Tag Archives: Loki

Baldrova smrt

Tužna je i tragična povest o Baldrovoj smrti. Evo kako se to zbilo:

Baldr, najbolji među Bogovima, bio je odjednom mučen teškim snovima koji su nagoveštavali neku nesreću. Ispričao ih je zato Asima i oni su svi došli na sudijske stolice i počeli da se savetuju zašto tako teški snovi muče Baldra. Najzad je ustao Odin, stari stvaralac sveta, osedlao je svog osmonogog konja Slejpnija i odjahao naniže u dubine Niflhela (Nifheim, Svet Senki). Tu mu je iz pećine izašao u susret pas Garm. Grudi su mu bile umrljane krvlju, lajući je progonio oca svih čarolija. Odin je jahao dalje, zemlja se tresla; stigao je ubrzo pred visoke dvore Hel, vladarke podzemnog sveta magle. Odin je upravio konjica ka istočnim vratnicama, znao je da se tu nalazi humka veštice; lukavoj ženi pevao je čarolije za oživljavanje sve dok joj se glas nije oteo sa usana:

»Ko je taj čovek koga ne poznajem, koji me nagoni da koračam teškim putevima? Pokrio me je sneg, tukla me je kiša, kapala je na mene rosa, mrtva sam odavno.«

Pobojao se Odin da ženi iz roda Divova oda svoje pravo ime, plašio se da mu onda ne bi rekla istinu, pa je zato odgovorio:

»Zovem se Vegtam, Valtamov sam sin! Govori mi o podzemnom svetu, jer i sam poznajem gornji: za koga su postavljene klupe ukrašene svetlucavim prstenjem, za koga su pragovi prekriveni žeženim zlatom?« A Vegtam znači »naviknut na putovanje«, dok Valtam znači »naviknut na borbu«.

Međutim, proročica ovako odgovori:

»Za Baldra je ovde pripravljena medovina, štit pokriva penušavo piće, nestaće nada sinova Asa! Nerado zborih, sada bih htela da ćutim.

Odin: »Ne ćuti, proročice, reci mi još, onome ko pita odgovori do kraja: ko će proliti Baldrovu krv i Odinovom sinu pripremiti kraj?«

Proročica: »Slavnu biljku prineće Hed, on će proliti Baldrovu krv i Odinovom sinu pripremiti kraj. Nerado zborih, sada bih htela da ćutim.«

Odin: »Ne ćuti, proročice, reci mi još, onome ko pita odgovori do kraja: ko će osvetiti odvratno delo, na lomaču staviti Baldrovog ubicu?«

Proročica: »Rind će roditi Valija u zapadnoj dvorani; star samo jednu noć boriće se Odinov sin; neće se očešljati, ni ruke oprati, pre nego što Baldrovog neprijatelja ne stavi na lomaču. Nerado zborih, sada bih htela da ćutim.«

Odin: »Ne ćuti, proročice, reci mi još, onome ko pita odgovori do kraja: čije će kćeri bezmerno plakati i svojim uzdasima slati jedra do pod samo nebo?«

Proročica: »Ti znaš, dakle, da će Egijeve kćeri, morski talasi, toliko plakati za Baldrom i toliko uzdisati da će uzburkano more uzdići jedra brodova do pod samo nebo! Nisi ti Vegtam, kako mišljah do sad, Odin si ti, stari stvoritelj sveta!«

Odin: »Nisi ni ti mudra žena, ni proročica: tri diva nosila si u krilu.« Proročica: »Jaši kući, diči se svojom slavom! Neće me opet posetiti neki čovek pre nego što se oslobodi Loki, reši veza, pre nego što nemani dođu da sruše Bogove!«

Pages: 1 2 3 4

Nordijska mitologija

Kako su divovi oteli Boginju Idun

Ulmawen

Pošli su jednom preko planina Odin, Loki i Heni. Naišli su na stado goveda, uzeli su jednog vola i počeli da ga peku. Kada su mislili da je ispečen, ugasili su vatru, ali je meso bilo sirovo. Posle nekog vremena ugasili su vatru ponovo, ali je meso i dalje bilo sirovo. Počeli su da se pitaju kako je to moguće. Uto se razlegao glas iz krošnje hrasta nad njima i rekao je da je on kriv što pečenje neće da uspe. Pogledali su naviše i videli orla, i to prilično velikog. Orao im je rekao: »Ako mi date bogat udeo u mesu, imaćete pečenja!«

Pristali su na takvu pogodbu, pa je orao sišao sa hrasta i spustio se kraj vatre. Za početak je uzeo oba buta i obe plećke. To je naljutilo Lokija, pa je dohvatio neku veliku motku, zamahnuo svom snagom i udario njome orla po zadnjici. Orao je od umora odmah uzleteo: motka se čvrsto zalepila za orlovu zadnjicu, a drugi kraj je Loki grčevito obujmio rukama. Ptičurina je letela tako nisko da su se Lokiju noge vukle po kamenju, hridima i korenju iščupanih stabala, a činilo mu se da će mu se ruke iščašiti iz ramena. Zato je vikao i ponizno molio orla da ga poštedi, ali mu je ovaj odgovorio da ga neće pustiti ako se ne zakune da će izvesti is Asgarda boginju Idun i ne donese njene jabuke večne mladosti. Loki se zakleo, orao ga je oslobodio i on se vratio saputnicima. Ne priča se ništa više o njihovom putovanju.

Ugovorenog časa izmamio je Loki Idun iz Asgarda u šumu; rekao je da je pronašao beskrajno dragocene jabuke koje će joj se dopasti, pa je nju zamolio da ponese svoje jabuke i uporedi ih. Tako je ona pošla sa njim. U tom trenutku je u liku orla došao div Tjazi [Þjazi], pa je odleteo s njom u svoj dom u zemlji divova.

Asima je teško pao nestanak Idun i njenih jabuka. Ubrzo su osedeli i ostareli. Okupili su se zato i pitali jedan drugoga ko je poslednji put video Boginju. Međutim, svi su je poslednji put videli kada je sa Lokijem napustila Asgard. Tada su napali Lokija i zapretili mu mukama i smrću ako ne izbavi Idun iz zemlje divova. Uplašen, Loki je pristao da pođe u Frejinoj košulji od sokolovih pera koja nosioca pretvara u pticu. Doleteo je do staništa diva Tjazija baš kad je ovaj izveslao na more, pretvorio je Idun u orah i odleteo sa njom. Ali kada je Tjazi vratio i video da nema zarobljenice, obukao je svoju košulju od orlovih pera i pohitao za beguncima.

Asi su iz daljine primetili da doleće soko sa orahom, a za njim orao. Prikupili su gomilu strugotina i potpalili ih. Orao nije mogao da se zaustavi dovoljno brzo, uleteo je u oganj, perje mu se zapalilo- priskočili su Asi i ubili diva koji je neoprezno prodro iza rešetkastih vratnica Asgarda.

Iz knjige ,,Predanja starih Germana” (odlomak), koju je priredio Milan V. Dimić

Nordijska mitologija

Kako je iskovan Torov čekić

Ulmawen

Jednom je Torova lepa žena Sif zaspala u palati Bilskirni u Trudvangu (svetu groma), a kosa joj je padala oko ramena kao zlatna zavesa. Bilo je lepo gledati ovu suncem okupanu devu koja je usnula sedeći, ili je bar tako pomislio Loki kad ju je spazio. Učinila mu se kao zlatna statua boginje u kakvom hramu, pre nego kao živa boginja u svojoj palati. Loki nikada nije video nešto lepo, a da nije poželeo da ga pokvari, te kada je video da je Sif zaspala, pomislio je kako je pravo vreme da prisvoji njene zlatne lokne i uskrati joj ono na šta je njen muž Tor bio najviše ponosan. Najtiše što je mogao, više kao lopov nego kao bog, Loki se ušunja u palatu i odseče boginjinu zlatnu kosu. Kada se Sif probudila i videla šta ju je snašlo, ona se sakri, kako Tor ne bi pomislio da je njena lepota išta manja nego što je u njegovim očima uvek bila. (Cela priča dostupna ovde.)

I upravo tada stiže munjobija Tor, ali ne beše njegove žene da ga dočeka i samo jednim nežnim pogledom odagna sve muke sa kojima se redovno susretao. Ona nikada ranije ne bi propustila da ga dočeka, a jako Torovo srce – koje nikada ustuknulo ni pred jednim džinom nije! – zakuca brže nego ikada u strahu da ju je kakva nesreća zadesila. On stade pretraživati sobu po sobu (Bilskirner ima 540 soba – prim. blogera), a naposletku je nađe sakrivenu iza stuba, lica zarivenog u šake i oblivenu suzama. U nekoliko ispresecanih reči ona ispriča Toru šta se dogodilo, a dok je govorila Tor je postajao sve bešnji. Do kraja priče bio je toliko besan da je bilo strašno i pogledati ga: munje su mu sevale iz očiju, palata je odjekivala njegovim besnim koracima, a izgledalo je kao da će njegov bes izbiti kao kakva strašna oluja spremna da uništi sve na svom putu.

– „Znam ko je ovo učinio!“, dreknu Tor, kada je Sif završila svoju priču. „To je onaj nitkov Loki, a ja ću polomiti svaku koščicu u njegovom kukavnom lopovskom telu!“

I ne rekavši više ni reči svojoj uplakanoj ženi, okrete se i odjuri kao kakav olujni oblak u Asgard i, naišavši na Lokija, dograbi ga za vrat i bio bi ga ubio na licu mesta da Loki nije priznao svoje zlodelo i obećao da će povratiti zlatnu kosu za Sif.

– „Otići ću do tamnih vilenjaka (ili patuljaka – prim. blogera). Oni će napraviti lepšu zlatnu kosu od one koju je Sif imala!“, izusti Loki iz čeličnog stiska besnog munjobije, a Tor, koji je više brinuo za lepotu svoje žene nego za Lokijevu kaznu, pusti lopova, nateravši ga da obeća da će ispuniti svoj zavet bez odlaganja.

Pages: 1 2 3

Nordijska mitologija

Kako je Loki prevario boginju Sif

Ulmawen

Svi koji prebivaju u Asgardu, Asi i Vani, bili su besni na Lokija. A kako i ne bi bili, kada je prevrtljivac dopustio divu Tjaziju da otme Boginju Idun. Ali, mora se ovde reći, dreka koju su tom prilikom nadigli Bogovi samo je podstakla Lokija na na nove nepodopštine.

Jednom je tako Loki video novu šansu za podvalu od koje mu je srce zaigralo. Boginja Sif, Torova žena, dremala je ispred kuće. Njena predivna zlatna kosa bila je raspuštena. Loki je znao koliko Tor voli tu svetlucavu kosu i koliko je Sif ceni zbog ljubavi svog muža. Tu je video priliku da napakosti Toru, svom najljućem neprijatelju. Smešeći se samozadovoljno, Loki dohvati makaze pa odseče tri zlatne pletenice, ostavljajući Sif bez vlasi kose na glavi. Ona se ne probudi, a Tor je bio daleko od Asgarda.

Kad se Tor vratio, na vratima ne beše njegove žene da ga dočeka. On je pozva, ali ne dobi nikakav odgovor. Uputi se potom Tor u obilazak svih palata Bogova i Boginja, ali nigde ne nađe Sif. Na putu nazad, ču da ga neko doziva šapatom. Tor zastade, a prilika koja beše sakrivena iza kamena se ukaza ispred njega. Veo je pokrivao njeno lice i on jedva prepoznade Sif. Ona zarida, te naposletku procedi: ,,O Tore, ne gledaj me. Stid me je da me i pogledaš. Napustiću Asgard i društvo Bogova i Boginja i nastaniti se u Svartheimu [prebivalište patuljaka – prim. blogera]. Ne bih mogla da podnesem da me iko u Asgardu pogleda ovakvu!”

,,O Sif, šta se desilo pa tako zboriš?”, upita Tor.

,,Ostadoh bez kose; bez moje divne zlatne kose koju ti toliko voliš, Tore. Sada me više nećeš voleti, te ja moram da odem. U Svartheimu ću boraviti u društvu patuljaka, jer sada sam i ja ružna kao oni.”

Pages: 1 2 3

Nordijska mitologija, Nordijski panteon

Idun i njene jabuke

Ulmawen

U Asgardu ima jedna bašta i u njoj drvo na kome rastu zlatne jabuke. Sve pod ovim Suncem mora jednom doći do svog kraja, pa tako i ljudi i Bogovi, vremenom, stare i slabe, i na koncu – umiru. Ali onaj koji kuša zlatne jabuke nikada ne stari. A jabuke rastu samo kad ih Boginja Idun neguje; niko drugi ne može da ih ubere.

Svako jutro Idun bere zlatne jabuke, i svaki dan Bogovi i Boginje dolaze u njenu baštu da ih kušaju. Tako Bogovi ostaju uvek mladi. Idun nikada ne napušta svoju baštu. Svaki dan ona je ili u bašti ili u svojoj kući od zlata nadomak nje, i svaki dan ona sluša Bragija, svog supruga, kako pripoveda priču bez kraja. Samo jednom je Idun napustila svoju baštu, i to zaslugom nikog drugog do prevrtljivca Lokija, o čemu se pripoveda na drugom mestu.

Priredila: Ulmawen

Najbolji sajt o nordijskoj mitologiji na lokalnom govornom području