All posts by Ulmawen

Nordijska mitologija Jellstadskipet 1

Budućnost Jelestada neizvesna: NIKU

Krajem 2018. godine, arheolozi sa norveškog Instituta za istraživanje kulturnog nasleđa (NIKU) otkrili su vikinški brod i veliki broj humki i kuća u Ostfoldu [Østfold], Norveška. Arheolozi su koristili georadar koji je izradio Ludvig Bolcmanov institut za arheološku prospekciju i virtuelnu arheologiju (LBI ArchPro).

Vođa projekta, arheolog Lars Gustavsen otkrio je za Forbes da je u pitanju otkriće od izuzetnog značaja.

Nordijska mitologija Jellstadskipet 2

„U pitanju su goleme grobnice, a otkriven raspon je veoma značajan. Brod privlači veliku pažnju javnosti, ali on je samo mali deo velike grobnice. Na osnovu dosadašnjih saznanja, već sada možemo da kažemo da je ova oblast bila veliki centar moći tokom Vikinškog doba”, kaže Gustavsen.

Postoji mogućnost da se javnosti dozvoli pristup lokalitetu, ali njegova budućnost je i dalje neizvesna. Pošto trenutna istraživanja budu privedena kraju, sudbinu projekta odlučiće savet Ostfolda i Direktorat za kulturno nasleđe.

„Podsetimo, pre otkrića Jelestada, znalo se za samo tri dobro očuvana vikinška broda: Gokstad, Useberg i Miklebust, koji su locirani u Norveškoj još odavno.

Priredila: Ulmawen

Nordijska mitologija Norse World

Projekat Norse World dostupan online; u ponudi danski i švedski srednjevekovni izvori

Projekat Univerziteta Upsale „Norse World” dostupan je online. Zamišljen je kao interdisciplinarni resurs namenjen istraživačima i studentima skandinavistike.  „Norse World” objedinjuje srednjevekovne izvore iz Danske i Švedske, koji su sada dostupni besplatno svima. Materijali NISU prevedeni na engleski jezik, već su raspoloživi u originalu.

Projekat je finansirala Švedska fondacija za humanitarne studije i socijalne nauke, Riksbankens Jubileumsfond.

Norse World

Nordijska mitologija Aggersborg

Danske kružne utvrde služile za odbranu od Vikinga: Sindbek (III)

Utvrde izgrađene „na brzaka”

Imajući ovo u vidu,  možemo da predložimo novo objašnjenje za utvrde, kao i za direktniju vezu između poteškoća Haralda Modrozubog na južnim granicama i potrebe za odranu sa obale u ostalim delovima zemlje.

Nordijska mitologija Trelleborg

Iskopavanja na Borgringu otkrila su da je on dizajniran isto kao Treleborg i ostale kružne utvrde.  Takođe smo otkrili i da je fortifikacija planirana i završena brzo. Teren je poravnat, a zidine formiraju perfektan krug, sa blago nagnutim stranama unutar utvrde. Unutrašnjost je podeljena na jednake delove, sa četiri kapije postavljene na tačno 90 stepeni jedna od druge.

I tako… I tako – ništa!

Nema znakova opravke ili dogradnje zidina. Tu su samo slabe naznake drvenih konstrukcija, koje bi mogle da služe kao potpora viskim zidinama. Za razliku od Treleborga, Firkata i Agersborga, u Borgringu nema naznaka izgradnje unutar utvrde.

Međutim, nalazimo tragove razorne vatre na nekoliko mesta oko utvrde, kao i duboke tragove koje su ostavili točkovi, što bi pretpostavilo da je saobraćaj ka i iz utvrde odvijao neko duže vreme.

Utvrda za izbeglice

Kako da objasnimo sve to? Moguće je da je izgradnja iznenadno prekinuta, ali bismo u tom slučaju očekivali da vidimo jasnije tragove samog procesa izgradnje, a ne tragove kasnijih aktivnosti u i oko utvrde.

Kolski tragovi ukazuju na to da je Borgring bio dovoljno upotrebljiv, čak i bez ikakvih građevina unutar zidina.

Gledajući nacrte sa iskopavanja Treleborga iz 1930-ih, vidimo da su zidine dograđivane veliki broj puta, sa najstarijim slojevima nalik onima koje nalazimo u Borgringu.

Borgring nije usamljen! Kod još jedne kružne utvrde – Nonebaken – manjka građevina unutar zidina. Ovo bi pretpostavilo da primarna funkcija utvrda nije bila da obezbedi smeštaj za permanentnu naseobinu, već da omogući ljudima da se tu smeste na kraći vremenski period.

Ta funkcija skloništa za izbeglice daje jasniju vezu između kružnih utvrda i odbrane od potencijalnog napada Otona II.

Pojačanje za južnu granicu

U slučaju rata sa jugom, Harald bi morao da pozove pojačanje: poglavari bi poslali svoje ratnike na južnu granicu.

Jedna takva operacija opisana je u poemi Velakla [Vellakla], pohvali norveškom Jarlu Hakonu, koji je bio Haraldov savremenik. Velakla nas obaveštava da je Hakon bio pozvan da pomogne Haraldovu bitku u Danevirkeu.

Nordijska mitologija Fyrkat

Ovakve akcije ostavljale su delove zemlje bez ratnika koji su ih obično branili, dakle potpuno nezaštićenim. Kako bi dobio rat na jugu, Harald je morao da ponudi neki drugi vid zaštite nezaštićenim područjima. Povrh zida utvrde, bilo je moguće čak i za slabo naoružane i neiskusne muškarce i žene da se odbrane od dobro istreniranih ratnika.

Ukoliko bi dovoljan broj ljudi pristigao u utvrdu, sve su šanse da napadači ne bi mogli da je osvoje. Naravno, oni bi mogli da započnu opsadu, ali bi u tom slučaju vreme radilo protiv njih.

Uspešna strategija

Utvrde su bila zaštita za lokalno stanovništvo kada bi ratnici bili pozvani na jug. To bi im omogućilo da se odbrane od vikinških napada, a Harald bi dobio mobilnu vojsku koju je mogao da razmesti na nemačkoj granici.

Posmatrane u tom svetlu, utvrde više ne predstavljaju misteriju. U stvari, moglo bi se reći da su ispunile svoju misiju.

Izgradnjom kružnih utvrda, Harald je mogao da konsoliduje svoju moć širom kraljevstva na način na koji nijedan danski kralj pre njega nije osmislio. Velike građevine u Treleborgu nagoveštavaju da su neke od utvrda služile za veće aktivnosti, a možda i kao zimski kamp za ratnike. Ali pre svega toga, mreža kružnih utvrda je omogućavala kralju da efektivnije iskoristi vojnu moć svojih poglavara i njihovih ratnika.

Ti ratnici nisu čuvali utvrde, koje su imale upravo soprotnu funkciju – da zaštite neratničko stanovništvo. To je bila odlučujuća kontramera koja je omogućila Haraldu i da se odbrani i da dobije bitku u drugom delu kraljevstva.

Iskopavanja Borgringa su otkrila nove delove kolaža koji će nam pomoći da shvatimo širu sliku o kružnim utvrdama Haralda Modrozubog.

PRVI DEO
DRUGI DEO

Autor: Søren M. Sindbæk, professor arheologije pri Univerzitetu Orhus [Aarhus], Danska
Izvor
Prevela: Ulmawen

Nordijska mitologija Fyrkat

Danske kružne utvrde služile za odbranu od Vikinga: Sindbek (II)

Četiri teorije o vikinškim utvrdama

Zašto je Harald Modrozubi izgradio pet utvrda oko 970. godine?

To je centralno pitanje koje zbunjuje arheologe i istoričare još od kada je prva utvrda pronađena. Do sada, postoji četiri teorije.

  1. Utvrde su služile kao kampovi za trening za vikinšku vojsku koja je osvojila Englesku negde u vreme vladavine Svena Rašljobradog. Ova teorija se pojavila osamdesetih godina prošlog veka, pre nego što se dendrohronologijom utvrdilo da su utvrde Firkat i Treleborg izgrađene i korišćene dekadama pre velikog napada na Englesku.
  2. Utvrde su služile kao centri kontrole koje je Harald Modrozubi izgradio kako bi potčinio populaciju tek ujedinjene Danske. Ova teorija je bila dominantna dugi niz godina, ali se, opet, datiranje nije poklapalo. Zašto bi Harald gradio utvrde u kasnijem periodu vladavine, godinama pošto je postao kralj (958.) i pošto je proglasio Dansku za hrišćansku zemlju (963.)?
  3. Utvrde su služile kao vojne baze tokom sukoba između Haralda i sina mu, Svena Rašljobradog. Sven se jeste pobunio protiv oca, ali ako su utvrde izgrađene oko 975. godine, ta pobuna mora da je trajala više od jedne dekade, i to širom cele zemlje. Opet, podaci se nisu uklapali.
  4. Utvrde su bile rezultat izuzetne političke situacije: u ranim danima Haraldove vladavine, nova sila se pojavila u centralnoj Evropi, pod vođstvom kralja Otona I, koji je krunisan za imperatora 962. godine. Otonov rastući uticaj je verovatno bio ključni faktor za Haraldov prelazak u hrišćanstvo, a kako bi izbegao da postane imperatorova sledeća žrtva. Ovaj zaključak zastupa veliki broj naučnika; upravo da je ovaj jedinstven splet izazova naterao Haralda da izgradi utvrde. Dopustite da objasnim i zašto.

Mreža za odbranu od vikinških napada

Oton je umro 973. godine, a nasledio ga je sin Oton II, koji je napao Danevirke (danas: Nemačka) i tako povećao rizik od potencijalnog napada na Haraldovu Dansku. Danska je bila i ostala vojni cilj sve do smrti Otona II (983.).

Nordijska mitologija Aggersborg

Ovi događaji se poklapaju sa aktivnostima u utvrdama i mogli bi da objasne potrebu za takvom neuobičajenom fortifikacijom. Mešutim, misterija i dalje stoji: ukoliko je pretnja dolazila iz Nemačke, zašto su utvrde izgrađene toliko daleko od dansko-nemačke granice, na ostrvima Fin i Sjeland, i i Skoneu u južnoj Švedskoj?

Godine 2014. sam izneo još jednu verziju ove „teorije o invaziji“, zajedno sa koleginicom Elsom Roesdal. Sugerisali smo da je direktna opasnost dolazila od Otona, što bi objasnilo vreme izgradnja tvrđave.

Nordijska mitologija Trelleborg

Međutim, postoji još jedan činilac koji bi mogao da objasni raspodelu utvrda širom zemlje: pretnja sa juga je ostavila Modrozubog otvorenog za druge pretnje sa drugih strana, posebno iz pravca Norveške i Švedske, odakle bi kraljeva slabosta mogla da se iskoristi. Tako su utvrde raspoređene po celom kraljevstvu. One su bile odbrana sa obale; radije nefo vikinške utvrde, bile su anti-Vikiške utvrde.

Ta nas je pretpostavka dovela do otkrića Borgringa. Ona je sugerisala da je Modrozubi takođe morao izgraditi utvrdu koja bi štitila istočnu obalu zemlje, što se ispostavilo kao tačno.

Ono što nismo mogli da objasnimo je kako su te utvrde tačno korišćene za odbranu. Upravo tu otkrića u Borgringu stupaju na scenu. Ona nam mogu dati odgovore.

PRVI DEO
TREĆI DEO

Nastaviće se
Autor: Søren M. Sindbæk, professor arheologije pri Univerzitetu Orhus [Aarhus], Danska
Izvor
Prevela: Ulmawen

Nordijska mitologija Trelleborg

Danske kružne utvrde služile za odbranu od Vikinga: Sindbek (I)

Nakon četiri godine, iskopavanja na spektakularnoj utvrdi Borgring približavaju se kraju. Već sada arheolozi mogu da vide širu sliku: utvrda je služila za odbranu od Vikinga i omogućila je danskom kralju da uspostavi novu, mobilnu vojsku.

Pre četiri godine, moja koleginica Nana Holm [Nanna Holm], kurator Muzeja jugoistočne Danske, i ja, objavili smo naše otkriće: vikinšku utvrdu, danas poznatu pod imenom Borgring, u Lelingeu, nedaleko od danske prestonice Kopenhagena.

Vest je obišla svet, a od tada se naša iskopavanja nastavljaju. Hiljade posetilaca se sjatilo na lokalitet, koji je svakog leta otvoren, i služi kao živi muzej. Međutim, ukoliko želite da ga posetite, morate da budete brzi – ovo leto će, naime, verovatno biti poslednja godina iskopavanja u Borgringu.

Ovde ću predočiti neka od najbitnijih i najiznenađujućih otkrića do kojih smo došli. Ona će nam reći nešto ne samo o istoriji utvrde, već i o njenoj nameni.

Kružne utvrde: najpoznatiji spomenici iz Vikinškog doba

Borgring je jedna od pet velikih kružnih utvrda iz Vikinškog doba u Danskoj. Svaka utvrda je izgrađena u savršenom krugu i svaka spada u najpoznatije spomenike koje su Vikinzi ostavili za sobom.

Nordijska mitologija Aggersborg

Na slici: kružna utvrda Aggersborg

Ostale utvrde su: Treleborg [Trelleborg], Firkat [Fyrkat], Nonebaken [Nonnebakken] i Agersborg [Aggersborg], kao i Borjebi [Borgeby] u južnoj Švedskoj. Svaku je izgradio kralj Harald Modrozubi, koji je vladao između 958. i 987. godine i koji je najpoznatiji u Danskoj po podizanju runskog kamena Jeling [Jelling]. Kamen je značajan po tome što se na njemu prvi put pojavljuje termin „Danska”, koji se smatra za začetnika današnje države.

Previd od pre pola veka

Prošlo je šezdeset godina od kada su arheolozi otkrili jednu takvu kružnu utvrdu u Danskoj, kada smo konačno otkrili Borgring. Mnogi su sumnjali da je uopšte u pitanju vikinška utvrda, dok su drugi tvrdili da se za nju znalo već neko vreme.

Ljudi koji žive u blizini sećaju se oficira danskih vazduhoplovnih snaga koji je spazio obrise utvrde 1970. godine i snimio ih iz vazduha. On je kontaktirao Nacionalni muzej Danske, koji je istražio lokalitet i zaključio da se na njemu ne nalaze zemni ostaci iz Vikinškog doba. Tako su ljudi iz okoline Lelingea znali da se na lokalitetu nešto dešavalo, ali arheolozi nisu povezali ovaj događaj sa utvrdama Haralda Modrozubog.

Kružne utvrde će biti predložene za uvršćenje u svetsku baštinu UNESCA

Dekadama kasnije, pristupilo se iskopavanjima. Među najznačajnijima su sledeća:

• Radiokarbonsko datiranje, koje je pokazalo da je utvrda izgrađena početkom X veka;
• Kasnije otkriće kutije za alat, građevina, keramike, perli i nakita, koji ukazuju na to da je u utvrdi bilo aktivnosti.

Maja 2018. godine, Univerzitet Orhus [Aarhus Univestitet] i Danska agencija za kulturu i zamkove [Slots- og Kulturstyrelsen] održali su zajedničku konferenciju o danskim kružnim utvrdama, koje će biti predložene za uvršćenje u svetsku baštinu UNESCA. Tada je bilo jasno da čak i istraživači koji su prethodno bili skeptični više ni najmanje ne sumnjaju u to da je Borgring jedna od utvrda Haralda Modrozubog.

Velike utvrde, kratak životni vek

Naučnici pri Muzeju jugoistočne Danske, Nacionalnom muzeju Danske i Univerzitetu Orhus iskopavaju nalazište od 2016. godine. Finansijeri su Fondacija A. P. Meler [A.P. Møller] i opština Koge [Køge]. Otkrili smo puno toga o istoriji ove utvrde, ali i o vikinškim utvrdama, generalno.

Nordijska mitologija Fyrkat

Na slici: kružna utvrda Fyrkat

Utvrde su impresivne same po sebi, ali ono što je najbitnije je to da su izdgrađene kao koordinisani projekat – mreža utvrda diljem zemlje. Mnogi su pokušali da objasne koja im je bila namena. Ovde je bitno da postavljamo prava pitanja, s obzirom na to da je izazov pronalaženje objašnjenja koji se uklapa u sve činjenice koje o utvdama znamo.

Kružne utvrde su imale kratak životni vek tokom Vikinškog doba.

Čini se da su dve utvrde koje su najbolje istražene – Firkat i Treleborg – podignute između 974. i 981. godine. Otkrića iz drugih utvrda ukazuju na sličan datum izgradnje.

U Danskoj ne postoje druge velike fortifikacije iz Vikinškog doba koje datiraju od kasnog VIII do početka XI veka, sa izuzetkom gradskih zidina Hedebija [Hedeby] u Nemačkoj, Ribea i Orhusa. Ratni zapovednici i kraljevi su gradili velike dvorane i farme, ali ne i utvrđenja.

DRUGI DEO

TREĆI DEO

Nastaviće se
Autor: Søren M. Sindbæk, professor arheologije pri Univerzitetu Orhus [Aarhus], Danska
Izvor
Prevela: Ulmawen

Nordijska mitologija Torksey ingot

U vojnoj bazi u Torksiju se nalazilo hiljade Vikinga

Arheolozi su otkrili lokaciju vojne baze u kojoj su se nalazile hiljade Vikinga koji su se spremali da osvoje Englesku krajem IX veka. Kamp se nalazio u selu Torksi, na obalama reke Trent u Linkolnšajru, a služio je kao odbrambena i strateška pozicija tokom zimskih meseci.

Ratnici, žene i deca

Istraživanje koje su sproveli arheolozi Univerziteta Šefilda i Jorka obelodanilo je kako je baza bila korišćena. Naime, u Torksiju je, u privremeno podignutim kampovima, živelo hiljade vikinških ratnika, žena i dece. Baza je takođe korišćena i za popravku brodova, livenje poharanih metalnih predmeta, proizvodnju, trgovinu i – igru.

Doun Hedli, vođa istraživanja i profesor odeljenja za arheologiju pri Univerzitetu Šefilda, kaže da se u vikinškoj bazi u Torksiju nalazilo mnogo više od „šačice prekaljenih ratnika”.

„Ovo je bila velika baza, veća od većine gradova onog doba. U njoj su živele cele porodice, odvijala se trgovina, a bilo je i gošćenja i zabave”, kaže Hedli.

Nordijska mitologija Torksey ingot

Na slici: srebrni vikinški ingot .

„Sudeći po onome što je pronađeno na lokalitetu, znamo da su ovde popravljani brodovi i da je liveno poharano zlato i srebro, od kojih su se pravili ingoti. Metalni detektori su takođe otkrili preko 300 olovnih figura, što pretpostavlja da su Vikinzi – uključujući tu i žene i decu – provodili dosta vremena igrajući tabelarne igre, a kako bi prekratili vreme do proleća i naredne ofanzive”, dodaje Hedli.

„Došli u velikom broju i odlučili da tu ostanu”

Profesor Džulijan Ričards, sa odeljenja za arheologiju pri Univerzitetu Jorka, kaže da su Vikinzi često poharavali manastire u priobalju, a potom se vraćali u Skandinaviju na zimu, ali da su u kasnom IX veku „došli u Englesku u velikom broju i odlučili da tu ostanu”.

„To je poslalo jasnu poruku da sada ne nameravaju samo da idu u pohare, već da su došli u osvajački pohod ”, dodaje Ričards.

O tačnoj lokaciji i opsegu baze u Linkonšajru se dugo debatovalo u naučnim krugovima, ali ovo otkriće arheologa Univerziteta Šefilda i Jorka počinje da obelodanjuje njen pravi opseg. Sada se smatra da je kamp sadržavao najmanje 55 hektara, što je veća površina od one koje su pokrivali veliki gradovi onoga doba, uključujući tu i Jork.

Povrh toga, metalni detektori su otkrili još i 300 novčića, od kojih su preko 100 arapski srebrnjaci za koje se pretpostavlja da su tu stigli posredstvom dobro uspostavljenih vikinških trgovačkih trasa . Još je pronađeno i više od 50 komadića srebra, uključujući tu i delove broševa i ingota, za koje se smatra da su isečeni kako bi bili obrađeni u samoj bazi. Ostala otkrića uključuju 300 figura za igru, metalni alat, diskove za preslice (vidi sliku), igle i tegove za udice.

Nordijska mitologija Torksey disk

Na slici: vikinški disk za preslicu.

Arheolozi su ustanovili i topografiju kampa. Okružen rekom Trent na zapadu i zemljištem sklonom poplavama (čak i danas) na ostalim stranama, funkcija kampa kao odbrambene baze postaje jasna.

O Torksiju

Torksi je u IX veku potpadao pod anglosaksonsko kraljevstvo Lindzi. Krajem 860-ih godina, vikinška armija poznata u istoriji kao „Velika varvarska vojska” osvojila je istočnu Englesku. Godine 871. i 872, Vikinzi su podigli zimski kamp u Londonu, ali su se po izbijanju lokalne pobune vratili u Nortambriju. Godine 872. i 873, vojska je ustanovila zimsku bazu u Torksiju.

Izvor: medievalists.net
Priredila: Ulmawen

Nordijska mitologija Steng

Torov čekić nadživeo erupciju Hekle iz XII veka

Nedavno arheološko otkriće u dolini Tjorsardalur [Þjórsárdalur], južni Island, služi kao podsetnik da je veliki deo istorije Vikinškog doba na Islandu još uvek nepoznanica. Farma koju je otkrio Bergur Tor Bjernson [Bergur Þór Björnsson] iz Skridufela [Skriðufell], po svoj prilici je napuštena posle erupcije vulkana Hekla 1104. godine.

Kao i pređašnji arheolozi-amateri, i Bjernson se vodio idejom da nalazišta samo čekaju da budu otkrivena. On je rekao lokalnim medijima da je njegov pradeda, koji je takođe bio zemljoradnik u Skridufelu, locirao dvadeset farmi za koje se veruje da ih je zadesila ista sudbina kao i ovu.

Amulet Torovog čekića od peščara

Na farmi je, pored ostalog, pronađen i amulet Torovog čekića, izrađen od peščara. Njegov pronalazak je od izuzetnog značaja: naime, ovo je tek drugi amulet Torovog čekića napravljen u kamenu za koji se do sada zna.

Nordijska mitologija Torov čekić

Erupcija Hekle 1104. godine

Zna se da je erupcija vulkana Hekla 1104. godine došla glave velikom broju farmi u dolini Tjorsardalur. Gust pepeo i lava potpuno su uništili nekada plodno poljoprivredno zemljište. Istoričari znaju za dvadeset farmi koje su napuštene posle erupcije – ova novopronađena je dvadeset prva.

Rekonstrukcija farme Steng

Steng [Stöng] je bila jedna od farmi koju je zadesila takva sudbina. Godine 1974, urađena je njena rekonstrukcija, malo južnije nego što se originalno nalazila (Gjáin).

Nordijska mitologija Steng

Originalno je bila sazidana duboko u dolini, ali su erupcije uništile obradivo zemljište oko nje. Jedna po jedna, sve farme su naposletku napuštene.

Priredila: Ulmawen
Izvor: https://icelandmag.is/article/archaeological-find-thjorsardalur-viking-age-farm-destroyed-1104-hekla-eruption

Novo otkriće bi moglo da preinači istoriju vikinških utvrda

Iako se većina arheologa i istoričara slaže da je pet danskih utvrda tipa Treleborg verovatno izgradio Harald Modrozubi oko 980. godine, postoje različita mišljenja o njihovoj nameni.

Da li su utvrde čuvale kraljevstvo ili su predstavljale demonstraciju moći?

Veliki broj arheologa smatra da su utvrde izgrađene sa jednim ciljem, a potom su nestale jednako brzo kao što su i nastale. Međutim, nedavno otkriveni predmeti od keramike na ulazu utvrde Borgring  navode na drugačiji zaključak.

Nordijska mitologija Borgring

Predmeti datiraju iz prve polovine XI veka – period koji je nastupio dobrano posle pretpostavljene izgradnje. Krhotine istog tipa keramike pronađeni su 2016. godine kod istočne kapije Borgringa. Nana Holm [Nanna Holm], vođa iskopavanja i kurator Muzeja jugoistočne Danske, kaže da poslednji pronalazak kod severne kapije ukazuje na to da prošlogodišnje otkriće nije bilo slučajan nalaz, kao i na to da je utvrda imala različite namene tokom vremena.

„Treba da budemo spremni da prihvatimo mogućnost da utvrde nisu bile izgrađene za kratkoročnu upotrebu, a kako bi potpuno nestale naknadno. Mislim da su one imale više namena”, kaže Holm.

Ona dodaje da voli kada „otkrijemo nešto što pomaže da složimo mozaik priče.”

„Ovo otkriće sugeriše da utvrde nisu nužno nestale kada su postigle namenjeni cilj, a to je sjajna priča”, dodaje Holm.

Čini se da su delovi i istočne i severne kapije izgoreli, ali keramika je pronađena u kasnijim slojevima tla. To ukazuje na to da su predmeti unešeni kroz kapije nakon požara. Nalazi sa istočne i severne kapije datiraju iz istog vremena, što ukazuje na to da su obe kapije korišćene u isto vreme.

Kod istočne kapije takođe su pronađeni i delovi poda, kamin i kutija sa alatom za obradu keramičkih predmeta. To verovatno znači da kapije nisu potpuno izgorele, već da su delovi građevine opstali, i da se u njima živelo.

Keramika inspirisana stilom Stanford

Pronađeni predmeti su inspirisani stilom Stamford Ware  i (kao što je gore već rečeno) datiraju iz XI veka. Postoji samo nekolicina nalaza ovog tipa keramike izvan Engleske tokom ovog perioda, i to samo kod centara vikinške političke moći kod Lejrea i Roskildea (Danska) i Lunda (Švedska).

Jesper Langkilde, kurator Muzeja u Roskildu, koji nije učestvovao u iskopavanjima, bio je iznenađen otkrićem.

„Ovo je uzbudljivo otkriće, zato što znamo samo za nekolicinu primera ovog tipa keramike iz Danske i Skonea (Skåne) u Švedskoj. Ovo ukazuje na to da je na početku XI veka bilo aktivnosti u utvrdi Borgring, kao i da je ona bila značajna”, kaže Langkilde.

On dodaje da je „ovaj tip keramike povezan sa Knutom Velikim  i njegovim vezama sa Engleskom, što znači da verovatno treba razmišljati u parametrima kraljevskog prisustva ili barem prisustva nekog višeg socijalnog statusa. ”

Priredila: Ulmawen
Izvor: https://videnskab.dk/kultur-samfund/nyt-fund-paa-koeges-vikingeborg-kan-omskrive-borgenes-historie

Nordijska mitologija Jellstadskipet 2

Georadar otkrio vikinški brod u Norveškoj, otkriće od izuzetnog značaja: NIKU

Arheolozi sa norveškog Instituta za istraživanje kulturnog nasleđa (NIKU) otkrili su vikinški brod i veliki broj humki i kuća u Ostfoldu [Østfold], Norveška. Arheolozi su koristili georadar koji je izradio Ludvig Bolcmanov institut za arheološku prospekciju i virtuelnu arheologiju (LBI ArchPro).

„Posve smo sigurni da se tamo nalazi brod, ali teško je reći koliko je očuvan bez dodatnog istraživanja”, kaže Morten Haniš, konzervator iz Ostfolda.

„Ovo otkriće je izuzetno uzbudljivo, zato što znamo samo za tri dobro očuvana vikinška broda (Gokstad, Useberg i Miklebust – prim. aut.), koji su locirani u Norveškoj još odavno. Ovaj novi brod će sigurno imati veliki istorijski značaj, zato što može da se proučava uz pomoć modernih arheoloških tehnoloških dostignuća”, kaže Dr. Knut Paše, stručnjak za vikinške brodove i načelnik Odeljenja za digitalnu arheologiju pri NIKU-u.

Otkriće se već naziva „senzacionalnim”, povrh toga što je nesumnjivo i uzbudljivo, kako ga je formulisao Dr. Paše.

Brod se nalazi u Viksleti [Viksletta], nadomak monumentalne grobnice Jele [Jelle], u oblasti Osfold, Norveška. Zakopan je odmah iznad gornjeg sloja tla, na otprilike 50 santimetara ispod nivoa gde je bio originalno pohranjen tokom vikinškog pogreba.

Nordijska mitologija Jellstadskipet 1

Vizualizacijom digitalnih podataka se otkrila velika i dobra definisana struktura broda od nekih 20 metara. Podaci ukazuju na to da je donji deo broda još uvek očuvan. Planirano je dalje neinvazivno istraživanje kojim bi se digitalno mapiralo ovo jedinstveno otkriće, kao i širi krajolik.

U direktnom okruženju je otkriveno još najmanje osam humki, koje su uništene preoravanjem. Na sreću, georadar će pomoći arheolozima da detaljno mapiraju sve što je preostalo od ovih masivnih monumenata.

Nordijska mitologija Jellstadskipet 2

Jedna od originalnih humki jasno pokazuje ostatke vikinškog broda: naime, kobilica i podna drvna građa su i dalje tu. Na osnovu pređašnjih otkrića ove vrste, arheolozi su izradili prvu hipotetičku rekonstrukciju broda.

Osim broda, georadar je otkrio i ostatke pet kuća, neke od kojih su izuzetno velike.

„Vikinški pogrebi ne postoje izolovano, već oni sačinjavaju deo groblja koje je jasno konstruisano kako bi pokazalo društveni uticaj i moć”,  kaže vođa projekta, Lars Gustavsen.

Nordijska mitologija Jellstadskipet 3

Arheolozi NIKU-a dalje predlažu neinvazivno istraživanje koje bi dodatno ispitalo grobnicu, nalazište i širi krajolik, pre bilo kakvih iskopavanja. Ipak, oni ne isključuju mogućnost da će u jednom trenutku možda biti neophodno pristupiti iskopavanjima.

Video (Facebook)

Izvor: Norsk institutt for kulturminneforskning
Priredila: Ulmawen

Nordijska mitologija Gorm 3D skelet

Prvi danski kralj rekonstruisan tehnologijom 3D štampe

Danski kralj Gorm (otac Haralda Modrozubog) rekonstruisan je tehnologijom 3D štampe. Iako su njegove kosti oštećene i delovi skeleta nedostaju, fakat da delovi njegovih zemnih ostataka postoje predstavlja neopisivu čast. Tako kaže inicijator projekta Adam Bak, kurator Kongernes Jellinga, Nacionalni muzej Danske.

Nordijska mitologija Gorm 3D

Naučnici koji su radili na projektu koristili su kompjuterizovanu tomografiju kako bi 3D štampa bila verodostojna, a tom prilikom su otkrili da je Gorm imao neuobičajenu izraslinu na mestu gde se vrat spaja sa lobanjom. Zemni ostaci kralja su nakon tomografije ponovo sahranjeni ispod jelinške crkve.

Inače, Gorm je značajan po tome što je prvi upotrebio termin „Danska” i što se prvi proglasio za danskog kralja.