nordijska mitologija Gautreks Saga

O Starkadovom usudu i žrtvovanju kralja Vikara

Kao što beše dogovoreno, ujutro se kraljevi savetnici okupiše da razmotre problem. Tom prilikom se složiše da treba održati lažno žrtvovanje, pa Starkad reče kako u blizini ima jedan bor, a nadomak njega – panj. Jedna borova grana nadvijala se baš iznad panja, što je pogodovalo činu žrtvovanja. Kad to bi dogovoreno, savetnici naložiše slugama koje su spremale doručak da zakolju jedno goveče i da mu povade iznutrice. Kad to bi učinjeno, Starkad se pope na panj, savi borovu granu, pa sveza creva oko nje. Onda reče kralju Vikaru:

– Vaša vešala su spremna, gospodaru, i uopšte ne izgledaju pogibeljno. Priđite sada da vam svežem omču oku vrata.

– Ako ovaj tvoj izum nije ništa opasniji nego što izgleda, teško da će mi nauditi. Ali, ako nešto pođe po zlu, na Bogovima je da odluče moju sudbinu, reče Vikar.

Gautreks Saga

Rekavši to, kralj se pope na panj, a Starkad mu sveza omču od iznutrica oko vrata. Potom ga probode trščanim prutom, rekavši: ,,ovim te žrtvujem Odinu.”

Kad je pustio granu o koju je kralj bio obešen, trščani prut se pretvori u koplje, panj se izmaknu ispod Vikarovih nogu, a creva se pretvoriše u jak konopac. Tako je umro kralj Vikar, a mesto na kome je žrtvovan je od tada bilo poznato pod imenom Vikarsholmar (Vikarovo ostrvo).

Zbog ovog nesrećnog događaja Starkada omrznu pučanstvo, baš kako mu je Tor predodredio, te ga prognaše iz Hordalanda, a potom i iz Norveške. On je naposletku otišao u Švedsku, gde je dugo boravio u Upsali.**** Tamo je često išao u pohode kraljeva Eirika i Alreka, a kada ga je Alrek jednom upitao šta može da mu kaže o sebi i svojoj lozi, Starkad je spevao poemu o Vikaru, u kojoj je opisao njegovu smrt:

Borio sam se rame uz rame
sa najvećim od kraljeva
i to behu najsrećnije godine mog života.
Onda se zaputismo na zlohudi,
poslednji put u Hordaland.
Tamo mi je Tor predodredio
da budem izdajnik
i namenio mi još mnogo jada.
Morao sam da činim podla,
neslavna dela.
Nateran sam da Vikara
žrtvujem Bogovima.
Proboo sam Vikara kopljem:
nijedno delo koje počinih
nije mi nanelo toliko bola.
Odatle sam pošao nesrećan
i bez cilja – niko u Hordalandu
naklonjen mi nije bio:
čovek bez zlata i bez pesme,
kraljevska figura ispunjena jadom.
Onda sam doplovio do obala
Švedske; do kraljeva Inglinga u Upsali.
Dugo ću pamtiti
kako sam ravnodušno primljen
od strane kraljevskih subjekata.

Iz ove poeme se jasno vidi da je Starkad smrt kralja Vikara smatrao svojim najgorim činom, koji je, inače, prvo od tri neoprostiva dela koje je on počinio, a kako mu je predodredio Tor.

Priredila: Ulmawen

Priča o Vikaru i Starkadu je opisana u ,,Sagi o Gautreku” [Gautreks Saga]

——-

****Upsala [Uppsala], danas Gamla Uppsala (,,Stara Upsala”), jedan od najznačajnijih religijskih, kulturnih i političkih centara u Skandinaviji. Čuveni Hram u Upsali bio je srce nordijskog paganizma, a Adam Bremenski ostavio je  veoma značajan (iako pristrasan) zapis o njemu u svojoj knjizi Gesta Hammaburgensis ecclesiae pontificum. O Hramu u Upsali ćemo nadugačko i naširoko govoriti na drugom mestu.

 

Share on FacebookShare on Google+Tweet about this on TwitterShare on TumblrShare on StumbleUponShare on LinkedInShare on Reddit