Ubrzo pošto su Bogovi prokleli blago Niflunga, došla je u Asgard veštica pod imenom Gulvejg [Gullveig]. Čak ni sam Hejmdal nije uspeo da je spreči da pređe Dugin most. Obišla je Gulvejg Asgard uzduž i popreko, sa osmehom na licu i odvažnog hoda, a gde god bi prošla, briga i očaj bi se usadili u srca svih koji je behu videli. Najteži udarac su podneli Bragi i njegova supruga Idun: Bragi je prestao da priča svoju neumiruću priču, a Idun je napustila Asgard.
Razume se da je ovaj razvoj događaj strašno pogodio Bogove; naposletku, Idunine jabuke su ih održavale večno mladima. Ubrzo snaga i lepota koji dotad cvetahu u Asgardu počeše da venu: čak i sam Tor je jedva imao volju da potegne svoj čekić Mjelni! A Gulvejg je i dalje slobodno stupala kroz Asgard, ne skidajući osmeh sa lica.
Naposletku Odin i Frej pođoše u potragu za boginjom Idun, a nađoše je sakrivenu pokraj jednog jezera. Da je Frej još uvek imao svoj mač (videti ovde kako je Frej ostao bez svog magičnog mača), Idun bi se našla nazad u Asgardu bez problema. Kako je Frej, pak, bio goloruk, imao je poteškoća da pobedi čuvara jezera, grdnog jutuna pod imenom Beli. Na kraju ga je savladao proburazivši džinovo srce jelenjim rogom (napomena: nejasno je da li je Frej upotrebio rog ili oružje napravljeno od roga, stoga je ovde podatak naveden arbitrarno). Tako se Odin, Frej i Idun vratiše u Asgard, u kojem je zla kob i dalje kraljevala.
Naposletku Odin moraše da presudi veštici. Gulvejg beše osuđena na smrt, a samo je Sveočevo koplje Gungni [Gungnir] moglo da joj naudi. Ona, naime, nije bila od roda smrtnika.
Tri puta su Asi zarivali koplje u veštičino srce, dok Gulvejg naposletku ne ispusti dušu.
,,Počinio sam ubistvo u Asgardu gde je to zabranjeno”, reče Odin. ,,Spalimo sada veštičino telo kako bismo otklonili svu nesreću koju je ona donela.”
Bogovi potom napraviše lomaču za Gulvejg, te pozvaše džina Resvelga [Hræsvelgr; doslovan prevod: ,,gutač leševa”] da potpiri vatru, što on i učini. (Napomena: Resvelg se pojavljuje u obličju orla, a prebiva na kraju sveta, odakle krilima raspiruje vetrove.) Opet, tek iz trećeg puta je veštičino telo izgorelo, ali njeno srce ostade neoštećeno.
Na slici: Asi probadaju kopljem vešticu Gulvejg. Autor: Lorenz Frølich
Dok se ovaj nemio događaj odigravao, Loki ne beše u Asgardu. Često je on sada izbivao iz prebivallišta Bogova, opsednut blagom koje je nekada pripadalo Andvariju (videti prvi link u tekstu: ,,Kako su Bogovi prokleli blago Niflunga” za objašnjenje ko je Andvari). Treba li uopšte napominjati da je baš Gulvejg usadila ovu opsesiju u Lokijevu glavu? I same Bogove omrzao je Loki, ne mogavši da se odupre moćima najveće veštice koju je svet ikada video.
Stoga nije začuđujuće da se, kada se vratio u Asgard i čuo šta se odigralo, Loki grdno razbesneo. On ode do veštičine lomače, gde nađe njeno srce, koje jedino ne mogaše da izgori. U tom nakaradnom stanju svesti, on pojede veštičino srce, koje niko nikada nije uspeo da uništi. A možete samo zamisliti kakav je strašan efekat ovaj čin imao po Lokija, koji omrznu Bogove još više, i nikada, ni do kraja sveta, ne prestade da im pakosti na sve načine.
Iako se priča o Gulvejg ovde završava, nemili događaji koji su usledili direktna su posledica njene posete Asgardu. Naime, srca Bogova se promeniše, i oni ubrzo nakon toga zaratiše među sobom. Ovaj rat opisan je na drugom mestu.
A da li je ovo zaista bio kraj strašne veštice? Avaj, ne! Gulvejg je, nakon što joj je telo treći put spaljeno, ponovo rođena pod imenom Hejd [Heiðr], a postala je jedna od najmudrijih velvi [völva] ikada.
Priredila: Ulmawen
