Nordijska mitologija Qassiarsuk

Zašto su nestali Vikinzi sa Grenlanda? (II)

Sudeći po kostima koje je Smiarovski otkrio, veći procenat mesa poticao je od foka. Pronađeno je samo malo ribljih kostiju. Ipak, čini se da su Vikinzi bili pažljivi: ograničili su lov na lokalnu vrstu, phoca vitulina (obična foka – prim. prev.), koja podiže mlade na obali, što je čini lakim plenom. (Pomenimo ovde da je ova vrsta danas kritično ugrožena na Grenlandu, zbog prekomernog lova.)

„Vikinzi su mogli istrebiti ovu vrstu, ali nisu”, kaže Smiarovski. Umesto toga, oni su lovili drugu vrstu – phoca groenlandica (grenlandska foka – prim. prev) – koja svakog proleća migrira duž zapadne obale Grenlanda na putu ka Kanadi. Ovakva vrsta lova mora da je bila dobro organizovana zajednička aktivnost, a meso je, verovatno, distribuirano po celoj koloniji. Na ovo ukazuju nalazi kostiju foke čak i duboko na kopnu.

Nordijska mitologija Qassiarsuk

Smiarovski spekuliše da su ljudi dolazili sa mnogih farmi i da su neki obezbeđivali radnu snagu, a neki – čamce. Možda su postojali centri duž obale Istočne kolonije koji su bili zaduženi za organizaciju lova. Onda bi se plen delio po farmama, verovatno u onom udelu u kom su ljudi sa farme učestvovali u lovu. Godišnji prolećni lov na foke naliči grupnom lovu na kitove koji se do dan-danas praktikuje na Farskim ostrvima.

„Vikinzi su imali dobrih iskustava u organizaciji ovakve vrste lova”, kaže Smiarovski. Naime, poznato je da je morževa kljova bila jedna od najtraženije robe u ono doba. On čak spekuliše da su Vikinzi mogli isprva stići na Grenland ne u potrazi za novom zemljom (kako se pominje u sagama), već u potrazi za morževom kljovom. „Ko bi prevalio tolike milje preko arktičkih mora u potrazi za zemljom sa mnogo gorim uslovima od one kod kuće?”, pita Smiarovski.

Veliki broj srednjovekovnih artefakata – i religioznih i sekularnih – isklesan je u morževoj kljovi. Vikinzi su, sa svojim brodovima i legendarnom pokretljivošću na moru, držali monopol na ovu robu u severnoj Evropi. Pošto su istrebili morževe na Islandu, oni su možda krenuli u potragu za njima i tako stigli do Grenlanda. U zalivu Disko (600 i 300 milja severno od Istočne i Zapadne kolonije, tim redom) pronašli su šta su tražili – veliki broj morževa naseljava tu oblast.

Smiarovski i njegova grupa otkrili su morževu kljovu gotovo na svakom nalazištu na kome su radili. Čini se da su Zapadna i Istočna kolonija dopunjavala resurse tokom godišnjeg lova na morževe. Smiarovski kaže da ovakva vrsta aktivnosti nije mogla biti selektivna. „Za lov na morževe potrebni su dobri brodovi i iskusna posada. A do tamo treba i stići – poprilično je daleko”, kaže on.  Pisani izvori iz tog doba navode da je lovište udaljeno 27 dana puta od Istočne i 15 dana puta od Zapadne kolonije.

Kako bi doneli što više resursa, lovci mora da su se vraćali samo sa najdragocenijim delovima životinja – kožom – koja se koristila za takelaž i delovima lobanje. „Kljova nije odvajana u lovištu”, kaže Smiarovski. „Ovde ne nalazimo mnogo primera, ali na većini drugih lokaliteta smo pronašli delove morževe maksile (gornja vilica). Ta se kost razlikuje od ostalih. Veoma je tvrda, gotovo kao kamen.”

Koliko je trgovina morževom kljovom bila isplativa? Svakih šest godina, grenlandski Vikinzi su plaćali danak (desetinu) norveškom kralju. Jedan dokument iz 1327. godine navodi da je isporuka samo jednog broda (kljove od 260 morževa)  vredela više od sve vunene odeće koju su kralju slate sa gotovo 4,000 islandskih farmi za šestogodišnji period.

Nekada su arheolozi smatrali da su grenlandski Vikinzi prvenstveno bili zemljoradnici, a da je lov bio sporedna aktivnost. Sada se čini da je bilo upravo obratno. Oni su, pre svega, bili lovci, a farme su im služile samo za preživljavanje. Zašto bi, u suprotnom, delovi morževe kljove prevladavali na svim nalazištima? I zašto bi Vikinzi slali toliki broj snažnih ratnika u lov na daleki sever u jeku žetve? Smiarovski smatra da je potencijal za izvoz morževe kljove bio ogroman. Farme su podignute samo da pomognu lovcima da prežive na Grenlandu. Morževa kost ih je dovela na Grendland, morževa kost ih je zadržala tamo, i ona im je, na kraju, verovatno i došla glave.

(nastaviće se)

PRVI DEO ČLANKA
Fotografije: Ciril Jazbec
Priredila i prevela: Ulmawen

Share on FacebookShare on Google+Tweet about this on TwitterShare on TumblrShare on StumbleUponShare on LinkedInShare on Reddit