nordijska mitologija Utvrda Trelleborg

U Danskoj otkrivena još jedna vikinška utvrda tipa Treleborg

Arheolozi sa Univerziteta Orhus (Aarhus Universitet) i iz The Danish Castle Centra otkrili su tragove masivne vikinške utvrde na posedu Valo [Vallø], pokraj grada Koge [Køge], južno od Kopenhagena. Utvrda je izgrađena od debelih debala i zemljanih nasipa. Oblik joj je kružan, a podseća na slavnu tvrđavu Treleborg* [Trelleborg] koju je izgradio kralj Harald Modrozubi oko 980. godine.

Utvrda TrelleborgVikinška utvrda Treleborg, pokraj mesta Slagelse u Danskoj

Ovo je prvi put u preko šezdeset godina da je otkrivena još jedna kružna utvrda u Danskoj, kaže Nana Holm, arheolog i kurator the Danish Castle Centra. Njen kolega Soren Sindbek, profesor srednejvekovne arheologije na Univerzitetu Orhus, dodaje:

„Vikinzi imaju reputaciju berzerkera i pirata. Mnoge iznenađuje činjenica da su oni takođe gradili ovakve izvanredne utvrde. Otkriće nove vikinške utvrde je jedinstvena prilika da naučimo više o bitkama i konfliktima vikinga, kao i da istražimo najslavnije od naših vikinških spomenika.”

Ono što je Nanu Holm navelo na trag ove utvrde su nova, precizna merenja terena. Pokazalo se da gotovo nevidljivo uzvišenje na poljima ima jasan obris pravilnog kruga. Holm kaže:

„Ovaj spomenik je ogroman. Prečnik utvrde je 145 metara. Prepoznali smo da je u pitanju utvrda tipa Treleborg po preciznom cirkularnom obliku bedema i po masivnim kapijama koje se nalaze na svakoj strani sveta (ukupno četiri, na svakoj strani sveta po jedna – prim. blogera). Naša istraživanja pokazuju da je nova utvrda savršeno kružnog oblika i da ima teška debla sa prednje strane. Do sada smo istražili dve kapije, koje odgovaraju tipu Treleborg. Ovo je prekrasno otkriće.”

Profesor Sindbek istražuje vikinške utvrde godinama. On kaže: „Otkriće je bio ravno detektivskom poduhvatu. Posumnjali smo da jedna utvrda nedostaje na ostrvu Šeland [Sjælland]. Lokalitet kod poseda Valo je odgovarao potrebama onog doba, budući da se nalazi na raskršću glavnih puteva od starine, i da ima izlaz na rečnu dolinu Kegea, koja je u Vikinško doba bila često korišćen fjord i jedna od najboljih prirodnih luka. Odatle smo korak po korak napredovali dalje.”

Tim „Helen Goodchild ”, koji je sačinjen od stručnih arheoloških geofizičara sa Univerzitea u Jorku, izvršio je detaljno istraživanje lokaliteta pre nego što je započeta ekskavacija. Sindbek kaže: „Merenjem malih varijacija magnetizma zemlje možemo da identifikujemo arheološke značajke, a da ništa ne oštetimo. Na ovaj način smo dobili savršeno detaljnu sliku utvrde za samo nekoliko dana. Upravo su nam ovi nalazi omogućili da znamo gde tačno valja vršiti ekskavaciju kako bismo dobili najviše podataka o misterioznoj utvrdi. ”

Holm podvlači da je u pitanju vojna postrojba, a verovatno i poprište bitaka. Ona kaže: „Možemo da vidimo da su kapije paljene. Pokraj severne kapije smo pronašli masivne, nagorele grede od hrastovine.”

Ona dodaje da nema sumnje u to da je utvrda izgrađena u Vikinško doba.

„Utvrde građene u ovom stilu su tipične za Vikinško doba. Nagorela drvena građa sa kapija će nam omogućiti da odredimo starost utvrde radiokarbonskim datiranjem i dendrohronologijom. Uzorci su poslati u laboratoriju, a mi ne možemo da dočekamo da čujemo rezultate. Ukoliko budemo uspeli da saznamo kada je tačno utvrda izgrađena, mogli bismo da razumemo istorijske događaje čiji je deo ona bila ”, kaže Holm.

Inače, vikinške utvrde su jedan od najpoznatijih spomenika Danske. One privlače turiste iz celog sveta, a njihovo proučavanje iznova ispisuje istoriju ove zemlje. Prethodno otkrivene utvrde tipa Treleborg – Firkat [Fyrkat], Agešborg [Aggersborg] i Treleborg [Trelleborg] – predložene su za uključenje na listu svetske baštine UNESCA.

Što se tiče samog poseda Valo, veliko je iznenađenje da se tu nalazi značajan arheološki lokalitet. Direktor poseda Soren Boas svim srcem podržava ekskavaciju.

„Ovo je unikatan spomenik, koji će imati veliku kulturološku vrednost za Dansku. Presrećni smo da podržimo projekat”, kaže Boas.

Keld Moler Hansen, direktor Muzeja jugoistočne Danske (koji uključuje the Danish Castle Centar) nada se da će biti moguće prikupiti fondove za opsežno istraživanje lokaliteta u saradnji sa Univerzitetom Orhus.

Holm smatra da bi lokalitet mogao da se pokaže kao značajno otkriće za istoriju vikinga u Danskoj.

„Jedva čekamo da saznamo da li tvrđava potiče iz doba Haralda Modrozubog ili je izgrađena za vreme vladavine prethodnog kralja. Vojne fortifikacije iz Vikinškog doba bacaju više svetla na veze između Šelanda, drevne Danske i dinastije Jeling, a uče nas i više o periodu u kome je Danska postala – Danska”, kaže Holm.

Do sada je ekskaviran samo mali deo utvrde. Lista nerešenih pitanja je dugačka, kaže profesor Sindbek.

„Ovo je zaista uzbudljivo. Malo ko ima tu sreću da vidi otkriće ove vrste za života. Ekskavacija je potvrdila mnogo više pretpostavki nego što smo smeli da se nadamo, ali još uvek ima mnogo toga da se nauči. Sledeće važno pitanje je da li je u sklopu utvrde bilo velikih građevina, kao što je slučaj sa ostalim utvrdama tipa Treleborg. Ovo otkriće takođe postavlja pitanje da li ima još neotkrivenih vikinških utvrđenja. Istraživanje će biti čudesan put otkrića”, kaže Sindbek.

*Pojam Treleborg je dvojak, i označava:

1) Utvrdu Treleborg koju je izgradio Harald Modrozubi oko 980. godine pokraj Slagelsea u Danskoj;

2) Tip vikinške utvrde savršeno kružnog oblika, koja je dobila ime po utvrdi Treleborg (koja je prva otkrivena).

Priredila: Ulmawen
Izvori: Univerzitet Orhus, the Danish Castle Centre

 

Share on FacebookShare on Google+Tweet about this on TwitterShare on TumblrShare on StumbleUponShare on LinkedInShare on Reddit