Kralj Finaca imao je trojicu sinova: Slagfina [Slagfiðr], Egila i Velunda [Völundr]. Braća izgradiše kuću pokraj Vučjeg jezera, odakle su išli u lov. Jednog jutra oni videše tri prelepe device koje su tkale na obali jezera, a pokraj njih behu njihove haljine od labudovih pera. To beše dovoljno braći da spoznaju da su u pitanju valkirje. Oni primiše device da žive sa njima i naposletku se venčaše. Slagfin je oženio Lagdunu, Velund – Hervoru, a Egil – Olrunu. Lagdunu i Hervora behu kćeri kralja Lodvija, a Olruna – kći kralja Valanda.
Supružnici proživeše sedam godina u sreći kada se valkirje uželeše žara bitke. Dok su braća bila u lovu, one se spakovaše te odleteše. Kada su Egil i Slagfin saznali šta se zbilo, oni se smesta zaputiše u potragu za svojim suprugama. Velund, pak, ostade sam u kući, gde je kovao skupocene artifakte dok je čekao povratak svoje žene.
Glas o skupocenim predmetima koje je Velund kovao stiže do pohlepnog Nidada [Niðhad], kralja Njarira [Närke]. Jedne večeri, kad je mesec bio mlad, Nidad se sa oružanom pratnjom zaputi ka Vučjem jezeru, te stiže do kuće trojice braće. Zadesilo se da je Velund bio u lovu. On prethodno beše iskovao sedam stotina prstenova, koji su visili okačeni o jednom konopcu. Nidad uze jedan, te se sakri da sačeka Velundov povratak.
Kada se Velund vratio iz lova, on sede pored vatre, te stade da priprema pečenu veprovinu, prebrojavajući prstenove da skrati čekanje. Uvidevši da jedan nedostaje, on pomisli kako mora biti da se Hervora vratila kući dok je on bio u lovu. Velund provede tako neko vreme razmišljajući, pa naposletku zaspa.
Kad se probudio, on otkri da su mu ruke i noge okovane lancima. Tada Nidad stade ispred njega, pa ga upita kako se usuđuje da prisvoji blago koje njemu pripada, jer on je gospodar zemlje oko Vučjeg jezera. Velund reče da je sve sam iskovao, te da su svi artifakti njegovi. Ovo razbesne Nidada, pa on odluči da izvede Velunda pred sud. Njegova oružana pratnja ga tako okovanog odvuče do Nidadovih dvora, a sȃm Nidad prisvoji sva Velundova bogatstva, čak i njegov mač. Prsten koji prvo beše uzeo, Nidad dade svojoj kćeri Bedvildi [Böðvildr]. Međutim, Nidadova žena se plašila Velundove osvete. Ona stoga reče svom suprugu:
„Vidi kako Velundove oči zasijaju kao u zmije svaki put kada vidi mač i Bedvildin prsten. Preseci mu tetive i odvedi ga na ostrvo Savarsted. ”
Tako i bi učinjeno. Nidadovi ljudi isekoše Velundove tetive kod kolena, te ga poslaše na ostrvo Savarsted, gde je on morao da kuje za kralja. Nikome osim sȃmom Nidadu nije bilo dozvoljeno da ga posećuje.
Velund je kleo svoju sudbinu i nikada nije prestajao da razmišlja o osveti. Naposletku se ukazala prilika da je i ostvari. Naime, jednog dana, dvojica Nidadovih sinova dođoše na ostrvo da vide blago. Velund otvori kovčeg u kome ono beše pohranjeno, te im reče da ako se u tajnosti vrate narenog dana, on će im sve to pokloniti.
Oni dođoše kako su i obećali, a da niko o tome nije znao ništa. Velund opet otvori kovčeg, a oni se nagnuše da bolje vide. Velund onda spusti poklopac te im odrubi glave. Njihova tela sakri ispod poda, a glave posrebri te ih posla Nidadu da iz njih pije. Njihove oči ugradi kao dragulje u kraljičin nakit, a od zuba napravi broševe za Bedvildu.
Zadesilo se negde nakon toga da se prsten koji je Bedvilda nosila polomio. Ne usuđujući se da se poveri ocu, ona u tajnosti ode do Velunda, te ga zamoli da ga opravi. On obeća da će to uraditi. Kako ju je tretirao ljubazno, Bedvilda ne posumnja u njegove zle namere kada ju je ponudio pićem. Kako je ono bilo jako, Bedvilda se ubrzo obeznani. Velund je onda obeščasti, napravi perjani plašt, pa tako odlete u Nidadove dvore.
Tamo zateče besanog Nidada kako razmišlja o sudbini svojih nestalih sinova. Kada ga vide, kralj posumnja da ih je Velund ubio. On ga upita šta se desilo, a Velund mu reče da je ubio njegove sinove i načinio artifakte od delova njihovih tela koje je poslao kraljevskoj porodici. On onda dodade kako je obeščastio Bedvildu, te odlete, smejući se. Bedvilda je kasnije rodila sina čiji je Velund otac.
Priredila: Ulmawen
Izvori: Völundarkviða, Þiðrekssaga
