Gerd pade na kolena, pa stade moliti Skirnija da je poštedi kletve.
– Samo ako podariš svoju ljubav Freju moj usud će te zaobići, reče Skirni.
– Podariću mu svoju ljubav, reče Gerd. ,,Sada odloži svoj mač i posluži se medovinom, pa napusti Gimijeve odaje.”
– Niti ću piti medovinu, niti napustiti Gimijeve odaje dok ne kažeš da ćeš se sresti sa Frejom, reče Skirni.
– Pristajem, reče Gerd. ,,Neka dođe i sretne me ovde.”
Onda Skirni odloži svoj magičan mač i posluži se ponuđenom medovinom. Potom odjaha iz Gimijevih odaja, smejući se na sav glas, budući zadovoljan kako je pridobio Gerd za Freja, tako zauvek postavši vlasnik Frejovog magičnog mača.
Stigavši nadomak Asgarda, Skirni srete Freja koji ga je čekao sa Heimdalom kod Bifresta [Bifröst, Bilröst, Dugin most].
– Kakve mi vesti donosiš?, upita Frej. Tvoj odgovor željno očekujem i pre negoli sjašeš!
– Za devet dana devica Gerd čekaće te u šumama Barija, reče Skirni.
Frej pomisli: jedan dan je pregugačak. Kako ću čekati devet?
I uistinu, ovih devet dana Freju delovaše kao čitava večnost, ali deveti dan napokon dođe, te se Frej naveče zaputi u šume Barija. Tamo se susrete sa Gerdom, devicom iz roda jutuna. Ona beše lepa kao i prvog dana kada ju je ugledao na pragu Gimijevog doma. Kada spazi Freja, visokog i naočitog Vana (jednina od reči Vani(r)), Gerdi beše drago što ju je Skirni nagovorio da mu postane mlada. I tu u šumama Barija, Frej i Gerd razmeniše po zlatan prsten i dogovoriše se da će Gerd doći u Asgard da bude Frejova mlada.
Na dogovoren dan, okupiše se Asiri i Vaniri da dočekaju Gerd na kapijama Asgarda. Ona usitinu i dođe, te postade Frejova žena. Dvoje su od tada zajedno živeli u Asgardu, a Gerd je bila lepo prihvaćena među Bogovima.
Priredila: Ulmawen
—–
Prošenje Gerde opisano je u Pesmarici Edi, u poemi Skirnismol [Skírnismál]. Engleski prevod je dostupan ovde.
