Dugo su razmišljali Bogovi šta da sledeće preduzmu, ali ne dođoše ni do kakvog zaključka. Onda Odin pozva Frejovog glasnika Skirnija [Skírnir], pa mu reče:

,,Zaputi se, Skirni, u Svartalfheim, brže od munja Torovog čekića, pa reci patuljcima da nam iskuju magičan lanac koji iz čijeg stiska čak ni Fenri neće uspeti da se oslobodi.”

Skirni uradi kako mu je naloženo. Stigavši u Svartalfheim, obrati se garavim patuljcima u kovačnicama: ,,Bogovi su naložili da iskujete lanac toliko lagan da će Fenri da dopusti da ga okuju, a toliko jak da iz njega neće moći da se oslobodi.”

Patuljci se onda stadoše konsultovati, pa se, postigavši dogovor, razleteše na sve strane, jer trebalo je sakupiti sve potrepštine za kovanje takvog neverovatnog lanca. Skirni je strpljivo čekao da patuljci završe posao, a kada lanac bi iskovan, zaputi se Skirni u Asgard gde su Bogovi nestrpljivo iščekivali njegov povratak. Onda Skirni pokaže lanac Bogovima, koji je bio dugačak, ali i lagan: izgledao je kao svilena nit. Lanac se zvao Glejpni [Gleipnir] i bio je iskovan od zvuka mačkinog koraka, ženine brade, korena planine, pljuvačke ptice, ribinog daha i tetive medveda, i bio je toliko jak da ga ništa na svetu nije moglo uništiti.

Bogovi su bili toliko srećni što će zauzdati Fenrija da stadoše zahvaljivati Skirniju od sveg srca. Onda se zaputiše na ostrvo Amsvartner, gde pozvaše i Fenrija. Onda pokazaše Glejpni vuku, te Tor reče:

,,Fenri, oslobodio si se iz okova Ledinga i Dromea, a sada ćeš se osloboditi i iz ovog lanca, iako je on jači nego što izgleda.”

Onda Tor dade lanac Bogovima, te svako pokuša da ga polomi, ali to, naravno, nikome ne pođe za rukom.

,,Mi ne možemo da polomimo lanac, ali ti ćeš sigurno moći”, reče Tor.

Fenri se dobro zagleda u lanac, pa shvati da je Glejpni iskovan uz pomoć magije i da će se iz njega teško osloboditi.

,,Iako izgleda lagan, ovaj lanac je uistinu jak. Čak ni ja neću uspeti da ga polomim”, reče Fenri.

Bogovi se zgledaše, pa odgovoriše:

,,Oh, ali ti ćeš se lako osloboditi iz ovako laganog lanca, budući da si već polomio dva najjača lanca na svetu. No, ako i dalje sumnjaš u svoju snagu, mi ćemo te zasigurno osloboditi ako tebi to ne pođe za rukom.”

,,Ako me dobro vežete, a ne sumnjam da hoćete, teško da ću ikakvu pomoć dobiti od vas”, reče Fenri. ,,Nisam rad da dopustim da me okujete ovim lancem, ali, da ne biste smatrali da sam kukavica, prihvatiću da me okujete ako neko od vas pristane da stavi ruku u moje čeljusti – kao zalog da me nećete prevariti.”

Čuvši ove reči, Bogovi se zgledaše. Fenri je govorio istinu i svi to znali. Takođe su znali da vuka moraju da okuju ukoliko ne žele da ih on uništi. Ali, ko će se žrtvovati za dobrobit svih njih? Naposletku, Tir, As koji nikada nije prezao od rizika ukoliko je on bio neophodan, priđe Fenriju i stavi ruku u njegove čeljusti. Onda vuk dopusti da ga okuju.

Na slici: Tir stavlja ruku u Fenrijeve čeljusti, kao zalog da Asi neće prevariti vuka

Toliko je lagan izgledao Glejpni da se činilo da će pući ako se Fenri samo malo protegne, ali što se vuk više upinjao da se oslobodi, to se lanac više stezao oko njega. Fenri shvati da je dopustio da ga Bogovi prevare, te se toliko razbesne da su mu vatre sevale iz očiju i pena pošla na usta. U svom besu, vuk odgroze ruku Tiru, što će Bogovi kasnije skupo platiti kada nastupi Ragnarek [Ragnarök, Sumrak Bogova].

Onda Bogovi uzeše kraj Glejpnija i provukoše ga kroz jednu od stena, te istu zakopaše toliko duboko da bi je samo jak zemljotres mogao pomeriti. Besni Fenri se trzao na sve strane, a tolika beše njegova snaga da se zemlja pod njim tresla. Naposletku on razjapi čeljusti u nameri da proždre Bogovi, ali oni zariše mač tako da je balčak virio uz vukove donje vilice, a vrh sečiva iz gornje.

Tako su Bogovi okovali Fenrija, koji će ostati zarobljen sve dok ne natupi Ragnarek.

Priredila: Ulmawen