Tag Archives: vikinzi arheologija

Nordijska mitologija Birka

Legendarni ratnik iz Birke je bio žena

Analiza DNK-a zemnih ostataka vikinškog ratnika sahranjenog u Birci, Švedska, potvrdila je da je u pitanju žena. Humku je krajem XIX veka pronašao švedski arheolog Jalmar Stolpe, a do sada je smatrano da je ratnik bio muškarac, budući sahranjen sa oružjem, konjima i drugim vojnim inventarom.

,,Zapravo je u pitanju žena, stara preko 30 godina i poprilično visoka – oko 170 santimetara“, kaže Šarlota Hedenstjerna-Jonson, arheolog pri Univerzitetu Upsale.

,,Pored komplentne vojne opreme sahranjene sa njom (mač, sekira, koplje, strele za probijanje oklopa, borbeni nož i dva konja), u ratničinom krilu je pronađena i tabelarna strateška igra, na osnovu čega se da zaključiti da je ona bila bitan vojni vođa. Najverovatnije je planirala i vodila napade“, dodaje Hedenstjerna-Jonson.

Humku, koju Hedenstjerna-Jonson opisuje kao ,,ultimativni ratnički vikinški grob“, otkrio je Stolpe krajem XIX veka. Nekoliko godina kasnije, Ana Šelstrem, osteologista pri Univerzitetu Stokholma, ispitivala je zemne ostatke u vezi sa drugim projektom, kada je primetila da se nešto ne poklapa. Jagodice su bile manje izražene nego kod muškaraca, a kukovi tipično ženski. Čitava dva veka kasnije, analiza DNK pokazala je da je Šelstrem bila u pravu.

,,Slika muškarca ratnika u patrijarhalnom društvu bila je pojačana istraživačkom tradicijom i onovremenim predrasudama. Otuda je pol ratnika bio uzet zdravo za gotovo“, kaže Hedenstjerna-Jonson.

Nordijska mitologija igračka drakkar

Igračka broda iz Vikinškog doba preplovila vekove

Tokom arheološkog iskopavanja započetog za potrebe proširenja glavne vazdušne stanice u Erlandu (Ørland)  nadomak Trondhejma, pronađena je igračka u obliku broda. Brodić je počivao u napuštenom bunaru napunjenom zemljom – lociranom negde na povelikih 120,000 kvadratnih metara, koliko je do sada prekopano.

Drveni brodić ima podignut pramac nalik na vikinški ratni brod (drakkar) i rupu na sredini palube gde je nekada, možda, stajao jarbol.

Naučnici sa Norveškog univerziteta nauke i tehnologije (NTNU) koji rukovode iskopavanjem smatraju da ovo otkriće puno govori o ljudima koji su živeli na toj farmi. Arheolog Ulf Franson kaže da se stvari koje se vezuju za decu retko nalaze; stoga ovaj brodić ukazuje na to da je dete koje je tu živelo imalo dozvolu i da se igra – namesto da radi u polju ili pomaže oko farme, što je bilo uobičajene za siromašne porodice onog doba.

Taj fakat, ipak, ne znači da su ljudi koji su tu živeli bili bogati (a na ovo ukazuju i još neki artefakti koji su tu pronađeni, između ostalog i jedna cipela tipa mokasine). Naime, Erland je u srednjem veku bio poprilično udaljen od mora, što je otežavalo zaradu trgovinom, budući da je luka u Trondhejmu bila podaleko. Zbog toga su i šanse da se detetu kupi igračka bile poprilično slabe. Ipak, neko na farmi je imao dovoljno vremena da detetu napravi drveni brodić, a i dete je imalo vremena da se sa njim igra. Ovo ukazuje na to da porodica nije bila ni posve siromašna.

Franson navodi da je brod jedan od najnaprednijih srednjevekovnih objekata. U ono doba je ovakva igračka detetu morala izgledati onako kako savremenoj deci izgledaju sportski automobili ili avioni.

Zbog čega je bunar bio zatrpan zemljom i kako je brodić dospeo tamo nikada nećemo saznati, ali zato zasigurno možemo da uživamo zamišljajući kako su se deca igrala u minulim vekovima dok su neustrašivi vikinzi bili strah i trepet severnih mora (i okeana).

Priredila: Ulmawen
Izvor: Norveški univerzitet nauke i tehnologije (NTNU)