Norveška je u petak 26. VI 2020. godine započela ekskavaciju broda Jelestad – prvi projekat te vrste u više od sto godina. Očekuje se da će projekat trajati pet meseci.

Podsetimo, Jelestad [Gjellestad] su locirali arheolozi sa norveškog Instituta za istraživanje kulturnog nasleđa (NIKU) u Ostfoldu u Norveškoj, sada već daleke 2018. godine. Arheolozi su koristili georadar koji je izradio Ludvig Bolcmanov institut za arheološku prospekciju i virtuelnu arheologiju (LBI ArchPro).

„Budući da je do sada iskopana samo nekolicina vikinških brodova, Jelestad će imati ogroman uticaj na razumevanje tematike, a takođe će pružiti bitne podatke potrebne za razumevanje date istorijske ere u celini”, kaže arheolog Knut Poše sa norveškog Instituta za istraživanje kulturnog nasleđa.

Ministar kulture Norveške dodaje da je otkriće Jelestada od „nemerljive nacionalne i međunarodne važnosti.”

Inače, pre otkrića Jelestada, znalo se za samo tri dobro očuvana vikinška broda: Gokstad, Useberg i Miklebust, koji su locirani u Norveškoj pre više od jednog veka.

Priredila: Ulmawen

Norveška vlada je potvrdila da će odvojiti značajne sume novca za iskopavanje vikinškog broda Jelestad (Gjellestad). U pitanju je prva ekskavacija vikinškog broda u poslednjih 100 godina.

Uprkos velikim troškovima uslovljenim trenutnom pandemijom, vlada je najavila da je odvojila 15.6 miliona norveških kruna (1.5 američkih dolara) u ovu svrhu.

Brzina iskopavanja je ključna

Iako je brod Jelestad pod zemljom više od 1,000 godina, brzina iskopavanja je ključna. Norveški ministar za klimu i životno okruženje, Sveinung Rotevatn, kaže da brod treba da bude iskopan što pre. Naime, arheolozi su u januaru otkrili da su drvo od koga je brod napravljen napale gljivice.

„Sada znamo više o lošem stanju u kome se brod nalazi. Brzina iskopavanja je ključna”, kaže Rotevatn i dodaje da je to razlog zašto je novac za ekskavaciju odvojen sada, uprkos nepovoljnim uslovima.

Arheolozi žele da započnu projekat u junu, ali prvo moraju da sačekaju da parlament usvoji revidiran budžet. Rotevatn kaže da se nada da će iskopavanje početi što pre je moguće.

Jelestad: Izuzetno otkriće

Jelestad i njegovo okruženje istražuju se od kada je brod prvi put lociran, krajem 2018. godine. Ovaj zajednički projekat okruga Viken i norveškog Muzeja kulturne istorije otkrio je ostatke zgrada i humke zarasle u rastinje.

Iako je georadar pokazao sliku broda, nejasno je koliko je on očuvan. 2019. godine, arheolozi su pronašli neoštećenu kobilicu i potvrdili dendrohronologijom da brod datira iz Vikinškog doba.

„U kontekstu pređašnjih otkrića u okolini Oslofjorda, i lokacija i oblik broda ukazuju na Vikinško doba”, kaže Knut Paasche, direktor odeljka za digitalnu arheologiju NIKU-a (Norveški institut za istraživanje kulturnog nasleđa).

Na osnovu preliminarnih otkrića, smatra se da brod datira iz perioda između 603. i 724. godine. Vođa projekta Christian Løchsen Rødsrud kaže da je bilo teško odrediti tačan vremenski period, ali da brod najverovatnije potiče iz ranog perioda Vikinškog doba.

Podsetimo, pre otkrića Jelestada, znalo se za samo tri dobro očuvana vikinška broda: Gokstad, Useberg i Miklebust, koji su locirani u Norveškoj još odavno.

Izvor: NRK

Krajem 2018. godine, arheolozi sa norveškog Instituta za istraživanje kulturnog nasleđa (NIKU) otkrili su vikinški brod i veliki broj humki i kuća u Ostfoldu [Østfold], Norveška. Arheolozi su koristili georadar koji je izradio Ludvig Bolcmanov institut za arheološku prospekciju i virtuelnu arheologiju (LBI ArchPro).

Vođa projekta, arheolog Lars Gustavsen otkrio je za Forbes da je u pitanju otkriće od izuzetnog značaja.

„U pitanju su goleme grobnice, a otkriven raspon je veoma značajan. Brod privlači veliku pažnju javnosti, ali on je samo mali deo velike grobnice. Na osnovu dosadašnjih saznanja, već sada možemo da kažemo da je ova oblast bila veliki centar moći tokom Vikinškog doba”, kaže Gustavsen.

Postoji mogućnost da se javnosti dozvoli pristup lokalitetu, ali njegova budućnost je i dalje neizvesna. Pošto trenutna istraživanja budu privedena kraju, sudbinu projekta odlučiće savet Ostfolda i Direktorat za kulturno nasleđe.

Podsetimo, pre otkrića Jelestada, znalo se za samo tri dobro očuvana vikinška broda: Gokstad, Useberg i Miklebust, koji su locirani u Norveškoj još odavno.

Priredila: Ulmawen

Arheolozi sa norveškog Instituta za istraživanje kulturnog nasleđa (NIKU) otkrili su vikinški brod i veliki broj humki i kuća u Ostfoldu [Østfold], Norveška. Arheolozi su koristili georadar koji je izradio Ludvig Bolcmanov institut za arheološku prospekciju i virtuelnu arheologiju (LBI ArchPro).

„Posve smo sigurni da se tamo nalazi brod, ali teško je reći koliko je očuvan bez dodatnog istraživanja”, kaže Morten Haniš, konzervator iz Ostfolda.

„Ovo otkriće je izuzetno uzbudljivo, zato što znamo samo za tri dobro očuvana vikinška broda (Gokstad, Useberg i Miklebust – prim. aut.), koji su locirani u Norveškoj još odavno. Ovaj novi brod će sigurno imati veliki istorijski značaj, zato što može da se proučava uz pomoć modernih arheoloških tehnoloških dostignuća”, kaže Dr. Knut Paše, stručnjak za vikinške brodove i načelnik Odeljenja za digitalnu arheologiju pri NIKU-u.

Otkriće se već naziva „senzacionalnim”, povrh toga što je nesumnjivo i uzbudljivo, kako ga je formulisao Dr. Paše.

Brod se nalazi u Viksleti [Viksletta], nadomak monumentalne grobnice Jele [Jelle], u oblasti Osfold, Norveška. Zakopan je odmah iznad gornjeg sloja tla, na otprilike 50 santimetara ispod nivoa gde je bio originalno pohranjen tokom vikinškog pogreba.

Vizualizacijom digitalnih podataka se otkrila velika i dobra definisana struktura broda od nekih 20 metara. Podaci ukazuju na to da je donji deo broda još uvek očuvan. Planirano je dalje neinvazivno istraživanje kojim bi se digitalno mapiralo ovo jedinstveno otkriće, kao i širi krajolik.

U direktnom okruženju je otkriveno još najmanje osam humki, koje su uništene preoravanjem. Na sreću, georadar će pomoći arheolozima da detaljno mapiraju sve što je preostalo od ovih masivnih monumenata.

Jedna od originalnih humki jasno pokazuje ostatke vikinškog broda: naime, kobilica i podna drvna građa su i dalje tu. Na osnovu pređašnjih otkrića ove vrste, arheolozi su izradili prvu hipotetičku rekonstrukciju broda.

Osim broda, georadar je otkrio i ostatke pet kuća, neke od kojih su izuzetno velike.

„Vikinški pogrebi ne postoje izolovano, već oni sačinjavaju deo groblja koje je jasno konstruisano kako bi pokazalo društveni uticaj i moć”,  kaže vođa projekta, Lars Gustavsen.

Arheolozi NIKU-a dalje predlažu neinvazivno istraživanje koje bi dodatno ispitalo grobnicu, nalazište i širi krajolik, pre bilo kakvih iskopavanja. Ipak, oni ne isključuju mogućnost da će u jednom trenutku možda biti neophodno pristupiti iskopavanjima.

Video (Facebook)

Izvor: Norsk institutt for kulturminneforskning
Priredila: Ulmawen