Jednom je Torova lepa žena Sif zaspala u palati Bilskirni u Trudvangu (svetu groma), a kosa joj je padala oko ramena kao zlatna zavesa. Bilo je lepo gledati ovu suncem okupanu devu koja je usnula sedeći, ili je bar tako pomislio Loki kad ju je spazio. Učinila mu se kao zlatna statua boginje u kakvom hramu, pre nego kao živa boginja u svojoj palati. Loki nikada nije video nešto lepo, a da nije poželeo da ga pokvari, te kada je video da je Sif zaspala, pomislio je kako je pravo vreme da prisvoji njene zlatne lokne i uskrati joj ono na šta je njen muž Tor bio najviše ponosan. Najtiše što je mogao, više kao lopov nego kao bog, Loki se ušunja u palatu i odseče boginjinu zlatnu kosu. Kada se Sif probudila i videla šta ju je snašlo, ona se sakri, kako Tor ne bi pomislio da je njena lepota išta manja nego što je u njegovim očima uvek bila. (Cela priča dostupna ovde.)

I upravo tada stiže munjobija Tor, ali ne beše njegove žene da ga dočeka i samo jednim nežnim pogledom odagna sve muke sa kojima se redovno susretao. Ona nikada ranije ne bi propustila da ga dočeka, a jako Torovo srce – koje nikada ustuknulo ni pred jednim džinom nije! – zakuca brže nego ikada u strahu da ju je kakva nesreća zadesila. On stade pretraživati sobu po sobu (Bilskirner ima 540 soba – prim. blogera), a naposletku je nađe sakrivenu iza stuba, lica zarivenog u šake i oblivenu suzama. U nekoliko ispresecanih reči ona ispriča Toru šta se dogodilo, a dok je govorila Tor je postajao sve bešnji. Do kraja priče bio je toliko besan da je bilo strašno i pogledati ga: munje su mu sevale iz očiju, palata je odjekivala njegovim besnim koracima, a izgledalo je kao da će njegov bes izbiti kao kakva strašna oluja spremna da uništi sve na svom putu.

–   „Znam ko je ovo učinio!“, dreknu Tor, kada je Sif završila svoju priču. „To je onaj nitkov Loki, a ja ću polomiti svaku koščicu u njegovom kukavnom lopovskom telu!“

I ne rekavši više ni reči svojoj uplakanoj ženi, okrete se i odjuri kao kakav olujni oblak u Asgard i, naišavši na Lokija, dograbi ga za vrat i bio bi ga ubio na licu mesta da Loki nije priznao svoje zlodelo i obećao da će povratiti zlatnu kosu za Sif.

–   „Otići ću do tamnih vilenjaka (ili patuljaka – prim. blogera). Oni će napraviti lepšu zlatnu kosu od one koju je Sif imala!“, izusti Loki iz čeličnog stiska besnog munjobije, a Tor, koji je više brinuo za lepotu svoje žene nego za Lokijevu kaznu, pusti lopova, nateravši ga da obeća da će ispuniti svoj zavet bez odlaganja.