Tor onda među Himerovom stokom odabere najvećeg vola, zavrnu mu vrat bez ikakvih poteškoća, te ga unese u čamac. Onda obojica zapeše sa veslanjem, i ubrzo su odmakli podaleko. Tor je veslao toliko brzo da je čamac leteo kroz vodu. Himer je takođe bio snažan, ali on nikada ne beše video takvu silinu kao onu s kojom je Tor veslao. Čamac se doslovno tresao pod silinom Torovog zamaha. Ubrzo stigoše oni do mesta na kome je Himer običajavao da peca, te div reče Toru da prestane da vesla.

–          Oh, ne, ne još, reče munjobija, te navali na veslanje svom silinom. Moramo još mnogo da odmaknemo odavde.

I Tor zape da vesla svom snagom, te čamac ubrzo beše odmakao toliko daleko da se Himer uplaši.

–          Ako ne staneš, uskoro ćemo stići do same Midgard-zmije!, reče div.

Tor se ni ne obazre na ove divove reči, već nastavi da vesla sve dok ne stigoše toliko daleko da se kopno više nije ni videlo, i gde je mislio da se Jormungand sklupčao na dnu okena. Tek tada odloži Tor vesla, jednako krepak kao kad ih je prvi put dohvatio.

Beše to najčudnovatije pecanje koje je svet ikada video. Tek što je Himerov mamac dotakao vodu, upecaše se dva kita. Tor se nasmeja u sebi na ovo, izvuče štap za pecanje, te sveže volovu glavu i zabaci udicu. Jormungand smesta zagrize mamac, a udica mu se zari duboko u nepce. Tor i Jormungand se stadođe natezati, a celu zemlju potrese stravičan zemljotres od siline ove borbe.

Na slici: Himer preseca nit

Jormungand se trzao toliko jako da Tor umalo ne ispade iz čamca. Kada je naposletku shvatio ko se upecao na njegov mamac, toliko se razbesne, da se njegova božanska snaga pobudi u njemu. On povuče udicu takvom silinom da mu stopala propadoše kroz dno čamca, te je tako stajao na dnu okeana dok je vukao Midgard-zmiju ka čamcu. Jormungand, opijen bolom, izroni na površinu, a oko njega se napravi ogroman vir. Cela ova scena izgledala je kao strašna oluja, a čamac, pecaroši i zmija behu sakriveni iza vela pene. Tor beše toliko razgnevljen, da ne htede da popusti. Niko ne bi mogao da kaže kako bi se ova borba završila da Himer, drhćući od straha, i videvši da čamac samo što nije potpuno potonuo, ne preseče nit baš kada Tor podiže čekić da mlatne Jormunganda po glavi. Zmija smesta potonu na dno okeana, a Tor, okrenuvši se ka džinu, udari ga tolikom silinom da ovaj pade naglavce u vodu. Ipak se Himer vrati u čamac, te oni odveslaše nazad sa ulovom od dvaju kitova.

Kada se konačno dokopaše obale, Tor je i dalje bio besan na džina što mu je upropastio ulov, ali je u tišinu uprtio čamac i odneo ga do kuće, dok je Himer nosio kitove. Kada se ponovo obreo pod sopstvenim krovom, divova se hrabrost povratila, te on pozva Tora da demonstrira svoju snagu tako što će mu polomiti vrč iz koga je pio. Tor sede, uze vrč, te ga zavitla pravo u kameni stub. Vrč prolete kroz vazduh, udari u kamen i pade na pod, ceo kao što je bio kad ga je Tor uzeo u ruke. Na ovo se Tor zbuni, ali mu Tirova majka došapnu: ,,zavitlaj ga u Himerovo čelo; ono je jače od svakog vrča.’’

Onda Tor prizva svu svoju božansku snagu, i zavitla vrč svom silinom na Himera. Njegovo čelo osta nepovređeno, ali se vrč razbi na hiljadu delova. Himer na ovo samo reče: ,,Ovo piće je bilo pretoplo. Možda bi sad želeo da probaš sa kotlom?’’

Tir smesta dohvati kotao, ali nije mogao da ga pomeri ni za zeru. Onda Tor uze veliki kotao u svoje ruke, i povuče ga sa takvom žestinom da mu noge propadoše kroz kameni pod, ali ga on ipak posadi na glavu kao kakvu kacigu, i napusti džinovu kuću. Dva boga su brzo zamicala od Himerove kuće, gde su naišli na mnoge nedaće, ali naposletku se Tor se okrenu da vidi šta se dešava tamo. A imao je šta i da vidi! Himer im je bio za petama, praćen celom bulumentom višeglavih džinova!

Tada Tor spusti kotao na zemlju, te dohvati čekić, pa udari po džinovima. Kada su munje utihnule, a oluja se smirila, Tir i Tor behu sami na poljani.

Oni onda nastaviše dalje, i naposletku stigoše do Egila. Tamo sedoše u Torovu zapregu koju su vukli jarci (koje tu behu prethodno ostavili), te najzad stigoše do Egija, gde su ih bogovi nestrpljivo iščekivali. Smesta se dadoše bogovi na pripremanje medovine, a Tor ispriča priču o svojoj avanturi i potrazi za kotlom, i gozba se nastavi veselo u noć.

Priredila: Ulmawen