nordijska mitologija O podizanju bedema Asgarda

O podizanju bedema Asgarda

,,Kakvu li će nagradu tražiti stranac za posao koji preduzima za nas?”, pitali su Bogovi jedan drugog.

Uto Odin reče strancu: ,,divimo se poslu koji tvoj at preduzima za nas. Niko ne sumnja da će veliki bedem koji će opasivati Asgard biti gotov do prvog dana leta. Imenuj nagradu za svoj podvig, a mi ćemo je upriličiti za tebe.”

Stranac se načas ostavi posla, ostavljajući samo konja da vuče teške kamene blokove. ,,Oče Bogova”, reče, ,,o Odine, nagrada koju tražim je Sol (Sunce) i Mani (Mesec), i Freju da mi bude žena.”

Kada je Odin to čuo, razljuti se strašno, jer cena koju je stranac tražio beše previsoka. On prenese Bogovima strančeve reči. Bogovi rekoše: ,,Bez Sunca i Meseca svet će uvenuti.” A Boginje rekoše: ,,Bez Freje će u Asgardu nastupiti mrak.”

Sad bi Bogovi radije ostavili zid nedozidan nego da plate traženu cenu. Ali jedan među njima reče: ,,Neka stranac izgradi bedem, a ja ću pronaći način da ga nateram da odustane od pogodbe koju je načinio sa Bogovima.” To ne beše niko drugi do Loki, Odinov pobratim i sam od roda divova.

Bogovi rekoše strancu da ukoliko poslednji kamen ne bude postavljen prvog dana leta, ni Sol ni Mani ni Freja neće biti njegovi. A videvši snagu strančevu i njegovog ata, Bogovi su znali da je on od roda divova.

Div i njegov at su zalegli na posao svom snagom. Uveče, kad je div spavao, at je nastavljao da radi, i dan za danom bedem oko Asgarda je bivao sve viši.

Taj prizor sada ne pobudi radost kod Bogova, jer znali su  oni da će ovim tempom div završiti svoj posao u zadatom roku i odvesti Sol, Mani i Freju sa sobom. Ali Loki se nije potresao. On je uporno govorio Bogovima da će pronaći način da nadmudri diva.

Kad ostade samo još tri dana do početka leta, samo je kapija bila nedovršena. Pre odlaska na spavanje, div reče konju da dovuče poveliki kameni blok kako bi ga izjutra postavili iznad ulaza i tako završili posao dva dana pre roka.

Zadesilo se da je svanulo lepo i sunčano jutro. Svadilfare [Svaðilfari], divov sjajni at, vukao je najveći i najteži kamen do tada, kada ugleda malu kobilu koja je galopirala prema njemu. At nikada ne beše video tako lepu kobilu, te je stade posmatrati sa nemalim divljenjem.

,, Svadilfare, ti si rob”, reče kobila i odgalopira dalje.

At odloži blok koji je vukao i pozva kobilu k sebi. Ona dođe.

,,Zašto si me oslovila ,,Svadilfare, robe”?”, upita at.

,,Zato što radiš dan i noć za svog gospodara”, reče kobila. ,,On te tera da radiš i samo radiš, a nikada te ne pušta da uživaš. Ti ne smeš da ostaviš taj kamen i pođeš da se igraš sa mnom.”

,,Ko ti je rekao da ne smem?”, upita Svadilfare.

,,Znam da ne smeš”, reče kobila i odgalopira preko mesečinom okupane livade.

Share on FacebookShare on Google+Tweet about this on TwitterShare on TumblrShare on StumbleUponShare on LinkedInShare on Reddit