– Ono što mi je najdragocenije je moj magični mač, reče Frej.
– Onda, moraćeš da daš svoj dragoceni mač, reče Njerd.
– Ako je zaista tako, daću ga!, reče Frej.
– Razmisli dobro, sine moj. Ako daš svoj mač, nećeš imati nikakvo oružje kada nastupi Ragnarek [Ragnarök, Sumrak Bogova – prim. blogera]. Čime ćeš se braniti kada jutuni objave rat Bogovima?, reče Njerd.
Frej ne odgovori, ali pomisli kako Ragnarek zasigurno neće nastupiti u skorijoj budućnosti, dodavši: ,,Ali bez Gerde zasigurno ne mogu više da živim!”
Rekavši to, Frej napusti Njerda, pa se zaputi svom glasonoši Skirniju [Skírnir], koji nije mnogo mario šta drugi misle i pričaju o njemu. I, uistinu, nikome drugom do Skirniju nije Frej mogao da kaže kakva ga je kazna stigla zato što se usudio da se popne na Lidskjalf.
Kad je čuo Frejovi priču, Skirni se stade smejati:
– Zar ti Freje, od roda Vanira, da se zaljubiš u devicu iz roda jutuna? Ovo je zaista zabavno! Da li planiraš da se ženiš?
– Eh, da samo mogu da popričam sa njom ili da joj pošaljem ljubavno pismo. Ali ne mogu da napustim svoje nadgledanje vilenjaka!, reče Frej.
– Ako ja prenesem tvoju poruku Gerdi, koju ću nagradu dobiti?, upita Skirni.
– Moj čamac Skidbladni [Skíðblaðnir] i mog vepra [Gullinbursti], reče Frej.
– Ah, ne, reče Skirni. Želim nešto što mi pristaje. Podari mi svoj magični mač!
Čuvši ovo, Frej se seti Njerdovih reči, pa neko vreme razmišljaše. A sve vreme seSkirni smejao Frejovim mukama. Naposletku Frej pomisli: Ragnarek neće nastupiti uskoro, a ja ne mogu da živim bez Gerde.
Donevši konačno odluku, Frej uze svoj mač, te ga položi uSkirnijeve ruke:
– Dajem ti svoj mač. Molim te odnesi moju poruku Gerdi, Gimijevoj kćeri. Pokaži joj ovo zlato i dragulje, i reci joj da je volim neizmerno!
– Biće kako kažeš. Dovešću ti Gerdu!, reče Skirni.
– Ali kako ćeš stići do Jotunheima?, upita Frej, setivši se koliko je mračna zemlja jutuna i koliko je teško dopreti do nje.
Ah, sa dobrim konjem i mačem mogu da stignem gde god poželim! Moj konj je dobar, a i ti si mi podario svoj mač. Sutra ću krenuti na put!, rečeSkirni.
I uistinu, sutradan se zaputi Skirni preko Bifresta [Bifröst, Bilröst, Dugin most], usput se podrugujući Hejmdalu, čuvaru mosta. Njegov moćan konj prepliva reku koja je razdvajala Midgard od Jotunheima; a dobro je da je Skirni imao Frejov magičan mač, jer mnoga je divlja zver boravila u bespućima Jotunheima. Naposletku dospe Skirni do vatrenog zida koji niko drugi do njegovog konja ne mogaše da premosti. Prošavši neozleđen, stiže Skirni pred kuću Gimijevu.
Priredila: Ulmawen
