Pošli su jednom preko planina Odin, Loki i Heni. Naišli su na stado goveda, uzeli su jednog vola i počeli da ga peku. Kada su mislili da je ispečen, ugasili su vatru, ali je meso bilo sirovo. Posle nekog vremena ugasili su vatru ponovo, ali je meso i dalje bilo sirovo. Počeli su da se pitaju kako je to moguće. Uto se razlegao glas iz krošnje hrasta nad njima i rekao je da je on kriv što pečenje neće da uspe. Pogledali su naviše i videli orla, i to prilično velikog. Orao im je rekao: »Ako mi date bogat udeo u mesu, imaćete pečenja!«

Pristali su na takvu pogodbu, pa je orao sišao sa hrasta i spustio se kraj vatre. Za početak je uzeo oba buta i obe plećke. To je naljutilo Lokija, pa je dohvatio neku veliku motku, zamahnuo svom snagom i udario njome orla po zadnjici. Orao je od umora odmah uzleteo: motka se čvrsto zalepila za orlovu zadnjicu, a drugi kraj je Loki grčevito obujmio rukama. Ptičurina je letela tako nisko da su se Lokiju noge vukle po kamenju, hridima i korenju iščupanih stabala, a činilo mu se da će mu se ruke iščašiti iz ramena. Zato je vikao i ponizno molio orla da ga poštedi, ali mu je ovaj odgovorio da ga neće pustiti ako se ne zakune da će izvesti is Asgarda boginju Idun i ne donese njene jabuke večne mladosti. Loki se zakleo, orao ga je oslobodio i on se vratio saputnicima. Ne priča se ništa više o njihovom putovanju.

Ugovorenog časa izmamio je Loki Idun iz Asgarda u šumu; rekao je da je pronašao beskrajno dragocene jabuke koje će joj se dopasti, pa je nju zamolio da ponese svoje jabuke i uporedi ih. Tako je ona pošla sa njim. U tom trenutku je u liku orla došao div Tjazi [Þjazi], pa je odleteo s njom u svoj dom u zemlji divova.

Asima je teško pao nestanak Idun i njenih jabuka. Ubrzo su osedeli i ostareli. Okupili su se zato i pitali jedan drugoga ko je poslednji put video Boginju. Međutim, svi su je poslednji put videli kada je sa Lokijem napustila Asgard. Tada su napali Lokija i zapretili mu mukama i smrću ako ne izbavi Idun iz zemlje divova. Uplašen, Loki je pristao da pođe u Frejinoj košulji od sokolovih pera koja nosioca pretvara u pticu. Doleteo je do staništa diva Tjazija baš kad je ovaj izveslao na more, pretvorio je Idun u orah i odleteo sa njom. Ali kada je Tjazi vratio i video da nema zarobljenice, obukao je svoju košulju od orlovih pera i pohitao za beguncima.

Asi su iz daljine primetili da doleće soko sa orahom, a za njim orao. Prikupili su gomilu strugotina i potpalili ih. Orao nije mogao da se zaustavi dovoljno brzo, uleteo je u oganj, perje mu se zapalilo- priskočili su Asi i ubili diva koji je neoprezno prodro iza rešetkastih vratnica Asgarda.

Iz knjige ,,Predanja starih Germana” (odlomak), koju je priredio Milan V. Dimić