Loki nije gubio vreme, već se smesta zaputi duboko pod zemlju u sumorne kovačnice patuljaka, koji su sebe nazivali Ivaldovim sinovima, i koji su kovali predmete čudnovate lepote od zlata i bronze.
– „Iskujte mi krunu od zlatne kose“, reče Loki, „koja će rasti kao prava kosa, a ja ću vam zauzvrat dati šta god zatražite.“
Pogodba je brzo sklopljena i patuljci se smesta baciše na posao, i ubrzo behu završili krunu koju je Loki tražio, pa čak i više od toga: napraviše i koplje Gungni [Gungnir] i čuveni brod Skidbladni [Skíðblaðnir].
Na slici: Odinovo koplje Gungni, amulet
Sa tim dragocenostima zaputi se Loki nazad u Asgard i poče da se hvali kakve je krasne artefakte doneo iz kovačnice Ivaldovih sinova.
– „Niko ne kuje takve sjajne predmete kao Ivaldovi sinovi!“, reče Loki. „Drugi patuljci su glupi mali nitkovi u poređenju sa njima!“
Zadesilo se da je te reči prečuo patuljak Brok [Brokkr]. Njegov brat Sindre je bio toliko vešt kovač da ga je većina patuljaka smatrala za najboljeg kovača na svetu. Stoga se Brok razbesne kad ču da neko Ivaldove sinove naziva najboljim kovačima, pa reče:
– „Moj brat Sindre može da iskuje predmete od zlata, bronze i čelika o kojima Ivaldovi sinovi mogu samo da sanjaju!“
– „Tvoj brat Sindre.“, ponovi Loki zlobno. „Ko je tvoj brat Sindre?“
– „Najbolji kovač na svetu.“, odgovori Brok.
Loki se smejao glasno i dugo, a naposletku reče:
– „Idi do tvog bajnog brata Sindrea onda, i reci mu da ako uspe da iskuje tri tako dragocena predmeta kao što su koplje, brod i zlatna kosa, dobiće moju glavu kao nagradu.“
I Loki se stade smejati još duže i glasnije nego pre. Ali Brok već beše pošao u bratovljevu kovačnicu pod zemljom, rešen da dobije Lokijevu glavu ako magija i naporan rad to mogu da obezbede. On ode pravo do Sindrea i ispriča mu šta se zbilo. Ubrzo se Sindre baci na rad u svojoj kovačnici. Beše to čudno mesto za tako krasne predmete koji su iz njega izlazili, jer kovačnica ne beše ništa drugo do velika podzemna pećina, sa alatom koji je bio naslagan na gomile i gustom tminom koju je razređivao samo plamen iz kovačke peći. Ako bi se ko slučajno zadesio da pogleda u kovačnicu, video bi samo svetlo kako izbija iz peći, jer Sindre je mehom raspirivao vatru svom snagom,a ugalj se već dobro zažario. Kada je sve bilo spremno, Sindre baci svinjsku kožu u peć i reče Broku da nastavi da raspiruje vatru mehom dok se on ne vrati, te izađe iz kovačnice. Brok svesrdno prionu na posao. Uto ulete obad, stade mu bučno zujati oko glave i naposletku ga ujede za ruku, tako da siroti patuljak jedva nastavi sa radom. Ubrzo se Sindre vrati i izvuče iz peći sjajnog vepra sa čekinjama od čistog zlata [Gullinbursti].
Na slici: Frej i Gullinbursti
Onda Sindre uze nešto zlata i baci ga u peć, te zamoli Broka da nastavi da raspiruje vatru kao da mu život od toga zavisi, pa ponovo izađe. Brok nije pošteno ni prionuo na posao, kad se nezgodni obad vrati, te ga svom silinom ujede za vrat, tako da se siroti patuljak jedva suzdržao da ne prekine sa poslom. Ali Brok je bio veran patuljak, koji je nameravao da završi posao pa taman i umro, tako da je nastavio sa radom kao da je to najlakša stvar na svetu, sve dok se Sindre ne vrati i ne izvuče zlatan prsten Draupni [Draupnir] iz vatre.
