Zemlja je okrugla kao točak, a oko nje leži duboko more; Bogovi su odredili Divovima da žive na obalama tog mora. A nešto dublje na kopnu podigli su, zbog neprijateljskih namera Divova, bedem oko cele Zemlje; upotrebili su za to Imirove trepavice i bedem su nazvali Midgard. A mozak su bacili u vazduh i od njega stvorili oblake, kao što peva pesma: »Od Imirovog mesa stvorena je Zemlja, od krvi hučno more, planine od kostiju, drveće od kose, od lobanje svetli krov neba. A od njegovih trepavica sagradiše mudri Bogovi Midgard koji služi ljudskom rodu; od njegovog mozga, najzad, stvoreni su svi okrutni oblaci.«

Kada su jednom Burovi sinovi, Odin, Vili i Ve šetali morskom obalom, naišli su na dva drveta i stvorili su od njih prve ljude. Bili su isprva bez daha, bez volje, bez toplote, bez pokreta i lepog izgleda. Prvi Bog je dao dušu, drugi život, treći sluh i vid; prvi Bog je dao dah, drugi volju, treći toplotu i lep izgled. Čovek se zvao Ask (»Pepeo«), a žena Embla (»Brest«). Od njih potiču svi ljudi, a ljudima je određeno da žive među bedemima Midgarda. U početku su svi bili jednaki, ali je mnogo docnije jedan Bog utemeljio staleže.

Zatim su Bogovi u sredini sveta sagradili Asgard: tu stanuju Odin i njegova braća, kao i pokolenja koja su oni izrodili. Odinova žena je Frig**; od njih potiče rod Asa*** koji žive u starom Asgardu: to je rod Bogova. Njegova kći, a kasnije i žena, bila je Jerd: njihov sin je moćni Tor.****

Bogovi su sagradili most koji spaja Zemlju i nebo; taj most se zove Bifrest. Možda si ga video i ti, čitaoče, ali ga ti zoveš duga. On se preliva u tri boje, izuzetno je čvrst i sagrađen je veštije nego ma koja druga građevina; ali ma koliko da je jak, srušiće se most jednoga dana kada navale sinovi Muspela i prejašu preko njega: to nije krivicom Bogova, Bifrost je dobar most, nego ništa na svetu nije tako čvrsto da bi moglo izdržati nalet sinova Muspela koji pustoše sve pred sobom.

Pošto je bio sagrađen Asgard, Odin je postavio prestole za svoje namesnike i naredio im kako da upravljaju poslovima ljudi, a za mesto suđenja određena je tvrđava koja je kraj polja Ida. Tu su Asi prvo podigli svetilišta i visoke hramove u kojima je dvanaest prestola., kao i onaj posebni, na kome sedi sam Odin, otac Bogova i ljudi. Ova građevina najveća je na svetu i najbolje sagrađena; spolja i iznutra izgleda kao da je od suvog zlata. Ovu dvoranu su ljudi nazvali Gladshajm. –Bogovi su zatim podigli drugu dvoranu: to je bilo svetilište Boginja, a i to je bila sjajna i lepa zgrada; ljudi su je nazvali Vingolf.

Posle su sagradili zgrade u kojima su uredili svoje radionice; načinili su čekić, klešta i nakovanj, a onda i sve ostale alatke. Počeli su da prerađuju metal, kamen i drvo, a u naročito velikim količinama su upotrebljavali kovinu koja se zove zlato, tako da je od suvog zlata bilo sve što su metali na trpezu i sve što su stavljali na konje. Ovo vreme se zove Zlatno doba; ono je prošlo onog dana kad su se pojavile žene iz Jutunheima (žene Divovi).

Pošto su uredili radionice, Bogovi su otišli na svoje sudijske stolice i počeli da upravljaju svetom.

Setili su se tada Patuljaka koji su bili nastali duboko ispod površine Zemlje, kao što crvi nastaju u mesu. Oni su, naime, prvo postali i oživeli u Imirovom mesu i do tada su bili obični crvi. Međutim, Bogovi su odredili da treba da dobiju ljudski razum i ljudski lik; mada su i dalje morali da borave u zemlji i u stenama. Glavni Patuljak je bio Motsogni, a odmah za njim je dolazio Durin. Neki Patuljci žive u podzemlju, drugi u stenju, a treći u tajanstvenim peščanim krajevima, s onu stranu močvarnih dolina.

Iz knjige ,,Predanja starih Germana”, koju je priredio Milan V. Dimić