Category Archives: Nordijska mitologija

nordijska mitologija Frolich Thrall

Kako je stvoren čovek i kako su nastali prvi staleži

Kao što se vidi iz priče o stvaranju sveta, kada su se jednom Burovi sinovi, Odin, Vili i Ve šetali morskom obalom, naišli su na dva drveta i stvorili su od njih prve ljude. Bili su isprva bez daha, bez volje, bez toplote, bez pokreta i lepog izgleda. Prvi bog dao je dušu, drugi život, treći sluh i vid; prvi bog dao je dah, drugi volju, treći toplotu i lep izgled. Čovek se zvao Aska, a žena Embla. Od njih potiču svi ljudi, a ljudima je određeno da žive među bedemima Midgarda; u početku su svi bili jednaki, ali je mnogo docnije jedan bog utemeljio staleže. Evo kako je to bilo:

Stare povesti pričaju da je jednom bog Hejmdal, koji obično čuva most Bifrest, krenuo duž morske obale i naišao na ljudsko stanište. Predstavio se kao Rig. Mada je bio smeo i hrabar, kao i neumoran pešak, Hejmdal je već bio umoran od dugog hodanja preko zelenih puteva, te se obradovao kada je video krovinjaru. Kad je otvorio vrata, ušao je i video veselu vatricu, a kraj ognjišta stari bračni par: muž se zvao Aj, a žena Eda. Bili su tako stari da im je ime zbilja priličilo, jer Aj znači praded, a Eda prababa. Na sebi su imali starinsko ruho.

Rig je umeo da govori sa ljudima i da im pruži korisne savete, ali je ipak ubrzo ustao od stola i potražio postelju; on je legao na sredinu ležaja, a muž i žena su prilegli levo i desno od njega. Tako je kod tih ljudi proveo tri dana i tri noći. Zatim je produžio put.

Prošlo je devet meseci i Eda je rodila dečaka. Koža mu je bila žuta, a kosa crna; okupali su ga i nazvali Trel [thrall – rob, prim. blogera], jer je imao izgled roba: hrapava mu je bila koža na rukama, grubi zglobovi, kvrgave ruke i ružno lice, leđa povijena, stopala ogromna. Dete je dobro raslo i uvek je bilo zdravo. Zarana je pokazalo veliku snagu, umelo je da plete liku i da vezuje snoplje; od zore do mraka nosilo je kući drva za ognjište.

Frolich_ThrallNa slici: Thrall (kmet); autor: Lorenz Frølich.

Jednog dana se domogla imanja devojka-lutalica; bila je suncem opaljena, a tabani su joj bili puni ožiljaka. Imala je spljošten nos i zvala se Tir (služavka), što je i odgovaralo njenom izgledu. Došla je do sredine dnevne sobe, pored nje je seo sin kuće, dopala su me, a i on se njoj svideo. Dani su prolazili i oni su izrodili dvanaestoricu sinova i devet kćeri. Od nih je potekao stalež kmetova i slugu.

nordijska mitologija Kako je Loki prevario Boginju Sif

Kako je Loki prevario boginju Sif

Svi koji prebivaju u Asgardu, Asi i Vani, bili su besni na Lokija. A kako i ne bi bili, kada je prevrtljivac dopustio divu Tjaziju da otme Boginju Idun. Ali, mora se ovde reći, dreka koju su tom prilikom nadigli Bogovi samo je podstakla Lokija na na nove nepodopštine.

Jednom je tako Loki video novu šansu za podvalu od koje mu je srce zaigralo. Boginja Sif, Torova žena, dremala je ispred kuće. Njena predivna zlatna kosa bila je raspuštena. Loki je znao koliko Tor voli tu svetlucavu kosu i koliko je Sif ceni zbog ljubavi svog muža. Tu je video priliku da napakosti Toru, svom najljućem neprijatelju. Smešeći se samozadovoljno, Loki dohvati makaze pa odseče tri zlatne pletenice, ostavljajući Sif bez vlasi kose na glavi. Ona se ne probudi, a Tor je bio daleko od Asgarda.

Kad se Tor vratio, na vratima ne beše njegove žene da ga dočeka. On je pozva, ali ne dobi nikakav odgovor. Uputi se potom Tor u obilazak svih palata Bogova i Boginja, ali nigde ne nađe Sif. Na putu nazad, ču da ga neko doziva šapatom. Tor zastade, a prilika koja beše sakrivena iza kamena se ukaza ispred njega. Veo je pokrivao njeno lice i on jedva prepoznade Sif. Ona zarida, te naposletku procedi: ,,O Tore, ne gledaj me. Stid me je da me i pogledaš. Napustiću Asgard i društvo Bogova i Boginja i nastaniti se u Svartheimu [prebivalište patuljaka – prim. blogera]. Ne bih mogla da podnesem da me iko u Asgardu pogleda ovakvu!”

,,O Sif, šta se desilo pa tako zboriš?”, upita Tor.

,,Ostadoh bez kose; bez moje divne zlatne kose koju ti toliko voliš, Tore. Sada me više nećeš voleti, te ja moram da odem. U Svartheimu ću boraviti u društvu patuljaka, jer sada sam i ja ružna kao oni.”

nordijska mitologija Egi i njegove kćeri

Egi i Ran

Egi [Ægir] gospodari morima, ali za razliku od Njerda, koji je od roda Vana, Egi najverovatnije pripada starijem sloju verovanja. U izvorima relevantnim za vikinško doba se ponegde navodi i kao džin Hlér, a najčešće samo kao ,,gospodar mora”.

Egi se zamišlja kao starac sa dugom belom bradom, često sa prstima nalik na kandže koji predstavljaju njegovu želju da dobije sve što naumi. Kad god bi se pojavio iznad talasa, obarao bi brodove koje je sa zadovoljstvom vukao na dno mora.

Egi i njegove kćeri

Njemu se još pripisuje moć kroćenja oluja, ali bi se time bavio samo ako je u dobrom raspoloženju.

Egi ćesto priređuje terevenke za Bogove. Čak je i sam Tor jednom prošao kroz grdne nevolje ne bi li došao do kotla kad je ponestalo medovine.

Egijeva supruga se zove Ran [Rán]. I ona je, baš kao i njen suprug, pohlepna i nezajažljiva. Ran ima mrežu u koju rado hvata mornare i brodove, koje smireno razbija o stene, a preživele utapa.

Ran voli zlato. Zbog ovog verovanja, mornari bi često nosili blago kad bi isplovljavali. Kad bi se utopili, Ran bi bila zadovoljna njihovom žrtvom.

Egi i Ran imaju devet talasa za kćeri. Njihova imena su: Himinglæva, Dúfa, Blódughadda, Hefring, Udr, Hrönn, Bylgja, Dröfn i Kólga. Svako od ovih imena odnosi se na neki od epiteta vezanih za talase, baš kao i imena Egija i Ran.

Priredila: Ulmawen

nordijska mitologija Jahanje Valkira

Freja i Valkirje

Iako je Freja boginja ljubavi, smatra se da ona ne uživa samo u čarima ljubavi i lepim stvarima, već da ima sklonosti i ka umeću ratovanja. Skandinavci su verovali da je Freja često predvodila Valkirje i sama birala koji će pali ratnici pripasti njoj. Stoga je Freja često predstavljana sa kopljem, kacigom i u oklopu.

Freja u oklopuPali ratnici koje bi Freja odabrala  dolazili su u njeno prebivalište Folkvang, gde su uživali iste počasti kao i njihovi pali saborci koji su odlazili u Valhalu. Osim njih, u Folkvangu su bile dobrodošle i device i verne supruge, kojima je bilo dozvoljeno da uživaju društvo svojih izabranika i supruga i posthumno. Ova je predstava bila toliko primamljiva Skandinavkama, da se često dešavalo da žene idu u boj sa svojim supruzima, ili da se dobrovoljno samospaljuju na pogrebnom piru svojih palih saputnika.

Priredila: Ulmawen

nordijska mitologija Bragi 2

Bragi i Idun

Bragi se rodio u pećini gde je Odin osvojio njegovu majku Gunlodu. Po rođenju, Bragiju su patuljci poklonili magičnu zlatnu harfu i položili ga u čamac kojim su ga poslali u svet. Kada je čamac isplovio iz tame podzemlja na svetlost dana, Bragi naglo sede, pa dohvati harfu i poče da peva pesmu života, koja je se čula od Asgarda do Helheima. Kada čamac pristiže na obalu, Bragi nastavi peške kroz do tada neme šume u kojima se prvi put ču njegova pesma. Od ove božanske melodije drveće poče da zeleni, a pupoljci da cvetaju.

Bragi i IdunTu je Bragi sreo Idun, Ivaldovu kćer, lepu boginju besmrtne mladosti. Kako se samo i moglo očekivati, dvoje srodnih duša se ubrzo zbližiše, te Idun postade Bragijeva saputnica. Oni se zajedno uputiše u Asgard, gde behu lepo dočekani. Odin onda odredi da će Bragi biti minstrel Bogova i tvorac poezije u čast Bogova i palih ratnika koji dolaze u Valhalu.

Priredila: Ulmawen

nordijska mitologija Skadin žal za planinama

Skadi i Njerd

Zadesilo se da se nakon smrti diva Tjazija [Þjazi] na kapijama Asgarda pojavila devica iz roda jutuna, naoružana do zuba i oklopljena od glave do pete. Ona reče:

– Ja sam Skadi [Skaði], kćer diva Tjazija. Mog oca su ubili Asi, a ja sam ovde da ga osvetim!

Kako su Bogovi bili i mudri i strpljivi, oni uspeše da nagovore Skadi da prihvati odštetu umesto da traži osvetu.

Skadi von Saltza Na slici: Skadi; autor: Carl Fredrick von Saltza

Prvo je Odin postavio Tjazijeve oči na nebo, gde one postadoše zvezde koje i danas vidimo. Kao drugi deo odštete, Bogovi se zarekoše da će vratiti osmeh na Skadine usne. Međutim, šta god da su pokušali, njeno lice ostade kameno. Naposletku Loki zaveza jedan kraj kanapa za kozu, a drugi deo za svoje testise, i dvoje stadoše potezati konopac. Tako su se nadjačavali sve dok Loki ne pade u Skadino krilo. Ovo je bilo toliko smešno da čak i Skadi moraše da se zakikoće.

Kao treći deo odštete, Bogovi dopustiše Skadi da za supriga odabere jednog od njih. Ali, Odin reče:

– Dopustićemo ti da sama odabereš supruga, ali će jedini kriterijum koji budeš imala na raspolaganju biti njegove noge.

– Izabraću ga kako god vi odlučite, reče Skadi, te se dobro zagleda u Baldra, najlepšeg od svih stanovnika Asgarda.

Potom Bogovi svezaše povez preko Skadinih očiju, pa svi Asi i Vani koji prebivahu u Asgardu sedoše u polukrug oko nje. Skadi je išla od jednog do drugog, opipavajući im stopala. Naposletku naiđe na par stopala koja su delovala savršena, pa pomisli da ona zasigurno pripadaju Baldru. Tada Skadi reče:

– Ovo je Bog koga biram za supruga!

Onda se Bogovi stadoše smejati, pa skidoše povez sa Skadinih očiju. Sada ona vide da nije odabrala lepog Baldra, već Frejovog oca Njerda [Njörðr]. Ali, pogledavši ga malo bolje, Skadi shvati da nije nezadovoljna svojim izborom, jer Njerd je bio i snažan i lep.

Skadi i Njerd Na slici: Skadi i Njerd na putu u Noatun. Originalan naziv dela: Njörðr and Skaði on the way to Nóatún (1882). Autor: Friedrich Wilhelm Heine

Tako Skadi i Njerd postadoše supružnici. Dogovoriše se da će prvo provesti devet dana u Skadijevom prebivalištu na planinskom vrhu pod večnim ledom (Thrimheim [Þrymheimr], doslovan prevod: ,,olujni dom”), a potom – devet dana u Njerdovoj palati pokraj mora (Noatun  [Nóatún], doslovan prevod: ,,dom brodova”).

Kada par provede devet dana u Thrimheimu, zaputi se u Noatun. Tada Njerd reče Skadi:

– Iako sam kratko boravio u tvom domu, vreme mi je prošlo izuzetno sporo. Više volim zvuk labudova u mojoj palati nego zavijanje vukova u Thrimheimu!

Nakon devet dana provedenih u Noatunu, Skadi je imala slične zamerke:

– Kreštanje galebova mi para uši. Od njih ne mogu da spavam!

Tako se Skadi vrati u Thrimheim, a Njerd ostade u Noatunu.

Priredila: Ulmawen

Izvori: Skáldskaparmál („Poezija Skalda”), Gylfaginning („Obmanjivanje Gilfija”).

nordijska mitologija Solvogn

Mani i Sol

U Midgardu živeše čovek po imenu Mundilfari koji je imao dvoje dece koja su bila tako lepa da je odlučio da ih nazove Mani [Máni – Mesec] i Sol [Sól – Sunce]. To je toliko razljutilo Bogove da su odlučili da ih postave na nebo.

Na slici: Vukovi Skel i Hati jure Sunce i Mesec. Autor: J. C. Dollman Na slici: Vukovi Skel i Hati jure Sunce i Mesec. Autor: J. C. Dollman

Mundilfarijeva ćerka Sol se vozi u kočijama koje vuku konji Arvak [Arvakr, ,,veoma jak”] i Alsvin [,,veoma brz”]. Za njom ide njen brat Mani, čije kočije vuče konj Alsvider. Mani je oteo dvoje dece iz Midgarda da mu pomognu da upravlja svojom kočijom. Deca se zovu Bil i Juki [Hjúki]. Dvoje vukova* stalno idu za kočijama Sola i Mani: Skel [Sköll; doslovan prevod: ,,izdaja” – prim. blogera] juri Sol, a Hati [Hróðvitnisson; doslovan prevod: ,,onaj koji mrzi, neprijatelj”] juri Manija. Svakog meseca Hati odgrize parče meseca, ali Mani uvek uspeva da pobegne i da se regeneriše. Kada dvoje vukova stignu Sunce i Mesec, nastupiće Ragnarek [Ragnarök, Sumrak Bogova].

Priredila: Ulmawen

—–

* Skel i Hati su sinovi Fenrija.

nordijska mitologija Idun

Idun i njene jabuke

U Asgardu ima jedna bašta i u njoj drvo na kome rastu zlatne jabuke. Sve pod ovim Suncem mora jednom doći do svog kraja, pa tako i ljudi i Bogovi, vremenom, stare i slabe, i na koncu – umiru. Ali onaj koji kuša zlatne jabuke nikada ne stari. A jabuke rastu samo kad ih Boginja Idun neguje; niko drugi ne može da ih ubere.

Svako jutro Idun bere zlatne jabuke, i svaki dan Bogovi i Boginje dolaze u njenu baštu da ih kušaju. Tako Bogovi ostaju uvek mladi. Idun nikada ne napušta svoju baštu. Svaki dan ona je ili u bašti ili u svojoj kući od zlata nadomak nje, i svaki dan ona sluša Bragija, svog supruga, kako pripoveda priču bez kraja. Samo jednom je Idun napustila svoju baštu, i to zaslugom nikog drugog do prevrtljivca Lokija, o čemu se pripoveda na drugom mestu.

Priredila: Ulmawen

nordijska mitologija Norne Johannes Gehrts

Proročanstvo Norni

Kada je Vidar prispeo u Valhalu, dočekan je srdačno; jer, svi su znali da će njegova snaga biti od neizmerne koristi kada nastupi poslednja bitka. Nakon što je kušao medovine u izobilju, Vidara je Odin poveo do izvora Urd, gde su Norne, kao i uvek, bile zauzete pletenjem mreže sudbine. Sveotac je suđaje upitao kakva je sudbina namenjena Vidaru, a one su mu odgovorile u zagonetkama:

Rano započeta.
Nadalje ispletena.
Nestala u jednom danu.

Na ovo Urd dodade: ,,U sreći ponovo pobeda.”

Kako su ove reči bile potpuno nerazumljive, Norne objasniše da vreme ide svojim tokom. Sve se menja, ali čak i ako otac padne u poslednjoj bici, sin će ga osvetiti. Nakon toga, Vidar će kraljevati Novim svetom, pošto porazi sve svoje neprijatelje. Urd reče:

,,Odinov sin na atu silnom jaše,
Svog oca nameran da osveti.”

Norne Johannes Gehrts

Na ove reči , krošnja Igdrasila zašume; orao na najvišim granama zalepeta krilima, a Nidhog načas prestade da grize koren drveta sveta. Pridruživši se ocu i sinu, Grid, Vidarova majka od roda jutuna (džinova), radovaše se spoznaji da će njen sin nadživeti stare Bogove i vladati novim, boljim svetom.

Ali, Vidar ostade nem. On se nakloni Nornama, pa se zaputi u svoje prebivalište Landvidi, gde je dugo razmišljao o proročanstvu Norni, budućnosti i večnosti. Ako je do kakvog zaključka i došao, niko to nikada saznao nije; jer Vidar je bio po prirodi tih, a svoje je misli otkrivao retko.

Priredila: Ulmawen

nordijska mitologija Kako je Odin doneo medovinu u Asgard

Kako je Odin doneo medovinu u Asgard

Pored bogova koji žive u Asgardu i upravljaju Midgardom, svetom ljudi, postoje i bogovi koji se nazivaju Vani [Vanir]. Oni upravljaju morem i vazduhom. Najmoćniji od Vana je Njerd, koji šalje oluje ka moru i smiruje besne vetrove. Njegov sin Frej brine o žetvi i šalje kišu i lepo vreme na zemlju, a njegova ćerka Freja je toliko ispunjena ljubavlju da je ceo svet načinila lepim i nežnim, a ljudska srca je obdarila najlepšim užicima za koje su ikada čuli.

Desilo se na samom početku sveta da su Asi [Æsir] i Vani zaratili međusobno, a ta je bitka bila duga i ljuta. Kada je mir napokon sklopljen, Njerd, Frej i Freja su došli u Asgard i otada su oni svi jedna porodica.

Dok se održavao mirovni savet, između dve strane je stajao veliki krčag, a kada je sastanak završen, bogovima je bilo toliko drago što je rat završen da su odlučili da naprave nešto što će ih uvek podsećati na taj trenutak. Stoga su od krčaga izvajali čoveka i nazvali ga Kvaser. Kvaser je bio već odrastao momak kad mu je podaren život, i bio je veoma lep. Na celom svetu ne beše mudrijeg od njega – on je znao odgovor na svako pitanje. Kvaser je znao kako bogovi žive, kako je postao svet i sve svetove Igdrasila. Kvaser je, povrh toga, bio i dobar – kao što svi mudri ljudi i jesu. On je bio veliki putnik i svugde je bio dobrodošao jer, gde god da je išao, ljudi su postajali pametniji i bolji. Ljudi ponekad misle da su pesnici beskorisna sorta, ali bogovi se ne slažu sa tim, jer kada su stvorili prvog pesnika on je imao sve najbolje ljudske osobine koje su bogovima mogle pasti na pamet. Ali pesnici ne mogu da izbegnu nevolje ništa lakše nego obični ljudi, a ponekad im to čak i teže polazi za rukom.