Arheolozi su otkrili lokaciju vojne baze u kojoj su se nalazile hiljade Vikinga koji su se spremali da osvoje Englesku krajem IX veka. Kamp se nalazio u selu Torksi, na obalama reke Trent u Linkolnšajru, a služio je kao odbrambena i strateška pozicija tokom zimskih meseci.
Ratnici, žene i deca
Istraživanje koje su sproveli arheolozi Univerziteta Šefilda i Jorka obelodanilo je kako je baza bila korišćena. Naime, u Torksiju je, u privremeno podignutim kampovima, živelo hiljade vikinških ratnika, žena i dece. Baza je takođe korišćena i za popravku brodova, livenje poharanih metalnih predmeta, proizvodnju, trgovinu i – igru.
Doun Hedli, vođa istraživanja i profesor odeljenja za arheologiju pri Univerzitetu Šefilda, kaže da se u vikinškoj bazi u Torksiju nalazilo mnogo više od „šačice prekaljenih ratnika”.
„Ovo je bila velika baza, veća od većine gradova onog doba. U njoj su živele cele porodice, odvijala se trgovina, a bilo je i gošćenja i zabave”, kaže Hedli.
Na slici: srebrni vikinški ingot .
„Sudeći po onome što je pronađeno na lokalitetu, znamo da su ovde popravljani brodovi i da je liveno poharano zlato i srebro, od kojih su se pravili ingoti. Metalni detektori su takođe otkrili preko 300 olovnih figura, što pretpostavlja da su Vikinzi – uključujući tu i žene i decu – provodili dosta vremena igrajući tabelarne igre, a kako bi prekratili vreme do proleća i naredne ofanzive”, dodaje Hedli.
„Došli u velikom broju i odlučili da tu ostanu”
Profesor Džulijan Ričards, sa odeljenja za arheologiju pri Univerzitetu Jorka, kaže da su Vikinzi često poharavali manastire u priobalju, a potom se vraćali u Skandinaviju na zimu, ali da su u kasnom IX veku „došli u Englesku u velikom broju i odlučili da tu ostanu”.
„To je poslalo jasnu poruku da sada ne nameravaju samo da idu u pohare, već da su došli u osvajački pohod ”, dodaje Ričards.
O tačnoj lokaciji i opsegu baze u Linkonšajru se dugo debatovalo u naučnim krugovima, ali ovo otkriće arheologa Univerziteta Šefilda i Jorka počinje da obelodanjuje njen pravi opseg. Sada se smatra da je kamp sadržavao najmanje 55 hektara, što je veća površina od one koje su pokrivali veliki gradovi onoga doba, uključujući tu i Jork.
Povrh toga, metalni detektori su otkrili još i 300 novčića, od kojih su preko 100 arapski srebrnjaci za koje se pretpostavlja da su tu stigli posredstvom dobro uspostavljenih vikinških trgovačkih trasa . Još je pronađeno i više od 50 komadića srebra, uključujući tu i delove broševa i ingota, za koje se smatra da su isečeni kako bi bili obrađeni u samoj bazi. Ostala otkrića uključuju 300 figura za igru, metalni alat, diskove za preslice (vidi sliku), igle i tegove za udice.
Na slici: vikinški disk za preslicu.
Arheolozi su ustanovili i topografiju kampa. Okružen rekom Trent na zapadu i zemljištem sklonom poplavama (čak i danas) na ostalim stranama, funkcija kampa kao odbrambene baze postaje jasna.
O Torksiju
Torksi je u IX veku potpadao pod anglosaksonsko kraljevstvo Lindzi. Krajem 860-ih godina, vikinška armija poznata u istoriji kao „Velika varvarska vojska” osvojila je istočnu Englesku. Godine 871. i 872, Vikinzi su podigli zimski kamp u Londonu, ali su se po izbijanju lokalne pobune vratili u Nortambriju. Godine 872. i 873, vojska je ustanovila zimsku bazu u Torksiju.
Izvor: medievalists.net
Priredila: Ulmawen