Arheolozi sa norveškog Instituta za istraživanje kulturnog nasleđa (NIKU) otkrili su vikinški brod i veliki broj humki i kuća u Ostfoldu [Østfold], Norveška. Arheolozi su koristili georadar koji je izradio Ludvig Bolcmanov institut za arheološku prospekciju i virtuelnu arheologiju (LBI ArchPro).
„Posve smo sigurni da se tamo nalazi brod, ali teško je reći koliko je očuvan bez dodatnog istraživanja”, kaže Morten Haniš, konzervator iz Ostfolda.
„Ovo otkriće je izuzetno uzbudljivo, zato što znamo samo za tri dobro očuvana vikinška broda (Gokstad, Useberg i Miklebust – prim. aut.), koji su locirani u Norveškoj još odavno. Ovaj novi brod će sigurno imati veliki istorijski značaj, zato što može da se proučava uz pomoć modernih arheoloških tehnoloških dostignuća”, kaže Dr. Knut Paše, stručnjak za vikinške brodove i načelnik Odeljenja za digitalnu arheologiju pri NIKU-u.
Otkriće se već naziva „senzacionalnim”, povrh toga što je nesumnjivo i uzbudljivo, kako ga je formulisao Dr. Paše.
Brod se nalazi u Viksleti [Viksletta], nadomak monumentalne grobnice Jele [Jelle], u oblasti Osfold, Norveška. Zakopan je odmah iznad gornjeg sloja tla, na otprilike 50 santimetara ispod nivoa gde je bio originalno pohranjen tokom vikinškog pogreba.
Vizualizacijom digitalnih podataka se otkrila velika i dobra definisana struktura broda od nekih 20 metara. Podaci ukazuju na to da je donji deo broda još uvek očuvan. Planirano je dalje neinvazivno istraživanje kojim bi se digitalno mapiralo ovo jedinstveno otkriće, kao i širi krajolik.
U direktnom okruženju je otkriveno još najmanje osam humki, koje su uništene preoravanjem. Na sreću, georadar će pomoći arheolozima da detaljno mapiraju sve što je preostalo od ovih masivnih monumenata.
Jedna od originalnih humki jasno pokazuje ostatke vikinškog broda: naime, kobilica i podna drvna građa su i dalje tu. Na osnovu pređašnjih otkrića ove vrste, arheolozi su izradili prvu hipotetičku rekonstrukciju broda.
Osim broda, georadar je otkrio i ostatke pet kuća, neke od kojih su izuzetno velike.
„Vikinški pogrebi ne postoje izolovano, već oni sačinjavaju deo groblja koje je jasno konstruisano kako bi pokazalo društveni uticaj i moć”, kaže vođa projekta, Lars Gustavsen.
Arheolozi NIKU-a dalje predlažu neinvazivno istraživanje koje bi dodatno ispitalo grobnicu, nalazište i širi krajolik, pre bilo kakvih iskopavanja. Ipak, oni ne isključuju mogućnost da će u jednom trenutku možda biti neophodno pristupiti iskopavanjima.
Video (Facebook)
Izvor: Norsk institutt for kulturminneforskning
Priredila: Ulmawen
