeđu termina beer i ale, dok je kod germanskih naroda razlika između ova dva pića povelika, o čemu će biti reči u daljem tekstu. Stoga je ovde termin ale preveden kao ,,slabo pivo”, a termin beer kao ,,pivo” – prim. blogera), koje je bilo uobičajeno piće za sve staleže. Čak su i deca pila slabo pivo svaki dan, posebno u urbanim okruženjima (Skaarup, 134). Staroenglesko didaktičko delo Elfrikov razgovor [Ælfric’s Colloquy] pokazuje kako se slabo pivo tretiralo u severnoj Evropi: kada upitate novajliju šta pije, on odgovara:
Ealu gif ic hæbbe, oþþe
wæter gif ic næbbe ealu.
(Slabo pivo ako ga ima,
vodu ako ga nema.)
Stanovnici severne Evrope su znali za alkoholna pića dobijena fermentacijom žitarica. 77. godine nove ere, rimski enciklopedista Gajus Plinej Sekundus zabeležio je u svom delu Historia Naturalis da je pivo kod mnogih naroda severne Evrope bilo poznato pod različitim imenima.
Ovde valja napomenuti da, iako danas reči beer i ale imaju gotovo identično značenje, postoji mnogo pokazatelja koji ukazuju na to da su se ova dva pića drastično razlikovala u severnoj Evropi onog doba. Iz staroislandskih i staroengleskih izvora se jasno vidi da se ono što danas zovemo ale (staroengleski ealu, staroislandski öl) spravljalo od ječmenog slada. Nasuprot tome, književna građa ukazuje na to da je ono što danas zovemo beer (staroengleski beor, staroislandski björr) bilo slatko alkoholno piće. Do pre desetak godina, filolozi su smatrali da su reči beor i björr derivacija od reči ječam (barley). Nedavno je, pak, otkriveno da su se ovi pojmovi tokom vikinškog doba odnosili na vino od jabuke (cider) ili kruške (Hagen, 205-206; Roesdahl, 120).
Engleski prevodi saga navode i öl i björr kao pivo, te stoga nisu merodavni za stvarnu terminologiju koja je korišćena u originalnim islandskim spisima. Kao da već to nije dovoljno, u poemi Alvismol (Alvíssmál), stihovi 34 i 35, navodi se nekolicina staroislandskih termina vezanih za fermentovana pića, koja su, izgleda, sinonimi:
Segðu mér þat Alvíss, – öll of rök fira
vörumk, dvergr, at vitir,
hvéþat öl heitir, er drekka alda synir,
heimi hverjum í?
Alvíss kvað:
Öl heitir með mönnum, en með ásum bjórr,
kalla veig vanir,
hreinalög jötnar, en í helju mjöð,
kalla sumbl Suttungs synir.
(Tor:
Reci mi, Alvise, u ime svih nadnaravnih,
Cenim da kao patuljak to moraš znati,
Kako se zove pivo, koje spravljaju ljudi,
U vaskolikom svetu?
Alvis:
Zove se öl među ljudima, među Asima – bjórr,
Vani ga zovu veig (prevod: jako piće)
džinovi – hreinalög (prevod: bistro piće),
spodobe iz Helheima – mjöð (prevod: medovina),
Sinovi Sutunga – sumbel (prevod: pivska terevenka).
Autor: Christie L. Ward
Prevod: Ulmawen
