nordijska mitologija Julebukk

Nise

Originalan folklor

Nise [nisse], toftvaete [toftvætte], tomtenise [tomtenisse] ili samo tomte, je natprirodno biće koje po svojim karakteristikama najviše podseća na goblina, braunija ili kobolda. U slovenskom predanju, najsličniji je kućnom duhu. Verovanje u nisea je i danas živo među norveškim seljacima, a, iako se ne pominje ni u Edama ni u sagama, najverovatnije je nasledio karakteristike nekolicine bića iz paganskog predanja Vikinškog doba, posebno patuljaka i vilenjaka. Naziv tomte koji je danas najčešće u upotrebi u Švedskoj dobijen je od reči toft, što znači gazdinstvo, stoga što je nise vezan za domaćinstvo u kome boravi.

Nise je majušan, ne veći od deteta, i oblači se u sivu odeću. Nosi crvenu kapu. Najčešće živi u štalama i konjušnicama, gde pomaže oko brige o konjima i kravama, koje voli podjednako kao ljude. On je nestašan po prirodi; neretko u pričama nalazimo primere gde bi on pustio sve krave na slobodu i ometao žene pri muženju. To ga toliko zabavlja da bi se smejao do besvesti, a njegov smeh je nalik rzanju konja.

Ukoliko mu je domaćin kuće drag, nise će učiniti sve da mu pomogne. Na primer, on će često krasti od suseda slamu za goveda svog domaćina, no to dovodi do konflikta sa niseom iz kuće oštećenog. Oni bi oko ovoga ulazili u ozbiljnu svađu, i često bi slama letela na sve strane u okršaju dva besna nisea.

Nisse

Slika preuzeta sa sajta mylittlenorway

Kako je nise veran onima koje voli, ali pakostan i osvetoljubiv prema onima koji sa njim zbijaju šegu, ljudi se trude da ga privole na svoju stranu. Zato se četvrtkom i za božić za nisea ostavlja hrana i piće, koje on sa zadovoljstvom prihvata, ali samo ako mu je gozba po ukusu! Naime, on ima prefinjen ukus i veoma je izbirljiv!

Nise voli mesečinu. U zimskim danima, ume da se zabavlja sankanjem, skijanjem ili preskakanjem ograda. Iako je živahan po prirodi, on ne voli uvek halabuku, a posebno ne tokom božića i četvrtkom.

Nise ne podnosi šale na svoj račun. Iako se po njegovoj pojavi to ne bi reklo, on je zapravo veoma snažan, a oni sa kojima bi dolazio u konflikt najčešće bi izvlačili deblji kraj. Zabeležen je primer kad je izvestan seljak jedne zimske večeri sreo nisea, te mu autoritativno naredio da mu se skloni sa puta. Pre nego što je shvatio šta se dešava, seljak je završio u letu preko ograde, a prizemljio se u jarugi punoj snega. Drugi primer govori o devojci koja je na božić niseu donela hranu, ali ju je servirala uz poruge. Nise joj se osvetio tako što ju je naterao da sa njim pleše toliko dugo da je devojka narednog jutra pronađena mrtva u konjušnici (B. Thorpe – Northern Mythology).

Hristijanizacija nisea

Nise je evoluirao u norveškog julenisea, danskog julemanda i švedskog jultomtea (Yule – božić), i danas se prikazuje kao božićni gnom ili majušna analogija Božić bate ili Deda mraza. U toj reinkarnaciji najčešće se zamišlja sa bradom i neizbežnom crvenom kapom, a zamenio je pređašnje skandinavsko verovanje u božićnog jarca (Julebukk (nor.), Julebuk (dan.), Julbock (šved.)).

JulebukkNa slici: Julebukk i Julenisse. Preuzeto sa sajta juletradisjoner.no

I ova reinkarnacija, prirodno, čuva elemente prethrišćanskog folklora, te je moguće prepoznati neke starije slojeve verovanja od nove, komercijalizovane verzije. Tako, na primer, julenise ne ulazi kroz odžak, već direktno kroz vrata, kao i njegov prethodnik jarac. Ne živi na Severnom polu, već ili u Laponiji ili na Grenlandu, a katkad i u obližnjoj šumi. Običaj da se Juleniseu na božić ostavlja hrana (najčešće zobena kaša) i dalje je aktuelan. Ono što je novo je da se ovo stvorenjce katkad pojavljuje i na irvasu (koji ne leti) umesto na svojim omiljenim skijama ili u sankama. Često se zamišlja i u duetu sa jarcem.

Postoji veliki broj bajki i pesama u kojima se pominju nise i tomte, a u Švedskoj se često peva i božićna pesma za celu grupu tomtea koji dolaze na gozbu.

Priredila: Ulmawen

 

nordijska mitologija Odin stiže na Mimijev izvor

Odin žrtvuje oko za mudrost sa Mimijevog izvora

Strašna je cena koju Mimi traži za gutljaj vode sa Izvora mudrosti, mišljaše Odin. Iako se bio zaputio ka Mimiju, Odin sad neodlučno nastavi svoj put – ni ka Izvoru, ni nazad ka Asgardu. Išao je tako Sveotac i gledao vaskoliki svet. Gledao, i video: daleko na jugu svet vatre Muspelheim, gde caruje Surd sa svojim plamenim mačem; opaki Surd koji će se jednog dana pridružiti džinovima u svom pohodu na Bogove.

Odin stiže na Mimijev izvor

Na severu – strašni svet Niflheim, odakle se iz izvora Hvergelmi [Hvergelmir] rasipaju reke po celom svetu. Gledao je Odin, i znao je da svet ne sme biti ostavljen u procepu između Surda i Niflheima, koji će ga jednog dana zasigurno gurnuti u ništavilo. On, najstariji od svih Bogova, mora da stekne mudrost kako bi svet bio spašen.

I tako, odlučan uprkos ceni koju će morati da plati, Odin se naposletku zaputi ka Mimijevom izvoru u Jutunheimu. Kada stiže, vide Mimija pokraj izvora, zagledanog u njegove dubine. A Mimi, koji je svaki dan pio vodu sa izvora, znao je ko je njegov posetilac.

,,Pozdrav, Odine, najstariji Asu“, reče Mimi.

Odin se nakloni Mimiju, najmudrijem biću na celom svetu.

,,Pio bih sa tvog izvora, Mimi”, odgovori Odin.

,,Da bi pio sa Izvora mudrosti, moraš da platiš cenu. Svi koji su ovamo došli sa istom namerom ustuknuli su pred njom. Da li ćeš ti, najstariji od svih Asa, pristati na to?”, upita Mimi.

,,Ja neću ustuknuti pred njom”, reče Odin.

,,Onda pij”, reče Mimi, pa napuni veliki rog vodom sa izvora i dade ga Odinu.

Odin uze rog u obe ruke i poče polako da ispija vodu. Dok je pio, video je stvari koje će se tek zbiti. Video je nesreću koja će zadesiti Bogove i ljude. Video je i zašto će ona nastupiti, i kako jednog dana – dana koji je uistinu daleko! – ona može da se prevaziđe.

A kada u rogu ne ostade ni kapi vode, Odin podiže ruku ka licu i izvadi svoje desno oko. Strašna je bila agonija koja ga je zadesila, ali on ne pokaza znake patnje. On se onda pokloni Mimiju, dade mu svoje oko i, pokrivši velom desni deo lica, ode svojim putem.

Mimi je Odinovo oko spustio u izvor, gde će ono ostati do kraja vremena. A svako ko je posle došao do Mimija znao je koja je cena koju je Sveotac platio za svoju mudrost.

Priredila: Ulmawen

nordijska mitologija Vegtam

Kako je Odin nadmudrio Vaftrudnera, najmudrijeg od roda jutuna

Zaputio se jednom Odin na svom atu Slejpniju preko Midgarda i Jotunheima do Mimijevog izvora. Išao je pod imenom Vegtam, a svoj je sjajan oklop i mač zamenio teget ogrtačem i štapom za putovanja po nepristupačnim planinskim predelima. Dok je prolazio kroz Jotunheim, naiđe Odin na jednog džina koji je jahao na svom atu. On ga upita za ime.

,,Ja sam Vaftrudner [Vafþrúðnir], najmudriji od jutuna”, odgovori džin.

Odin je usitinu znao ko je Vaftrudner, koga su mnogi posećivali u nadi da će postati mudriji. Ali, svako ko bi došao morao je da odgovori na tri džinove zagonetke, a ko u tome ne bi uspeo, izgubio bi glavu.

,,Ja sam Vegtam Lutalica”, reče Odin. ,,Znam ko si ti, mudri Vaftrudnere. Ako dozvoliš, rad sam da odgovorim na tvoje zagonetke i zauzvrat dobijem odgovor na moje pitanje.”

Vegtam

Džin se nasmeja:

,,Rad sam da udovoljim tvojoj želji, no da li znaš koja je cena za pogrešan odgovor? Daću ti svoju glavu ako ne budem mogao da odgovorim na tvoje pitanje, ali ako ti ne budeš znao odgovor na moja tri, tvoja glava će pripasti meni. Sad, započnimo igru!”

,,Spreman sam”, reče Odin.

,,Onda mi reci kako se zove reka koja odvaja Asgard od Jotunheima”, reče Vaftrudner.

,, Ifling”, reče Odin. ,,Ifling je pogibeljno ledena, ali nikada zamrznuta.”

,,Pravo si odgovorio, reče džin. Ali imam još pitanja za tebe! Navedi mi imena konja koje Noć i Dan jašu na nebesima!”

,,Skinfaksi [Skinfaxi] i Hrimfaksi [Hrímfaxi]”, reče Odin.

Vaftrudner se začudi da lutalica zna imena atova koja su poznata samo Bogovima i najmudrijima među džinovima. No, ostalo je da postavi još treće, poslednje pitanje, pre nego što dođe red na Vegtamovo.

,,Reci mi ime polja na kome će se odigrati poslednja bitka!”, reče džin.

,,Polje Vigrid [Vígríðr], koje se prostire hiljadama milja”, odgovori Odin.

Sada je došao red na Odina da postavi svoje pitanje. On reče:

,,Koje će biti poslednje reči koje će Odin uputiti svom voljenom sinu Baldru?”

Vaftrudner preblede kad ču ovo pitanje. On skoči sa ata na zemlju i reče:

,,Samo Odin zna koje će poslednje reči uputiti Baldru, i samo Odin bi postavio to pitanje. Ti si Odin glavom i bradom, lutalice, i na tvoje pitanje ne znam odgovor”, reče Vaftrudner.

,,Ako je tako”, odgovori Odin, ,,odgovori mi na ovo pitanje ako želiš da sačuvaš glavu na ramenima: koju će cenu tražiti Mimi za gutljaj vode sa svog izvora?”

,,Tvoje desno oko, o Odine”, odgovori džin.

,,Zar ga neka blaža cena neće zadovoljiti?”

,,Ne, samo tvoje desno oko može biti nadoknada. Mnogi su dolazili Mimiju kako bi pili sa njegovog izvora, ali niko nije bio spreman da plati cenu”, reče Vaftrudner. ,,Sad, odgovorio sam na tvoje pitanje kao što si tražio, Odine. Poštedi mi život kako si obećao!”

,,Odričem se prava na tvoju glavu”, reče Odin, te džin ode svojim putem, a Odin nastavi ka Mimijevom izvoru.

Priredila: Ulmawen

nordijska mitologija Egi i njegove kćeri

Egi i Ran

Egi [Ægir] gospodari morima, ali za razliku od Njerda, koji je od roda Vana, Egi najverovatnije pripada starijem sloju verovanja. U izvorima relevantnim za vikinško doba se ponegde navodi i kao džin Hlér, a najčešće samo kao ,,gospodar mora”.

Egi se zamišlja kao starac sa dugom belom bradom, često sa prstima nalik na kandže koji predstavljaju njegovu želju da dobije sve što naumi. Kad god bi se pojavio iznad talasa, obarao bi brodove koje je sa zadovoljstvom vukao na dno mora.

Egi i njegove kćeri

Njemu se još pripisuje moć kroćenja oluja, ali bi se time bavio samo ako je u dobrom raspoloženju.

Egi ćesto priređuje terevenke za Bogove. Čak je i sam Tor jednom prošao kroz grdne nevolje ne bi li došao do kotla kad je ponestalo medovine.

Egijeva supruga se zove Ran [Rán]. I ona je, baš kao i njen suprug, pohlepna i nezajažljiva. Ran ima mrežu u koju rado hvata mornare i brodove, koje smireno razbija o stene, a preživele utapa.

Ran voli zlato. Zbog ovog verovanja, mornari bi često nosili blago kad bi isplovljavali. Kad bi se utopili, Ran bi bila zadovoljna njihovom žrtvom.

Egi i Ran imaju devet talasa za kćeri. Njihova imena su: Himinglæva, Dúfa, Blódughadda, Hefring, Udr, Hrönn, Bylgja, Dröfn i Kólga. Svako od ovih imena odnosi se na neki od epiteta vezanih za talase, baš kao i imena Egija i Ran.

Priredila: Ulmawen

nordijska mitologija Norne Johannes Gehrts

Proročanstvo Norni

Kada je Vidar prispeo u Valhalu, dočekan je srdačno; jer, svi su znali da će njegova snaga biti od neizmerne koristi kada nastupi poslednja bitka. Nakon što je kušao medovine u izobilju, Vidara je Odin poveo do izvora Urd, gde su Norne, kao i uvek, bile zauzete pletenjem mreže sudbine. Sveotac je suđaje upitao kakva je sudbina namenjena Vidaru, a one su mu odgovorile u zagonetkama:

Rano započeta.
Nadalje ispletena.
Nestala u jednom danu.

Na ovo Urd dodade: ,,U sreći ponovo pobeda.”

Kako su ove reči bile potpuno nerazumljive, Norne objasniše da vreme ide svojim tokom. Sve se menja, ali čak i ako otac padne u poslednjoj bici, sin će ga osvetiti. Nakon toga, Vidar će kraljevati Novim svetom, pošto porazi sve svoje neprijatelje. Urd reče:

,,Odinov sin na atu silnom jaše,
Svog oca nameran da osveti.”

Norne Johannes Gehrts

Na ove reči , krošnja Igdrasila zašume; orao na najvišim granama zalepeta krilima, a Nidhog načas prestade da grize koren drveta sveta. Pridruživši se ocu i sinu, Grid, Vidarova majka od roda jutuna (džinova), radovaše se spoznaji da će njen sin nadživeti stare Bogove i vladati novim, boljim svetom.

Ali, Vidar ostade nem. On se nakloni Nornama, pa se zaputi u svoje prebivalište Landvidi, gde je dugo razmišljao o proročanstvu Norni, budućnosti i večnosti. Ako je do kakvog zaključka i došao, niko to nikada saznao nije; jer Vidar je bio po prirodi tih, a svoje je misli otkrivao retko.

Priredila: Ulmawen